Etnolog otkriva stari srpski običaj za najradosniji hrišćanski praznik: Za Božić se sprema prase a za Vaskrs jagnje, u nekim delovima Srbije na Veliki petak se ne pali vatra i ne farbaju jaja
To je praznik nad praznicima, obeležava se povodom dana vaskrsnuća Isusa Hrista. Prethodi mu sedmonedeljni post, a svaka sedmica tog posta ima naziv.
Najradosnijem hrišćanskom prazniku, prethodi najtužniji dan u godini a to je Veliki petak. Simbol Vaskrsa su ofarbana jaja, jer se veruje da je jaje koje je Bogorodica donela na Hristov grob postalo crveno, pošto su nevernici smatrali da će on oživeti ukoliko jaje pocrveni. Zato se ona mahom farbaju tom bojom, naročito prvo, koje ima veliki značaj u našoj kulturi, ono čuva dom i porodicu do naredne godine, tj Vaskrsa.
- Vremenom su uvedene i druge boje, a pored farbanja, koje je datira od davnina, radi se i šaranje, ali je ono novijeg porekla i seže dva ili tri veka u prošlost. Na jajima se mogu naći mahom hrišćanski simboli, ali i sve što ljudi smatraju da je prikladno i predstavlja ono što žele da se dogodi u budućnosti, kako bi se želje ostvarile snagom praznika - rekla je za RINU etnolog Snežana Ašanin.
Rina
Ona kaže da je sada rasprostranjeno uverenje da se jaja moraju ofarbati na Veliki petak, ali postoje i mišljenja da to ne treba raditi tog, najtužnijeg dana, kada se ni vatra ne pali, pa se jaje ne može skuvati i obojiti.
Možda vas zanima:
Ofarbala uskršnja jaja PIRINČEM i sve oduševila prizorom - Veoma brz i jeftin način za MAGIČNU šaru
Uskrs se bliži, potrebno je sakupiti što više kreativnih ideja kako biste imali što lepše dekorisana jaja, a sve u svemu ovaj posao, ponekad je i povod da se ljudi u porodici okupe i rade zajedno nešto zabavno, kreativno i na kraju korisno.
Da li treba farbati paran ili neparan broj jaja?
Da li za Vaskrs treba farbati paran ili neparan broj jaja?
Možda vas zanima:
Ofarbala uskršnja jaja PIRINČEM i sve oduševila prizorom - Veoma brz i jeftin način za MAGIČNU šaru
Uskrs se bliži, potrebno je sakupiti što više kreativnih ideja kako biste imali što lepše dekorisana jaja, a sve u svemu ovaj posao, ponekad je i povod da se ljudi u porodici okupe i rade zajedno nešto zabavno, kreativno i na kraju korisno.
Da li treba farbati paran ili neparan broj jaja?
Da li za Vaskrs treba farbati paran ili neparan broj jaja?
Možda vas zanima:
Ofarbala uskršnja jaja PIRINČEM i sve oduševila prizorom - Veoma brz i jeftin način za MAGIČNU šaru
Uskrs se bliži, potrebno je sakupiti što više kreativnih ideja kako biste imali što lepše dekorisana jaja, a sve u svemu ovaj posao, ponekad je i povod da se ljudi u porodici okupe i rade zajedno nešto zabavno, kreativno i na kraju korisno.
Da li treba farbati paran ili neparan broj jaja?
Da li za Vaskrs treba farbati paran ili neparan broj jaja?
- Važno je da se to uradi do Vaskrsa, koji pada u prolećne mesece kada se bude priroda i vegetacija, što praznik, prema verovanju, podstiče, u čemu se ogleda isprepletanost hrišćanskih i paganskih simbola - dodaje etnolog.
Hristovo vaskrsenje u nedelju predstavlja dokaz da se život rađa posle smrti, čime je razuverio sve nevernike, i dokazao im da postoji svevišnji Gospod koji odlučuje o sudbinama i životima svih ljudi.
- To je praznik nad praznicima, obeležava se povodom dana vaskrsnuća Isusa Hrista. Prethodi mu sedmonedeljni post, a svaka sedmica tog posta ima naziv. Tako se ova poslednja sedmica posta naziva strasna, u kojoj se obeležavaju Hristovo stradanje, kome je prethodila tajna večera, a potom i raspeće na Veliki petak, koji predstavlja najtužniji hrišćanski praznik, zbog žalosti za pogubljenim Isusom - rekla je Ašanin.
Postoji verovanje da se jaja ne smeju bacati već da se moraju vratiti prirodi iz koje su uzeta, pa se ona tako ostavljaju u voćnjacima, baštama i njivama, kako bi podstakla plodnost. Vaskrs je praznik radosti, ljubavi i sloge, tog dana se čitava porodica okuplja kao znak jedinstva ne samo nje, već i čitavog hrišćanskog sveta.
Rina
- Kao što se za Božić tradicionalno sprema prase, tako se za Vaskrs priprema jagnje. Za razliku od dana Hristovog rođenja koji obiluje običajima paganskog porekla, za Vaskrs su mahom vezani hrišćanski simboli i rituali, koji slave život posle smrti, pa je sve čvrsto vezano za to značenje i simboliku - dodala je Ašanin.
Iako post prethodi Vaskrsu, Veliki petak je dan najstrožeg podvizavanja za vernike, koji je posebno važan, a post se prekida na dan Hristovog vaskrsenja.
- Ukućani bi se ritualno omrsili vakršnjim jajetom, kucali bi se odmah po buđenju i potom jeli. Iz jajeta nastaje novi život, pa se smatralo da će tako u narednom periodu napredovati život i zdravlje. Trpeza je svečana, bogata, mesi se vaskršnji hleb u čije središte se stavlja crveno jaje, kako bi se njegova snaga prenela i na rod na njivama, odnosno na žito i brašno - ističe etnolog.
Srećne praznike, žele Vam LepoteSrbije
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)