DANAS SLAVIMO SVETOG MUČENIKA KODRATA: Svaki hrišćanin treba da uradi jednu važnu stvar
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog mučenika Kodrata
Sveti mučenik Kodrat se rodio u Korintu, a bio je odgajan u vreme velikog progona hrišćana od strane neznabožnih careva i kneževa.
Kada su ispovednici Hristovi na razne načine mučeni i ubijani, mnogi hrišćani napuštali su gradove i bežali u pustinje i pećine.
U ta strašna vremena pobožna žena Rufina u gradu Korintu pobeže u pustinju iz straha od mučitelja, i krila se potucajući se po neprolaznim mestima.
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Kad je došlo vreme da se porodi, ona je u pustinji rodila muško dete, i posle nekoliko dana umrla. Ali Bog nije hteo da ostavi ovo jadno stvorenje nego mu postade i otac i majka, i vaspitač i hranitelj.
Tako je novorođenče živelo u pustinji slično svetom Jovanu Krstitelju: Bogom hranjen, i svetim Duhom rukovođen i učen bogoviđenju.
Kada je već postao mladić, našli su ga hrišćani i odveli u grad. Tamo su ga upisali u školu i on postade lekar.
ATA Images
Ali naviknut na pustinjski život, on se polako udaljio iz grada, i po gorama je provodio mnoge dane, pa i godine. U grad bi dolazio, kada su to potrebe zahtevale.
Isceljujući telesne bolesti lekarstvom, a duševne Božjom rečju, svima je postao potreban i koristan. Ali se u gradu nije dugo zadržavao, nego se vraćao u svoju milu pustinjačku usamljenost, u kojoj se i starost približila.
Takvi su bili Kiprijan, Dionisije, Anekt, Pavle i Kriskent, koji su i postradali zajedno sa njim za Hrista Gospoda.
U sećanje na ovog velikog mučenika i sveca, svaki hrišćanin sutra treba da uradi jedno dobro delo.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Komentari(0)