U “Žitiju kneza Lazara” iz 1392. godine, za kneginju Milicu se kaže: “Beše roda svetla i slavna i, naročito, od carskog nekog korena, plemena svetog Simeuna Nemanje, prvog gospodina Srbima”.
Milica Hrebeljanović , rođena Nemanjić, živela je u periodu od 1335. godine do novembra 1945. godine a u manastiru Ljubostinja se u sarkofagu čuvaju njene mošti. Poreklom je iz vladarske porodice Nemanjića, otac joj je bio knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan (praunuk slavnog Stefana Nemanje).
U “Žitiju kneza Lazara” iz 1392. godine, za kneginju Milicu se kaže: “Beše roda svetla i slavna i, naročito, od carskog nekog korena, plemena svetog Simeuna Nemanje, prvog gospodina Srbima”.
Možda vas zanima:
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
BIO JE SIMBOL JEDNOG VREMENA Svi se pitaju zašto Jugo za domaće tržište nije bio isti kao onaj u Americi (FOTO)
Na internetu je nedavno osvanula "nova" brošura "jugića" iz 80-ih godina, a mnogi su primetili da je izvozni model Juga imao, za razliku od modela za domaće tržište, pojaseve i naslone za glavu na zadnjem sedištu.
Možda vas zanima:
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
BIO JE SIMBOL JEDNOG VREMENA Svi se pitaju zašto Jugo za domaće tržište nije bio isti kao onaj u Americi (FOTO)
Na internetu je nedavno osvanula "nova" brošura "jugića" iz 80-ih godina, a mnogi su primetili da je izvozni model Juga imao, za razliku od modela za domaće tržište, pojaseve i naslone za glavu na zadnjem sedištu.
Možda vas zanima:
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
BIO JE SIMBOL JEDNOG VREMENA Svi se pitaju zašto Jugo za domaće tržište nije bio isti kao onaj u Americi (FOTO)
Na internetu je nedavno osvanula "nova" brošura "jugića" iz 80-ih godina, a mnogi su primetili da je izvozni model Juga imao, za razliku od modela za domaće tržište, pojaseve i naslone za glavu na zadnjem sedištu.
Od roditelja je dobila osnovne hrišćanske pouke koje će tokom celog života ispunjavati, a pismenosti se naučila na dvoru svojih roditelja. Bila je, kako ističe njen biograf, “svakim vrlinama ukrašena, milostiva, štedra, tiha i svakom dobrom naravi ispunjena”.
Kao rođaka cara Dušana, često je boravila na njegovom dvoru, gde su je car Dušan i carica Jelena bliže upoznali, zavoleli i uz saglasnost njenih roditelja, nepoznate godine, doveli je na carski dvor. Tu se upoznala i zavolela sa knezom Lazarom Hrebeljanovićem, tada na službi u carskom dvoru, za koga se i udala, 1353. godine, uz blagoslov cara Dušana i carice Jelene.
Svojom vladavinom, potezima, naročito diplomatijom posle Kosovske bitke Milica je tragičnu pogibiju kneza Lazara vinula u nebesa i obezbedila im besmrtnost. Lazar je, inače, prva svetovna ličnost izvan vladarskog roda Nemanjića koja je proglašena za sveca.
Milica je vladala kao namesnica kneževine Srbije od 1389. sve do punoletstva svog sina Stefana 1393. godine. Pored lične tragedije, bila je odgovorna za srpski narod, dalju sudbinu Srbije i svoju decu, koja su bila maloletna. Stefan je imao oko 13 godina, Vuk je bio još mlađi, a Olivera je imala oko 14 godina. Suočena sa propašću države, pored majčinstva, posvetila se državničkim poslovima, u kojima je pokazala da je mudar strateg i diplomata.
Cena kojom je srpska kneginja plaćala saveze zarad mira bila je prevelika. Pored vazalnog odnosa Srbije u odnosu na Tursku, značila je i njenu veliku ličnu žrtvu. Svoju najmlađu ćerku, Oliveru, udala je za turskog sultana Bajazita 1390. godine.
Wikipedia
Prema jednoj legendi: "Na Bagdali su predstavnici turskog dvora razapeli svoje šatore, čekajući da kneginja Milica odluči da li će poslati svoju najmlađu kćer Oliveru u Carigrad, jer je sultan Bajazit želeo njome da se oženi. U dilemi između dostojanstva svoje porodice i sudbine zemlje odlučuje se da narod bar za izvesno vreme poštedi novih opasnosti od Turaka i teška srca pristaje da se Olivera uda za sultana Bajazita, najstarijeg sina sultana Murata, koga je Miloš Obilić ubio na Kosovu" Narodno predanje kaže da je posle Kosova to bio najtragičniji dan u Srbiji, jer je čitav narod suzama ispratio izvanredno lepu Oliveru na put u Carigrad.
Milica je primila na sebe vazalne obaveze i priznala vrhovnu vlast Turske. Uz to je obećala plaćanje danka, davanje pomoćne vojske u slučaju potrebe, dozvolila je i da u Golubac i druge pogranične gradove uđe turska vojska koja je zauzvrat pomogla Srbiji u proterivanju Mađara. Oprezno i mudro upravljala je Srbijom, sve do punoletstva sina, despota Stefana Lazarevića 1393. godine. Srbija je išla napred. Pošto je Stefan pruzeo vlast, Milica se povukla i monaškom odorom zamenila dvorske haljine. Uzela je ime Efrosinija, odnosno Evgenija, po nekim izvorima i Jevgenija. Bez obzira na to i dalje se osećala njena umešanost u državničkim poslovima.
Uspevala i da smiruje strasti između zaraćene braće Vuka i Stefana koji su se sukobili oko zemlje Brankovića na Kosovu. Međutim, mir je trajao dok je ona bila živa, odmah nakon njene smrti Vuk se osilio, napustio dvor i otišao kod Sulejmana.
Njeno ime vezuje se i za dobročinstva brojnim manastirima i crkvama. Kruna njenog zadužbinarstva svakako je manastir Ljubostinja kod Trstenika, gde se 1393. godine zamonašila i provela poslednje godine svog života. Tragajući za telom supruga, kneginja Milica 1391. godine saznaje da se njegovi ostaci nalaze balsamovani u prestonici Vuka Brankovića, (mada nije poznato ko ga je i kako sa bojnog polja izneo i predao kaluđerima na čuvanje). Uspeva da prenese mošti iz Crkve Svetog Vaznesenja u Prištini u kneževu zadužbinu, Manastir Ravanicu.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
ZABORAVLJENI ZNAČAJ VRTLOGA NA SRPSKIM REKAMA: Zašto su rečni virovi imali poseban status u narodnim pričama?
U srpskoj narodnoj tradiciji rečni virovi nisu bili samo prirodne pojave, već mesta sa posebnim, često misterioznim značajem. Mnogi virovi širom Srbije vekovima su okruženi legendama, verovanjima i pričama koje govore o njihovim neobičnim moćima i tajanstvenim stanovnicima.
POVERENJE U „SUDBINU“ U SRPSKIM PRIČAMA: Kako su naši preci verovali u predodređenost životnih događaja?
U srpskoj narodnoj tradiciji, sudbina je oduvek imala posebno mesto. Narodne priče i predanja često su govorili o sudbini kao o nečem unapred određenom, što se ne može izbeći i što upravlja životima ljudi bez obzira na njihove želje i odluke.
ZAŠTO SE U SRBIJI ČUVALA PRVA KAPIJA OD „ZLIH OČIJU“? Simbolika i običaji vezani za ulaz u domaćinstvo
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, prva kapija domaćinstva nije bila samo običan ulaz, već mesto koje je zahtevalo posebnu pažnju zbog dubokih verovanja o njenoj zaštitnoj moći. Kapija je predstavljala granicu između spoljnjeg sveta i sigurnosti doma, i kao takva, morala je biti posebno čuvana od negativnih sila, uroka i loših energija.
TAJANSTVENA STENA U SELU BLIZNAK: Kako je nastala legenda o kamenu koji leči bolesti?
U malom srpskom selu Bliznak, nedaleko od Niša, nalazi se stena o kojoj se vekovima prenose legende o njenoj misterioznoj isceliteljskoj moći. Lokalno stanovništvo i posetioci iz udaljenih krajeva dolaze da dodirnu ovu stenu, verujući da će im pomoći da se izleče od raznih bolesti i tegoba.
KAD ZAPUŠE „KOŠAVA“: Kakva su verovanja pratila čuveni srpski vetar?
U srpskoj narodnoj tradiciji košava nije bila običan vetar. Ovaj čuveni vetar, koji dolazi sa Karpata i duva kroz Srbiju, posebno kroz Beograd i Vojvodinu, bio je predmet mnogih verovanja, običaja i rituala, duboko ukorenjenih u svakodnevni život naših predaka.
Komentari(0)