POVUKLA SE U MANASTIR Ona je bila najbolji diplomata kog je Srbija imala

Lepote Srbije

19:00

Kultura 0

U “Žitiju kneza Lazara” iz 1392. godine, za kneginju Milicu se kaže: “Beše roda svetla i slavna i, naročito, od carskog nekog korena, plemena svetog Simeuna Nemanje, prvog gospodina Srbima”.

POVUKLA SE U MANASTIR Ona je bila najbolji diplomata kog je Srbija imala
Wikipedia

 

Milica Hrebeljanović , rođena Nemanjić, živela je u periodu od 1335. godine do novembra 1945. godine a u manastiru Ljubostinja se u sarkofagu čuvaju njene mošti. Poreklom je iz vladarske porodice Nemanjića, otac joj je bio knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan (praunuk slavnog Stefana Nemanje).

U “Žitiju kneza Lazara” iz 1392. godine, za kneginju Milicu se kaže: “Beše roda svetla i slavna i, naročito, od carskog nekog korena, plemena svetog Simeuna Nemanje, prvog gospodina Srbima”.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Od roditelja je dobila osnovne hrišćanske pouke koje će tokom celog života ispunjavati, a pismenosti se naučila na dvoru svojih roditelja. Bila je, kako ističe njen biograf, “svakim vrlinama ukrašena, milostiva, štedra, tiha i svakom dobrom naravi ispunjena”.

Kao rođaka cara Dušana, često je boravila na njegovom dvoru, gde su je car Dušan i carica Jelena bliže upoznali, zavoleli i uz saglasnost njenih roditelja, nepoznate godine, doveli je na carski dvor. Tu se upoznala i zavolela sa knezom Lazarom Hrebeljanovićem, tada na službi u carskom dvoru, za koga se i udala, 1353. godine, uz blagoslov cara Dušana i carice Jelene.

Svojom vladavinom, potezima, naročito diplomatijom posle Kosovske bitke Milica je tragičnu pogibiju kneza Lazara vinula u nebesa i obezbedila im besmrtnost. Lazar je, inače, prva svetovna ličnost izvan vladarskog roda Nemanjića koja je proglašena za sveca.

Milica je vladala kao namesnica kneževine Srbije od 1389. sve do punoletstva svog sina Stefana 1393. godine. Pored lične tragedije, bila je odgovorna za srpski narod, dalju sudbinu Srbije i svoju decu, koja su bila maloletna. Stefan je imao oko 13 godina, Vuk je bio još mlađi, a Olivera je imala oko 14 godina. Suočena sa propašću države, pored majčinstva, posvetila se državničkim poslovima, u kojima je pokazala da je mudar strateg i diplomata.

Cena kojom je srpska kneginja plaćala saveze zarad mira bila je prevelika. Pored vazalnog odnosa Srbije u odnosu na Tursku, značila je i njenu veliku ličnu žrtvu. Svoju najmlađu ćerku, Oliveru, udala je za turskog sultana Bajazita 1390. godine.

POVUKLA SE U MANASTIR Ona je bila najbolji diplomata kog je Srbija imala Wikipedia
 

Prema jednoj legendi: "Na Bagdali su predstavnici turskog dvora razapeli svoje šatore, čekajući da kneginja Milica odluči da li će poslati svoju najmlađu kćer Oliveru u Carigrad, jer je sultan Bajazit želeo njome da se oženi. U dilemi između dostojanstva svoje porodice i sudbine zemlje odlučuje se da narod bar za izvesno vreme poštedi novih opasnosti od Turaka i teška srca pristaje da se Olivera uda za sultana Bajazita, najstarijeg sina sultana Murata, koga je Miloš Obilić ubio na Kosovu" Narodno predanje kaže da je posle Kosova to bio najtragičniji dan u Srbiji, jer je čitav narod suzama ispratio izvanredno lepu Oliveru na put u Carigrad.

Milica je primila na sebe vazalne obaveze i priznala vrhovnu vlast Turske. Uz to je obećala plaćanje danka, davanje pomoćne vojske u slučaju potrebe, dozvolila je i da u Golubac i druge pogranične gradove uđe turska vojska koja je zauzvrat pomogla Srbiji u proterivanju Mađara. Oprezno i mudro upravljala je Srbijom, sve do punoletstva sina, despota Stefana Lazarevića 1393. godine. Srbija je išla napred. Pošto je Stefan pruzeo vlast, Milica se povukla i monaškom odorom zamenila dvorske haljine. Uzela je ime Efrosinija, odnosno Evgenija, po nekim izvorima i Jevgenija. Bez obzira na to i dalje se osećala njena umešanost u državničkim poslovima.

Uspevala i da smiruje strasti između zaraćene braće Vuka i Stefana koji su se sukobili oko zemlje Brankovića na Kosovu. Međutim, mir je trajao dok je ona bila živa, odmah nakon njene smrti Vuk se osilio, napustio dvor i otišao kod Sulejmana.

Njeno ime vezuje se i za dobročinstva brojnim manastirima i crkvama. Kruna njenog zadužbinarstva svakako je manastir Ljubostinja kod Trstenika, gde se 1393. godine zamonašila i provela poslednje godine svog života. Tragajući za telom supruga, kneginja Milica 1391. godine saznaje da se njegovi ostaci nalaze balsamovani u prestonici Vuka Brankovića, (mada nije poznato ko ga je i kako sa bojnog polja izneo i predao kaluđerima na čuvanje). Uspeva da prenese mošti iz Crkve Svetog Vaznesenja u Prištini u kneževu zadužbinu, Manastir Ravanicu.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.

BONUS VIDEO:

Komentari(0)

Loading