Umesto u Holivudu, završio je u Zabeli: Tužna sudbina našeg glumca koji je trebalo da glumi u “Kumu”
Jovan Janićijević Burduš slavu je stekao u seriji “Muzikanti” iz 1969, a blistavu holivudsku karijeru koja je bila pred njim, prekinuo je nesrećni slučaj
Bekim Fehmiu u svojoj knjizi “Blistavo i strašno” o Janićijeviću je pisao ovako:
“Divni glumac Jovan Janićijević Janaćko, nezaboravni Burduš iz serije ‘Muzikanti’, bio je u Los Anđelesu mesec dana. Čak je i štampa pisala o tome kako je bio gost Džona Vejna. Ponuđena mu je glavna uloga don Korleonea u filmu ‘Kum’ pod uslovom da nauči jezik. Mene su već odredili za ulogu Majkla, njegovog mlađeg sina. Janaćko se više nikada nije vratio u Los Anđeles”.
U svojoj knjizi Fehmiu je pisao kako su on i Jovan bili veoma blizu angažmana u čuvenom Kopolinom filmu “Kum”.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Printscreen/Youtube
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Jovan Janićijević je, nakon što se proslavio u “Muzikantima” i tu stekao nadimak Burduš, koji će mu ostati do kraja života, 1970. godine proveo jedan period u Los Anđelesu. Tu je ostvario kontakn+te sa tamošnjim producentima i ubrzo ušao u najuži izbor za ulogu Vita Korleonea. Međutim, veliki problem bio je to što Jovan nije znao engleski.
Fehmiu piše da je u Rimu (1971) bio u gostima kod Dina de Laurentisa i njegove supruge, glumice Silvane Mangano, kada ga je u toku večeri čuveni producent upitao: “Zašto se onaj tvoj kolega nije vratio u Los Anđeles da nauči engleski za ulogu u filmu “Kum”? Ali sada su odlučili, nažalost, da svi glumci budu Amerikanci”.
Da je upoznao veliku zvezdu Džona Vejna, pohvalio se i Jovan Janićijević u januaru 1972. za „RTV reviju“.
– Kada je čuo da sam jugoslovenski glumac, Vejn se nasmešio i rekao: “Mnoge kolege pričale su mi da su se na snimanju u Jugoslaviji sjajno provele. Voleo bih da se i meni ukaže ta prilika!” – sećao se Burduš, koji se vratio u Beograd pošto mu je istekla viza.
Ipak, umesto holivudske karijere, život mu je doneo surov obrt.
Printscreen/Youtube
U saobraćajnoj nesreći koju je izazvao nesmotrenom vožnjom u centru grada njegov suvozač je poginuo. Janićijević je osuđen na kaznu zatvora koju je izdržao u požarevačkoj Zabeli.
– Tata je imao petogodišnji ugovor sa studiom „Metro-Goldwyn-Mayer“. Kada je 1972. sve već bilo dogovoreno, došao je po mamu i mene. Međutim, dogodio se kobni udes u kojem je jedan njegov prijatelj poginuo. Usledila je drama, suđenje, i tata je umesto u Holivud otišao na godinu dana u zatvor „Zabelu“ – ispričala je jednom prilikom glumica Ksenija Đokić, ćerka Jovana Janićijevića, koju šira publika zna kao deo BB šou ekipe.
Posle toga je nastavio da glumi u filmovima “I bog stvori kafansku pevačicu”, “Valter brani Sarajevo”, u hit serijama “Majstori”, “Pozorište u kući”…
Poslednji put je stao pred kamere u filmu “Velika frka“ sa Gagom Nikolićem u glavnoj ulozi (1992). Iste godine je preminuo, 26. februara 1992. i, nažalost, postao još jedan od naših nepravedno zapostavljenih glumaca.
Izvor: Noizz
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Komentari(1)
Dokaz da u zivotu nista ne mozemo sa sigurnscu isplanirati.Odlican glumac,a i Ksenje se dobro secam.