Umesto u Holivudu, završio je u Zabeli: Tužna sudbina našeg glumca koji je trebalo da glumi u “Kumu”
Jovan Janićijević Burduš slavu je stekao u seriji “Muzikanti” iz 1969, a blistavu holivudsku karijeru koja je bila pred njim, prekinuo je nesrećni slučaj
Bekim Fehmiu u svojoj knjizi “Blistavo i strašno” o Janićijeviću je pisao ovako:
“Divni glumac Jovan Janićijević Janaćko, nezaboravni Burduš iz serije ‘Muzikanti’, bio je u Los Anđelesu mesec dana. Čak je i štampa pisala o tome kako je bio gost Džona Vejna. Ponuđena mu je glavna uloga don Korleonea u filmu ‘Kum’ pod uslovom da nauči jezik. Mene su već odredili za ulogu Majkla, njegovog mlađeg sina. Janaćko se više nikada nije vratio u Los Anđeles”.
U svojoj knjizi Fehmiu je pisao kako su on i Jovan bili veoma blizu angažmana u čuvenom Kopolinom filmu “Kum”.
Možda vas zanima:
Čovek sa najtužnijim očima, sebe je zvao baksuzom, zamalo završio u Holivudu: Burduš je imao sudbinu tešku kao crna zemlja
Jovan Janićijević Burduš do kraja života pričao je priču o Manolu, Italijanu koji ga je hranio, govoreći da mu je od trena njegove pogibije duša tužna
Naš glumac pobegao u planinu u jeku slave i 4 godine proveo sam na neverovatan način: Dotukao ga potez rođenog brata
Petar Božović svoju privatnost godinama krije od javnosti, a vrlo su retki momenti kada pomene svoje najbliže. Odnos sa bratom ga posebno boli.
Možda vas zanima:
Čovek sa najtužnijim očima, sebe je zvao baksuzom, zamalo završio u Holivudu: Burduš je imao sudbinu tešku kao crna zemlja
Jovan Janićijević Burduš do kraja života pričao je priču o Manolu, Italijanu koji ga je hranio, govoreći da mu je od trena njegove pogibije duša tužna
Naš glumac pobegao u planinu u jeku slave i 4 godine proveo sam na neverovatan način: Dotukao ga potez rođenog brata
Petar Božović svoju privatnost godinama krije od javnosti, a vrlo su retki momenti kada pomene svoje najbliže. Odnos sa bratom ga posebno boli.
Možda vas zanima:
Čovek sa najtužnijim očima, sebe je zvao baksuzom, zamalo završio u Holivudu: Burduš je imao sudbinu tešku kao crna zemlja
Jovan Janićijević Burduš do kraja života pričao je priču o Manolu, Italijanu koji ga je hranio, govoreći da mu je od trena njegove pogibije duša tužna
Naš glumac pobegao u planinu u jeku slave i 4 godine proveo sam na neverovatan način: Dotukao ga potez rođenog brata
Petar Božović svoju privatnost godinama krije od javnosti, a vrlo su retki momenti kada pomene svoje najbliže. Odnos sa bratom ga posebno boli.
Printscreen/Youtube
Možda vas zanima:
Čovek sa najtužnijim očima, sebe je zvao baksuzom, zamalo završio u Holivudu: Burduš je imao sudbinu tešku kao crna zemlja
Jovan Janićijević Burduš do kraja života pričao je priču o Manolu, Italijanu koji ga je hranio, govoreći da mu je od trena njegove pogibije duša tužna
Naš glumac pobegao u planinu u jeku slave i 4 godine proveo sam na neverovatan način: Dotukao ga potez rođenog brata
Petar Božović svoju privatnost godinama krije od javnosti, a vrlo su retki momenti kada pomene svoje najbliže. Odnos sa bratom ga posebno boli.
Možda vas zanima:
Čovek sa najtužnijim očima, sebe je zvao baksuzom, zamalo završio u Holivudu: Burduš je imao sudbinu tešku kao crna zemlja
Jovan Janićijević Burduš do kraja života pričao je priču o Manolu, Italijanu koji ga je hranio, govoreći da mu je od trena njegove pogibije duša tužna
Naš glumac pobegao u planinu u jeku slave i 4 godine proveo sam na neverovatan način: Dotukao ga potez rođenog brata
Petar Božović svoju privatnost godinama krije od javnosti, a vrlo su retki momenti kada pomene svoje najbliže. Odnos sa bratom ga posebno boli.
Možda vas zanima:
Čovek sa najtužnijim očima, sebe je zvao baksuzom, zamalo završio u Holivudu: Burduš je imao sudbinu tešku kao crna zemlja
Jovan Janićijević Burduš do kraja života pričao je priču o Manolu, Italijanu koji ga je hranio, govoreći da mu je od trena njegove pogibije duša tužna
Naš glumac pobegao u planinu u jeku slave i 4 godine proveo sam na neverovatan način: Dotukao ga potez rođenog brata
Petar Božović svoju privatnost godinama krije od javnosti, a vrlo su retki momenti kada pomene svoje najbliže. Odnos sa bratom ga posebno boli.
Možda vas zanima:
Čovek sa najtužnijim očima, sebe je zvao baksuzom, zamalo završio u Holivudu: Burduš je imao sudbinu tešku kao crna zemlja
Jovan Janićijević Burduš do kraja života pričao je priču o Manolu, Italijanu koji ga je hranio, govoreći da mu je od trena njegove pogibije duša tužna
Naš glumac pobegao u planinu u jeku slave i 4 godine proveo sam na neverovatan način: Dotukao ga potez rođenog brata
Petar Božović svoju privatnost godinama krije od javnosti, a vrlo su retki momenti kada pomene svoje najbliže. Odnos sa bratom ga posebno boli.
Možda vas zanima:
Čovek sa najtužnijim očima, sebe je zvao baksuzom, zamalo završio u Holivudu: Burduš je imao sudbinu tešku kao crna zemlja
Jovan Janićijević Burduš do kraja života pričao je priču o Manolu, Italijanu koji ga je hranio, govoreći da mu je od trena njegove pogibije duša tužna
Naš glumac pobegao u planinu u jeku slave i 4 godine proveo sam na neverovatan način: Dotukao ga potez rođenog brata
Petar Božović svoju privatnost godinama krije od javnosti, a vrlo su retki momenti kada pomene svoje najbliže. Odnos sa bratom ga posebno boli.
Jovan Janićijević je, nakon što se proslavio u “Muzikantima” i tu stekao nadimak Burduš, koji će mu ostati do kraja života, 1970. godine proveo jedan period u Los Anđelesu. Tu je ostvario kontakn+te sa tamošnjim producentima i ubrzo ušao u najuži izbor za ulogu Vita Korleonea. Međutim, veliki problem bio je to što Jovan nije znao engleski.
Fehmiu piše da je u Rimu (1971) bio u gostima kod Dina de Laurentisa i njegove supruge, glumice Silvane Mangano, kada ga je u toku večeri čuveni producent upitao: “Zašto se onaj tvoj kolega nije vratio u Los Anđeles da nauči engleski za ulogu u filmu “Kum”? Ali sada su odlučili, nažalost, da svi glumci budu Amerikanci”.
Da je upoznao veliku zvezdu Džona Vejna, pohvalio se i Jovan Janićijević u januaru 1972. za „RTV reviju“.
– Kada je čuo da sam jugoslovenski glumac, Vejn se nasmešio i rekao: “Mnoge kolege pričale su mi da su se na snimanju u Jugoslaviji sjajno provele. Voleo bih da se i meni ukaže ta prilika!” – sećao se Burduš, koji se vratio u Beograd pošto mu je istekla viza.
Ipak, umesto holivudske karijere, život mu je doneo surov obrt.
Printscreen/Youtube
U saobraćajnoj nesreći koju je izazvao nesmotrenom vožnjom u centru grada njegov suvozač je poginuo. Janićijević je osuđen na kaznu zatvora koju je izdržao u požarevačkoj Zabeli.
– Tata je imao petogodišnji ugovor sa studiom „Metro-Goldwyn-Mayer“. Kada je 1972. sve već bilo dogovoreno, došao je po mamu i mene. Međutim, dogodio se kobni udes u kojem je jedan njegov prijatelj poginuo. Usledila je drama, suđenje, i tata je umesto u Holivud otišao na godinu dana u zatvor „Zabelu“ – ispričala je jednom prilikom glumica Ksenija Đokić, ćerka Jovana Janićijevića, koju šira publika zna kao deo BB šou ekipe.
Posle toga je nastavio da glumi u filmovima “I bog stvori kafansku pevačicu”, “Valter brani Sarajevo”, u hit serijama “Majstori”, “Pozorište u kući”…
Poslednji put je stao pred kamere u filmu “Velika frka“ sa Gagom Nikolićem u glavnoj ulozi (1992). Iste godine je preminuo, 26. februara 1992. i, nažalost, postao još jedan od naših nepravedno zapostavljenih glumaca.
Izvor: Noizz
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(1)
Dokaz da u zivotu nista ne mozemo sa sigurnscu isplanirati.Odlican glumac,a i Ksenje se dobro secam.