ZAŠTO TREBA DA OKADITE KUĆU? Dobrobit za celu porodicu, svaki VERNIK to PRAVILO MORA da ZNA
Kađenje tamjanom naziva se beli dim, i služi uklanjanju sila koje nisu poželjne u jednom hrišćanskom domu
Kađenje je hrišćanski ritualni običaj čišćenja prostorija od duhova i svega što je nečisto i nečastivo, kao i negativne energije koja može da se nakupi u prostoru iz različitih razloga.
Još od davnina, za kađenje se koriste tamjan i briket, a ranije je to bila smirna. Smirnu je za kađenje koristio sam Isus Hrist, a prema predanju, dobio ju je u pećini po rođenju, zajedno sa zlatnicima.
Kađenje tamjanom naziva se beli dim, i služi uklanjanju sila koje nisu poželjne u jednom hrišćanskom domu. Ime beli dim nastalo je kao suprotnost crnom dimu, u koji spadaju paljenje različitih stvari u magijske svrhe, kao i dim cigareta.
Možda vas zanima:
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Možda vas zanima:
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Možda vas zanima:
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Pravoslavni hrišćani veruju da kađenje tera sve negativno, pa je prisutno pri svakom crkvenom obredu, poput liturgija, jutarnjih i večernjih molitvi, kao i tokom obavljanja svih svetih tajni, od krštenja i venčanja do jeleosvećenja (molitve i pomazivanje bolesnih osvećenim uljem).
Printscreen/Youtube
Prema verovanjima mnogih učenja, ne samo crkvenih, tamjan donosi dobro zdravlje svim ukućanima, pa se kađenje doma preporučuje i iz ovog razloga.
Prihvatanje kađenja i tamjana od strane hrišćanske crkve nije prosto preuzimanje elemenata iz neznabožačkog kulta, već uvođenje nečega što ima osnova u Svetom Pismu.
Tako u knjizi proroka Malahije piše da će se u Mesijanska vremena od istoka do zalaska sunca prinositi Bogu žrtva čista i kandilo. Pod “čistom žrtvom” još najraniji hrišćanski pisci, poput Svetog mučenika Justina razumeli su sveto pričešće, a pod kađenjem upotrebu tamjana. Prema ovom mestu Starog Zaveta, sasvim je bilo blisko hrišćanima da pri pričešću upotrebljavaju tamjan.
U Novom Zavetu, u Otkrovenju Jovanovom više puta se govori o tamjanu kao žrtvi istinitom Bogu (Otkr. 5,8; 8, 3 – 5), kao što se i u hramu Solomonovom kad prinosio Jahve-u (Lk. 1,49). Treće apostolsko pravilo govori o tamjanu i jeleju, koje je jedino dozvoljeno donositi kao dar u hrišćanski hram.
Kada kađenje obavlja sveštenik, u crkvi ili domu svojih parohijana, on kadi ikone i druge crkvene relikvije, kao i prisutne osobe, dok ukućane koji sticajem okolnosti nisu tu spominje u molitvi. Kađenjem ljudi primaju se njihove molitve Gospodu i daje im se osvećenje.
Kada je u pitanju stav crkve, tamjan označava podizanje uma i srca vernika ka nebu tokom molitvi.
Kađenje može, pored sveštenika, da obavi i sam domaćin kuće, isto kao što se i sam moli Bogu i pali sveće, a to se obično praktikuje na dan krsne slave ili zajedničke molitve uoči nedelje i velikih praznika. Neki to čine svakoga dana, i to nije neispravno niti štetno.
Kuću bi trebalo da okadi sveštenik nakon građenja, sređivanja, krečenja i bilo kakvih većih promena. Potrebno je da u prostoriji u kojoj se nalaze ikone pripremite sveću, kadionicu, tamjan, činiju sa vodom i bosiljak. Uz to, trebalo bi da spremite i jednu posudu sa malo brašna, čašu ulja i četiri male sveće, koje će se kasnije zalepiti na zidove stana. Sveštenik će očitati molitve i malo pomazati zidove osvećenim uljem. U molitvama pri kađenju, čitaju se molitve za napredak doma, zdravlje i sreću ukućana, posebno dece, za slogu, ljubav i međusobno razumevanje onih koji žive u kući.
Kandilo bi trebalo da stoji ispred ikone, obavezno se pali na svaki praznik i nedeljom, ali može i da gori bez prestanka.
Kandilo i plamen simbolizuju svetlost Hristove nauke i svetlost života svetitelja ispred čije ikone se kandilo pali. Ono istovremeno podseća svoje ukućane da žive svetlim i čistim životom.
Svi koji redovno pale kandilo u svom domu znaju kakav uticaj ima ovaj plamen na čitavu atmosferu, ali i raspoloženje svih ukućana, naročito u vreme praznika.
Kako okaditi kuću
U kadionicu treba da stavite malo briketa, a preko njega nekoliko zrna tamjana. Upalite šibicom ili upaljačem, a kada počne da gori, započnite molitvu.
Kadionicu treba da držite u desnoj ruci i njome pokretima ruke činite znak krsta. Kadite ukućane od nastraijeg do najmlađem, a nakon čina kađenja stavite kadionicu na neko posebno mesto u kući.
Briket i tamjan simbolizuju ljubav prema veri i toplotu duše domaćina, dok miris tamjana simbolizuje blagodat Svetog Duha.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Raskovnik – biljka koja otključava svaku bravu: Legende i verovanja o čudu iz srpske narodne botanike
U narodnom predanju, postojala je biljka koja može da otključa svaku bravu, razveže svaki čvor i razbije svaki okov – raskovnik. Iako njeno postojanje nikada nije naučno potvrđeno, raskovnik je ostao snažan simbol oslobađanja, unutrašnje snage i duhovnog ključa koji otključava nevidljiva vrata.
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Zlatne kupole iznad Banstola: Prva pravoslavna crkva posvećena žrtvama "Oluje" sagrađena u ruskom stilu
Na obroncima Fruške gore, u selu Banstol, podignut je hram koji nije samo verski objekat – već i zavet, spomen i kulturna veza između Srbije i Rusije
Komentari(0)