PRAVILNIJE JE – Kuku Lele! Kako se naselio ovaj stari narodni izraz jadikovanja i tugovanja u naš jezik?
Kuku lele nije izraz koji je u modi, možda se može reći da polako odumire.
Šteta, to je veoma stari narodni izraz jadikovanja i tugovanja.
A koristio ga je i čika Jova Zmaj, da se podsetimo Gaše:
Gašo, Gašo, tužan Gašo,
šta će s tobom biti?
Gaša j’ mnogo započinjo,
a nijedno ne dočinjo.
E tako su leta prošla,
Gaši starost došla.
Sad gladuje i jauče,
plače, viče, huče:
“O mladosti, lepo doba,
Možda vas zanima:
Zašto se u narodu od davnina kaže - biti zdrav k'o dren?
Dren sadrži veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i vrlo mnogo vitamina C. Posebno valja istaći da je svaki deo ove biljke lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice
Možda vas zanima:
Zašto se u narodu od davnina kaže - biti zdrav k'o dren?
Dren sadrži veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i vrlo mnogo vitamina C. Posebno valja istaći da je svaki deo ove biljke lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice
Možda vas zanima:
Zašto se u narodu od davnina kaže - biti zdrav k'o dren?
Dren sadrži veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i vrlo mnogo vitamina C. Posebno valja istaći da je svaki deo ove biljke lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice
Možda vas zanima:
Zašto se u narodu od davnina kaže - biti zdrav k'o dren?
Dren sadrži veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i vrlo mnogo vitamina C. Posebno valja istaći da je svaki deo ove biljke lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice
Možda vas zanima:
Zašto se u narodu od davnina kaže - biti zdrav k'o dren?
Dren sadrži veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i vrlo mnogo vitamina C. Posebno valja istaći da je svaki deo ove biljke lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice
Možda vas zanima:
Zašto se u narodu od davnina kaže - biti zdrav k'o dren?
Dren sadrži veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i vrlo mnogo vitamina C. Posebno valja istaći da je svaki deo ove biljke lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice
Možda vas zanima:
Zašto se u narodu od davnina kaže - biti zdrav k'o dren?
Dren sadrži veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i vrlo mnogo vitamina C. Posebno valja istaći da je svaki deo ove biljke lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice
Možda vas zanima:
Zašto se u narodu od davnina kaže - biti zdrav k'o dren?
Dren sadrži veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i vrlo mnogo vitamina C. Posebno valja istaći da je svaki deo ove biljke lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice
Možda vas zanima:
Zašto se u narodu od davnina kaže - biti zdrav k'o dren?
Dren sadrži veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i vrlo mnogo vitamina C. Posebno valja istaći da je svaki deo ove biljke lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice
Možda vas zanima:
Zašto se u narodu od davnina kaže - biti zdrav k'o dren?
Dren sadrži veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i vrlo mnogo vitamina C. Posebno valja istaći da je svaki deo ove biljke lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice
Možda vas zanima:
Zašto se u narodu od davnina kaže - biti zdrav k'o dren?
Dren sadrži veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i vrlo mnogo vitamina C. Posebno valja istaći da je svaki deo ove biljke lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice
Zvuči pomalo onomatopejski i deluje kao da i nema nekog posebnog značenja. Da li je baš tako?
Pre nego što krenemo u susret odgovoru na ovo pitanje, da vas pitamo još nešto – da li ste upoznati sa radom Aleksandre Bajić, recimo Slovenski bogovi na Balkanu?
Shutterstock
Pravilnije je – Kuku Lele!
Lela je ime stare slovenske boginje, poznatija nam je verovatno kao Lada, boginja proleća ili leta u zavisnosti od tumačenja.
U knjizi ćete pronaći objašnjenje na str. 29:
Lela – Lelija, Ljelja, Lada , boginja leta i šume, pandan grčkoj Artemidi i rimskoj Dijani… (a možda je i pandan boginji Demetri)
Aleksandra Bajić je pronalazi u toponimima – planina Lelija, manastir Lelić, a kod Vlaha odgovara šumskoj majci poznatoj pod imenom Mumma Paduri.
Lela je boginja, kojoj se u molitvi obraćaju isključivo žene i to kada dođe do neke nevolje.
Lela nije boginja nalik strogrčkim ili starorimskim bogovima, ona ne živi na nekom posebnom mestu kao što je na primer Olimp. Lela živi u šumi, ona je sama šuma.
I zato joj se žene u nevolji obraćaju sa Lelo – sestro ili Lelo – majko, u zavisnosti kom starosnom dobu pripadaju.
I naravno devojke i žene se mole Leli, traže pomoć. Nekad Lela pomogne a nekada ne! Pa eto nama i objašnjenja izraza. Ovako nekako je to nekadavno moglo da glasi: Kuku Lelo sestro (majko), pomozi!
Sećanja su nam ostala zapletena u tamnim hodnicima prošlosti, šta još dodati sem možda da se obratimo staroslovenskoj boginji Leli za pomoć: Kuku Lelo, daj nam pameti!
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)