Da li ste znali da Beograd ima preko 500 spomenika posvećenih poznatim ličnostima ili događajima?
Spomenik Dositeju Obradoviću
Vajar je Rudolf Valdec, a nalazi se u Studentski parku. Spomenik je postavljen pred rat 1914. godine. Opština je raspisala konkurs i pobedio je vajar iz Zagreba. Na spomeniku je ispisana maksima: “Iduć uči, u vjekove gledaj!”
– Valdec je fenomenalno pogodio duh Dositeja – putuje, stalno se kreće, kao da lebdi, prosto leti! I neko ko ne zna ništa o Dositeju, može da oseti to – ističe Neda Kovačević.
Možda vas zanima:
NEDOUMICA KOJU NI MNOGI BEOGRAĐANI NE ZNAJU DA REŠE Ako je ovo Novo groblje, gde je onda staro?!
Groblje koje se nalazi u Ruzveltovoj ulici verovatno je najlepše i najuređenije groblje u Srbiji i svojevrstan beogradski "muzej na otvorenom". Ovo mesto većina prestoničana poznaje pod nazivom "Novo groblje". Ali, ako je tako - gde je onda Staro groblje?!
DA LI ZNATE PO ČEMU JE ZELENI VENAC DOBIO IME? Centar Beograda “krstila” je jedna Nemica
Tuda ste prošli sigurno bezbroj puta. Ime “Zeleni venac” nosila je jedna kafana, a danas se tako zove ne samo pijaca koja se tu nalazi već i čitav deo centra Beograda. Ipak, malo ljudi zna ko je “kumovao” svima njima i gde je bio taj - zeleni venac.
Možda vas zanima:
NEDOUMICA KOJU NI MNOGI BEOGRAĐANI NE ZNAJU DA REŠE Ako je ovo Novo groblje, gde je onda staro?!
Groblje koje se nalazi u Ruzveltovoj ulici verovatno je najlepše i najuređenije groblje u Srbiji i svojevrstan beogradski "muzej na otvorenom". Ovo mesto većina prestoničana poznaje pod nazivom "Novo groblje". Ali, ako je tako - gde je onda Staro groblje?!
DA LI ZNATE PO ČEMU JE ZELENI VENAC DOBIO IME? Centar Beograda “krstila” je jedna Nemica
Tuda ste prošli sigurno bezbroj puta. Ime “Zeleni venac” nosila je jedna kafana, a danas se tako zove ne samo pijaca koja se tu nalazi već i čitav deo centra Beograda. Ipak, malo ljudi zna ko je “kumovao” svima njima i gde je bio taj - zeleni venac.
Možda vas zanima:
NEDOUMICA KOJU NI MNOGI BEOGRAĐANI NE ZNAJU DA REŠE Ako je ovo Novo groblje, gde je onda staro?!
Groblje koje se nalazi u Ruzveltovoj ulici verovatno je najlepše i najuređenije groblje u Srbiji i svojevrstan beogradski "muzej na otvorenom". Ovo mesto većina prestoničana poznaje pod nazivom "Novo groblje". Ali, ako je tako - gde je onda Staro groblje?!
DA LI ZNATE PO ČEMU JE ZELENI VENAC DOBIO IME? Centar Beograda “krstila” je jedna Nemica
Tuda ste prošli sigurno bezbroj puta. Ime “Zeleni venac” nosila je jedna kafana, a danas se tako zove ne samo pijaca koja se tu nalazi već i čitav deo centra Beograda. Ipak, malo ljudi zna ko je “kumovao” svima njima i gde je bio taj - zeleni venac.
Spomenik Branku Radičeviću
Rad je vajara Aleksandra Zarina iz 1957. godine i interesantan je jer je isklesan iz jednog dela. Nalazi se na Kalemegdanu.
Spomenik Vojvodi Mišiću
Mnogi ljudi ne znaju da se osim na Sajmu, spomenik Vojvodi Mišiću nalazi i na novobeogradskom groblju. Upravo je on naročito interesantan.
– Radio ga je Đorđe Jovanović i meni je fenomenalan jer je odlično pogođen duh Mišića – objašnjava sagovornica.
Spomenik Moše Pijade
Isklesano iz jednog kamena, postavljen bez postamenta, nalazi se ispred zgrade Politike. Žiri je odlučio da mimo konkursa dodeli specijalnu nagradu vajaru Branku Ružiću za izuzetno umetničko ostvarenje i da mu poveri izgradnju spomenika.
Spomenik Despotu Stefanu Lazareviću
Spomenik danas stoji na Kalemegdanu, ali je imao veoma buran put do toga mesta. Naime, njega je o svom trošku napravio vajar Nebojša Mitrić kao poklon gradu povodom obeležavanja 400 godina od proglašenja Beograda za srpsku prestonicu pod despotom Stefanom.
– Međutim, kritičari su spomenik dočekali ‘na nož’, a i javnost je bila protiv postavljanja. Onda je Mitić jedne noći sa prijateljem koji je bio direktor parking servisa jednostavno natovario spomenik na pauka i krišom ga postavio na Kalemegdan. I tako tu spomenik osvanu i ostade, a da zvanično nikada nije dobio dozvolu za postavljanje – objašnjava Neda Kovačević.
Spomenik Nadeždi Petrović
Nadežda Petrović ima spomenik u Pionirskom parku. Međutim, drugi spomenik se nalazi u školi Nadežda Petrović na Novom Beogradu i to unutra i može da se vidi tek ako uđete. Reč je o kopiji spomenika iz Novog Sada, a vajar je bio Mihajlo Tomić.
– On je Nadeždu prikazao na osnovu njene najprepoznatljivije fotografije gde se vidi ona kao vrhunski umetnik, intelektualac, ali i rodoljub koji se svega odriče i odlazi da bude bolničarka u tri rata i na kraju umire. Za njega nažalost zna mali broj ljudi – kaže sagovornica.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)