Da li ste znali da Beograd ima preko 500 spomenika posvećenih poznatim ličnostima ili događajima?
Spomenik Dositeju Obradoviću
Vajar je Rudolf Valdec, a nalazi se u Studentski parku. Spomenik je postavljen pred rat 1914. godine. Opština je raspisala konkurs i pobedio je vajar iz Zagreba. Na spomeniku je ispisana maksima: “Iduć uči, u vjekove gledaj!”
– Valdec je fenomenalno pogodio duh Dositeja – putuje, stalno se kreće, kao da lebdi, prosto leti! I neko ko ne zna ništa o Dositeju, može da oseti to – ističe Neda Kovačević.
Možda vas zanima:
NEDOUMICA KOJU NI MNOGI BEOGRAĐANI NE ZNAJU DA REŠE Ako je ovo Novo groblje, gde je onda staro?!
Groblje koje se nalazi u Ruzveltovoj ulici verovatno je najlepše i najuređenije groblje u Srbiji i svojevrstan beogradski "muzej na otvorenom". Ovo mesto većina prestoničana poznaje pod nazivom "Novo groblje". Ali, ako je tako - gde je onda Staro groblje?!
DA LI ZNATE PO ČEMU JE ZELENI VENAC DOBIO IME? Centar Beograda “krstila” je jedna Nemica
Tuda ste prošli sigurno bezbroj puta. Ime “Zeleni venac” nosila je jedna kafana, a danas se tako zove ne samo pijaca koja se tu nalazi već i čitav deo centra Beograda. Ipak, malo ljudi zna ko je “kumovao” svima njima i gde je bio taj - zeleni venac.
Možda vas zanima:
NEDOUMICA KOJU NI MNOGI BEOGRAĐANI NE ZNAJU DA REŠE Ako je ovo Novo groblje, gde je onda staro?!
Groblje koje se nalazi u Ruzveltovoj ulici verovatno je najlepše i najuređenije groblje u Srbiji i svojevrstan beogradski "muzej na otvorenom". Ovo mesto većina prestoničana poznaje pod nazivom "Novo groblje". Ali, ako je tako - gde je onda Staro groblje?!
DA LI ZNATE PO ČEMU JE ZELENI VENAC DOBIO IME? Centar Beograda “krstila” je jedna Nemica
Tuda ste prošli sigurno bezbroj puta. Ime “Zeleni venac” nosila je jedna kafana, a danas se tako zove ne samo pijaca koja se tu nalazi već i čitav deo centra Beograda. Ipak, malo ljudi zna ko je “kumovao” svima njima i gde je bio taj - zeleni venac.
Možda vas zanima:
NEDOUMICA KOJU NI MNOGI BEOGRAĐANI NE ZNAJU DA REŠE Ako je ovo Novo groblje, gde je onda staro?!
Groblje koje se nalazi u Ruzveltovoj ulici verovatno je najlepše i najuređenije groblje u Srbiji i svojevrstan beogradski "muzej na otvorenom". Ovo mesto većina prestoničana poznaje pod nazivom "Novo groblje". Ali, ako je tako - gde je onda Staro groblje?!
DA LI ZNATE PO ČEMU JE ZELENI VENAC DOBIO IME? Centar Beograda “krstila” je jedna Nemica
Tuda ste prošli sigurno bezbroj puta. Ime “Zeleni venac” nosila je jedna kafana, a danas se tako zove ne samo pijaca koja se tu nalazi već i čitav deo centra Beograda. Ipak, malo ljudi zna ko je “kumovao” svima njima i gde je bio taj - zeleni venac.
Spomenik Branku Radičeviću
Rad je vajara Aleksandra Zarina iz 1957. godine i interesantan je jer je isklesan iz jednog dela. Nalazi se na Kalemegdanu.
Spomenik Vojvodi Mišiću
Mnogi ljudi ne znaju da se osim na Sajmu, spomenik Vojvodi Mišiću nalazi i na novobeogradskom groblju. Upravo je on naročito interesantan.
– Radio ga je Đorđe Jovanović i meni je fenomenalan jer je odlično pogođen duh Mišića – objašnjava sagovornica.
Spomenik Moše Pijade
Isklesano iz jednog kamena, postavljen bez postamenta, nalazi se ispred zgrade Politike. Žiri je odlučio da mimo konkursa dodeli specijalnu nagradu vajaru Branku Ružiću za izuzetno umetničko ostvarenje i da mu poveri izgradnju spomenika.
Spomenik Despotu Stefanu Lazareviću
Spomenik danas stoji na Kalemegdanu, ali je imao veoma buran put do toga mesta. Naime, njega je o svom trošku napravio vajar Nebojša Mitrić kao poklon gradu povodom obeležavanja 400 godina od proglašenja Beograda za srpsku prestonicu pod despotom Stefanom.
– Međutim, kritičari su spomenik dočekali ‘na nož’, a i javnost je bila protiv postavljanja. Onda je Mitić jedne noći sa prijateljem koji je bio direktor parking servisa jednostavno natovario spomenik na pauka i krišom ga postavio na Kalemegdan. I tako tu spomenik osvanu i ostade, a da zvanično nikada nije dobio dozvolu za postavljanje – objašnjava Neda Kovačević.
Spomenik Nadeždi Petrović
Nadežda Petrović ima spomenik u Pionirskom parku. Međutim, drugi spomenik se nalazi u školi Nadežda Petrović na Novom Beogradu i to unutra i može da se vidi tek ako uđete. Reč je o kopiji spomenika iz Novog Sada, a vajar je bio Mihajlo Tomić.
– On je Nadeždu prikazao na osnovu njene najprepoznatljivije fotografije gde se vidi ona kao vrhunski umetnik, intelektualac, ali i rodoljub koji se svega odriče i odlazi da bude bolničarka u tri rata i na kraju umire. Za njega nažalost zna mali broj ljudi – kaže sagovornica.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Komentari(0)