PLAŽA NICA BILA POPULARNIJA OD ADE CIGANLIJE Nekada je ceo Beograd ovde išao na kupanje
Kako su se Beograđani nekada borili sa letnjim vrućinama? Najveća gradska plaža nalazila se blizu današnjeg Muzeja savremene umetnosti.
Nekada je najveće beogradsko kupalište, preteča Savskog jezera i Ade Ciganlije bila plaža Nica. Pre Drugog svetskog rata, ova plaža nalazila se na mestu današnjeg šetališta, na prostoru od Brankovog mosta do Ušća.
Ovaj deo postao je najpoznatija gradska plaža i pre prelaska Mosta kralja Aleksandra (preteče Brankovog mosta) na drugu, levu savsku obalu. To je bio jedini drumski most u predratno vreme i on je vodio ka najlepšem kupalištu koje je nazvano po jedinoj ondašnjoj kafani koja je postojala na tom prostoru – Nica. Ona se nalazila u blizini današnjeg restorana „Ušće“ i Muzeja savremene umetnosti, dakle, tokom 20. veka tu je stalno bila kafana.
Uostalom, staro beogradsko pravilo je da se grad širi tako što negde na obodu varoši prvo nikne kafana, a zatim se oko nje umnože i gradske kuće. Tako je, izgleda, bilo nekada i ovde.
Možda vas zanima:
BEOGRAD JE IMAO SVOJU GRADSKU PLAŽU Novobeogradska strane Save, mesto za kratki predah posle napornog dana!
Kada se Beograđanima spomene plaža i kupanje prva asocijacija svakako je Ada! Međutim, osamdesetih godina to je bila Nica, ali ne francuska već ona u Srbiji!
PODVODNI SVET ADE CIGANLIJE Kalifornijska kornjača, beogradska "ajkula", slatkovodne meduze i mnoge druge životinje (VIDEO)
Ada Ciganlija je višestruki dobitnik „Plave zastave”, najvišeg međunarodnog priznanja za kvalitet vode i bezbednost na kupalištu.
Možda vas zanima:
BEOGRAD JE IMAO SVOJU GRADSKU PLAŽU Novobeogradska strane Save, mesto za kratki predah posle napornog dana!
Kada se Beograđanima spomene plaža i kupanje prva asocijacija svakako je Ada! Međutim, osamdesetih godina to je bila Nica, ali ne francuska već ona u Srbiji!
PODVODNI SVET ADE CIGANLIJE Kalifornijska kornjača, beogradska "ajkula", slatkovodne meduze i mnoge druge životinje (VIDEO)
Ada Ciganlija je višestruki dobitnik „Plave zastave”, najvišeg međunarodnog priznanja za kvalitet vode i bezbednost na kupalištu.
Možda vas zanima:
BEOGRAD JE IMAO SVOJU GRADSKU PLAŽU Novobeogradska strane Save, mesto za kratki predah posle napornog dana!
Kada se Beograđanima spomene plaža i kupanje prva asocijacija svakako je Ada! Međutim, osamdesetih godina to je bila Nica, ali ne francuska već ona u Srbiji!
PODVODNI SVET ADE CIGANLIJE Kalifornijska kornjača, beogradska "ajkula", slatkovodne meduze i mnoge druge životinje (VIDEO)
Ada Ciganlija je višestruki dobitnik „Plave zastave”, najvišeg međunarodnog priznanja za kvalitet vode i bezbednost na kupalištu.
Letnja vreva pre Drugog svetskog rata, kao i danas, terala je Beograđane da se nađu što bliže rečnoj obali i da tamo potraže osveženje. Beograd toga doba imao je tek nešto više od 300.000 stanovnika, a sudeći po ovim snimcima, najviše ih je bilo upravo na levoj savskoj obali.
TRAMVAJ „14“
Tramvaj „14“ vozio je nekad ka Zemunu. Njegova trasa išla je Prizrenskom ulicom i preko Mosta kralja Aleksandra vodila ka hotelu „Central“ u Zemunu. Tramvaj je prolazio pored Nice, bio je najbolje prevozno sredstvo onog doba, i kupače je vodio, za samo par minuta – na plažu.
VRBAK
Ostrvce Vrbak je bilo još jedno ostrvo, pored Velikog ratnog ostrva, koje su predratni Beograđani pamtili, a potom je bilo izgubljeno, jer je deo od njega do obale nasut.
To je mesto koje je danas na novobeogradskoj strani, i čini ga šetalište između Ušća i Hotela „Jugoslavija“. Nekada, baš tu je bio deo gde je reka pravila još neke od svojih „peripetija“, pre nego što su se Dunav i Sava sastavljali.
Pre Drugog svetskog rata taj deo je nasut, a Vrbak je i konačno prestao da postoji, odnosno postao je deo obale.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)