PLAŽA NICA BILA POPULARNIJA OD ADE CIGANLIJE Nekada je ceo Beograd ovde išao na kupanje
Kako su se Beograđani nekada borili sa letnjim vrućinama? Najveća gradska plaža nalazila se blizu današnjeg Muzeja savremene umetnosti.
Nekada je najveće beogradsko kupalište, preteča Savskog jezera i Ade Ciganlije bila plaža Nica. Pre Drugog svetskog rata, ova plaža nalazila se na mestu današnjeg šetališta, na prostoru od Brankovog mosta do Ušća.
Ovaj deo postao je najpoznatija gradska plaža i pre prelaska Mosta kralja Aleksandra (preteče Brankovog mosta) na drugu, levu savsku obalu. To je bio jedini drumski most u predratno vreme i on je vodio ka najlepšem kupalištu koje je nazvano po jedinoj ondašnjoj kafani koja je postojala na tom prostoru – Nica. Ona se nalazila u blizini današnjeg restorana „Ušće“ i Muzeja savremene umetnosti, dakle, tokom 20. veka tu je stalno bila kafana.
Uostalom, staro beogradsko pravilo je da se grad širi tako što negde na obodu varoši prvo nikne kafana, a zatim se oko nje umnože i gradske kuće. Tako je, izgleda, bilo nekada i ovde.
Možda vas zanima:
BEOGRAD JE IMAO SVOJU GRADSKU PLAŽU Novobeogradska strane Save, mesto za kratki predah posle napornog dana!
Kada se Beograđanima spomene plaža i kupanje prva asocijacija svakako je Ada! Međutim, osamdesetih godina to je bila Nica, ali ne francuska već ona u Srbiji!
PODVODNI SVET ADE CIGANLIJE Kalifornijska kornjača, beogradska "ajkula", slatkovodne meduze i mnoge druge životinje (VIDEO)
Ada Ciganlija je višestruki dobitnik „Plave zastave”, najvišeg međunarodnog priznanja za kvalitet vode i bezbednost na kupalištu.
Možda vas zanima:
BEOGRAD JE IMAO SVOJU GRADSKU PLAŽU Novobeogradska strane Save, mesto za kratki predah posle napornog dana!
Kada se Beograđanima spomene plaža i kupanje prva asocijacija svakako je Ada! Međutim, osamdesetih godina to je bila Nica, ali ne francuska već ona u Srbiji!
PODVODNI SVET ADE CIGANLIJE Kalifornijska kornjača, beogradska "ajkula", slatkovodne meduze i mnoge druge životinje (VIDEO)
Ada Ciganlija je višestruki dobitnik „Plave zastave”, najvišeg međunarodnog priznanja za kvalitet vode i bezbednost na kupalištu.
Možda vas zanima:
BEOGRAD JE IMAO SVOJU GRADSKU PLAŽU Novobeogradska strane Save, mesto za kratki predah posle napornog dana!
Kada se Beograđanima spomene plaža i kupanje prva asocijacija svakako je Ada! Međutim, osamdesetih godina to je bila Nica, ali ne francuska već ona u Srbiji!
PODVODNI SVET ADE CIGANLIJE Kalifornijska kornjača, beogradska "ajkula", slatkovodne meduze i mnoge druge životinje (VIDEO)
Ada Ciganlija je višestruki dobitnik „Plave zastave”, najvišeg međunarodnog priznanja za kvalitet vode i bezbednost na kupalištu.
Letnja vreva pre Drugog svetskog rata, kao i danas, terala je Beograđane da se nađu što bliže rečnoj obali i da tamo potraže osveženje. Beograd toga doba imao je tek nešto više od 300.000 stanovnika, a sudeći po ovim snimcima, najviše ih je bilo upravo na levoj savskoj obali.
TRAMVAJ „14“
Tramvaj „14“ vozio je nekad ka Zemunu. Njegova trasa išla je Prizrenskom ulicom i preko Mosta kralja Aleksandra vodila ka hotelu „Central“ u Zemunu. Tramvaj je prolazio pored Nice, bio je najbolje prevozno sredstvo onog doba, i kupače je vodio, za samo par minuta – na plažu.
VRBAK
Ostrvce Vrbak je bilo još jedno ostrvo, pored Velikog ratnog ostrva, koje su predratni Beograđani pamtili, a potom je bilo izgubljeno, jer je deo od njega do obale nasut.
To je mesto koje je danas na novobeogradskoj strani, i čini ga šetalište između Ušća i Hotela „Jugoslavija“. Nekada, baš tu je bio deo gde je reka pravila još neke od svojih „peripetija“, pre nego što su se Dunav i Sava sastavljali.
Pre Drugog svetskog rata taj deo je nasut, a Vrbak je i konačno prestao da postoji, odnosno postao je deo obale.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Jovan nije imao dece, ali je sinove pokojnog brata odgajio kao svoje, 1 od njih postao čuveni pisac: Neverovatna života priča tvorca naše himne "Bože Pravde":
Pesma "Bože pravde" je nastala 1872. godine za potrebe predstave "Markova sablja", a kao inspiracija poslužila mu je "Jututunska narodna himna" Jovana Jovanovića Zmaja
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Komentari(0)