Veruje se da mlade devojke treba da jedu okrajak hleba, jer će im to doneti miran život i svekrva će ih neizmerno voleti.
Srpska sujeverja su mnogobrojna, uglavnom se odnose na svakodnevni život, a postoje i ona koja se tiču hrane - hleba naročito.
Hleb
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO URADITI 31. DECEMBRA? Ovo je 8 srpskih običaja koje treba ispoštovati poslednjeg dana u godini
Možda ovi postupci mogu da se označe kao sujeverje, ali zapravo to su samo neki od načina da se otvorite za ljubav i nova iskustva.
KADA JE POČELO KIĆENJE JELKE, KAKO SU NASTALI UKRASI, A KAKO ČESTITKE Da li znate odakle vode poreklo novogišnji običaji koje poštuju Srbi?
Možda ste se nekada zapitali, a evo i odgovora.
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO URADITI 31. DECEMBRA? Ovo je 8 srpskih običaja koje treba ispoštovati poslednjeg dana u godini
Možda ovi postupci mogu da se označe kao sujeverje, ali zapravo to su samo neki od načina da se otvorite za ljubav i nova iskustva.
KADA JE POČELO KIĆENJE JELKE, KAKO SU NASTALI UKRASI, A KAKO ČESTITKE Da li znate odakle vode poreklo novogišnji običaji koje poštuju Srbi?
Možda ste se nekada zapitali, a evo i odgovora.
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO URADITI 31. DECEMBRA? Ovo je 8 srpskih običaja koje treba ispoštovati poslednjeg dana u godini
Možda ovi postupci mogu da se označe kao sujeverje, ali zapravo to su samo neki od načina da se otvorite za ljubav i nova iskustva.
KADA JE POČELO KIĆENJE JELKE, KAKO SU NASTALI UKRASI, A KAKO ČESTITKE Da li znate odakle vode poreklo novogišnji običaji koje poštuju Srbi?
Možda ste se nekada zapitali, a evo i odgovora.
Uglavnom sujeverja koja imaju veze sa hranom, najviše se tiču hleba. Zato, neki ljudi ne vole da seku hleb nedeljom nožem (ili da peru nož za hleb nedeljom), a drugi veruju da ako sečeš oba kraja hleba, to će "osloboditi đavola da leti po kući", a prema evropskom sujeverju, hleb ne bi trebalo da bude spušten na sto, već da stoji uspravno jer u suprotnom donosi peh.
Jedno od neobičnijih verovanja je da ćete biti bogatiji ako pojedete sve mrvice sa stola, ali ovo nije jedino verovanje u vezi sa namirnicom koju svakodnevno konzumiramo.
Veruje se da mlade devojke treba da jedu okrajak hleba, jer će im to doneti miran život i svekrva će ih neizmerno voleti.
Shutterstock
Kad smo kod starih dobrih običaja i verovanja, jedno vam je sigurno poznato. Za stolom nikako ne treba pevati. Ako muško peva, oženiće se ludom devojkom, a isto važi i za žene, pa će ih sudbina spojiti sa ludim čovekom.
Svađa se može naslutiti ako se ruke pri rukovanju četiri osobe ukrste, a voda se posipa za nekim ko je krenuo da obavi važan i težak posao.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)