Kao poseban narod na Balkanu Srbi se prvi put pominju 622. godine i to pod imenom Sorabi, koji naseljava veliki deo nekadašnje rimske provincije, Dalmacije. Takođe, u nekim vizantijskim spisima iz 7. i 8. veka pominje se ime Gordoserba (Srpski narod) koji je naseljavao prostore Male Azije.
Smatra se da je prva srpska država na Balkanu bila nastavak države koju su Srbi imali u staroj prapostojbini. Prva dinastija počinje od neimenovanog vladara koji je narod doveo na jug. Isto tako se o prva dva veka njihovog života na Balkanu ne zna ništa.
O prvom srpskom vladaru Višeslavu zna se samo kako se zvao. Posle njega slede Radoslav, Prosigoj i Vlastimir, koji je vladao sredinom 9. veka. Neki podaci o našem narodu i prvim njegovim vladarima poznatiji su od vladavine Vlastimira, pa sve do dolaska na presto njegovog praunuka Časlava. Najvažniji vladari iz tog perioda bili su Vlastimir, njegov sin Mutimir, koji je vladao u doba Ćirila i Metodija, i paraunuk Časlav, poslednji poznati vladar iz naše prve dinastije.
Geografski položaj našeg naroda u to vreme dosta privlači pažnju. Kao mali narod, Srbi su na sve strane bili okruženi moćnim imperijama: Bugarskim carstvom na istoku, Vizantijom na jugozapadu, a na severu, sve preko Dalmacije, Franačkim carstvom, koje je dopiralo sve do Beograda. Krajem 9. veka, tačnije 895. godine u Srednje Podunavlje će se naseliti Mađari, koji od tada, pa sve do danas predstavljaju stalan činilac u srpskoj istoriji.
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Međutim, glavni uticaj u to doba u srpskoj politici imale su Bugarska (koja je težila da osvoji Srbiju i priključi je svom carstvu, koja se jedina od svih drugih slovenskih plemena opirala da bude pokorena) i Vizantija (koja je težila da Srbiju drži u nekoj vrsti vazalnog odnosa).
Shutterstock/Državna zastava Republike Srbije
Ratovi sa Bugarskom čine glavnu sadržinu naše istorije od Vlastimira do Časlava. Za vreme Vlastimira, Bugari su vodili protiv Srba trogodišnji rat u kome su izgubili svu svoju vojsku, ali ipak nisu odustali od napadanja Srbije. U jednom od tih ratova, za vreme vladavine kralja Mutimira, Srbi su opet potukli Bugarsku državu, ali su tada uspeli i da zarobe carevog sina.
Osim Bugarske i Vizantije na sudbinu istorije srpskog naroda uticao je još jedan činilac. To je bila stalna borba na samom prestolu oko vlasti. Do sukoba je dolazilo zbog načina nasleđivanja prestola, koji je prenet iz stare postojbine, po kome se zemlja, posle smrti vladara delila između njegovih sinova. Nakon smrti svakog vladara, građanski ratovi su bili neizbežni. U njih su se, prirodno, uplitale i Vizantija i Bugarska, pa su se na našem prestolu stalno smenjivali bugarski i vizantijski štićenici.
Građanki ratovi u Srbiji slabili su zemlju i njene odbrambene sisteme. Za vreme najvećeg bugarskog cara Simeona na Srbiju je krenula najveća vojska u kojoj se tada nalazio i pretedent na srpski presto Časlav, sin Konimira koji je odbegao u Bugarsku. Ovaj poduhvat doveo je do prave katastrofe. Srpska zemlja je bila potpuno pregažena, narod odvaden u ropstvo, a kaže se da je u Srbiji ostalo samo pedeset ljudi bez žene dece, koji su se lovom hranili. Ovo je bilo prvo pustošenje srpske zemlje za koje se zna u istoriji. A Časlav koji je sa Bugarima došao da vlada, videvši da više nema nad kime da vlada, vratio se sa bugarskom vojskom.
Do neobičnog preokreta u istoriji srpske države dolaz kada Časlav, od izdajnika postaje obnovitelj Srbije, takođe, prvi u istoriji obnovitelja Srpske države i naroda. Uz pomoć Vizantije, nakon sedam godina od propasti Srbije, Časlav obnavlja vojsku i sakuplja narod koji je pobegao od Bugara i na taj način uspeva da oslobodi Srpsku zemlju.
Časlav tako postaje najznačajniji vladar prve srpske dinastije, koji je pod svojom vlašću ujedinio sve srpske zemlje.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu, a tu je i TikTok.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Evo kako su nestali srpski Pompeji na Balkanu! Grad koji je ispario u magli vekova, a Srbi i dalje žale za njim
Car Justinijan izgradio je velelepni grad u srcu Balkana, a danas od njega ostaju samo ruševine koje čuvaju duh prošlosti
TAJNA IZGUBLJENOG POKLONA: Zašto je Kraljica Marija prodavala nakit i gde je nestao njen prsten
Kraljica Marija Karađorđević (1900–1961) bila je najvoljenija srpska kraljica, poznata po skromnosti i humanosti. Otkrivamo zašto je u egzilu morala da se odrekne najvrednijeg porodičnog nakita i kako je njen dijamantski broš, poklon od Kralja Aleksandra, prodat da bi se pomoglo srpskim ratnim zarobljenicima.
Komentari(1)
Поштовани новински радниче прелепог часописа "Лепоте Србије", молим Вас да помогнете свом народу допунским информацијама о историји нашег народа на овим просторима прегледајући скорашњу емисију "Квадратура круга"( од суботе, 12.нов.'22. у 18:25 на РТС1) вашег колеге - новинара Бранка Станковића у којој Др Дејан Бешовић, историчар и теолог, говори прецизно о периоду владавине Срба Албанијом, а посебно Скадром. Значајан је тренутак емисије на позицији...18:28:23. Поздрав и хвала на одличном тексту.