SNIMA SE NOVA VERZIJA FILMA „BOJ NA KOSOVU“?! 2.000 konja, 10.000 statista i milioni evra – Gaga Antonijević režira
Nakon emitovanja i kontroverze koja je pratila film „Dara iz Jasenovca“ i nastavka koji bi uskoro trebalo da gledamo, Predrag Gaga Antonijević navodno planira snimanje filma „Boj na Kosovu“.
Film navodno neće biti sniman samo u Srbiji. Kosovska bitka, prema saznanjima Kurira, moraće da se ekranizuje u nekoj evropskoj zemlji poput Španije i Portugala, jer je za te scene potrebno više od 2.000 konja i 10.000 statista.
Posle „Boja na Kosovu“ Zdravka Šotre, na platnu će ponovo oživeti knez Lazar i kneginja Milica, sultan Murat i njegov sin Bajazit.
Kasting za glavne uloge još nije urađen, ali se navodi da će Antonijević neku od epizodnih uloga dati svojim saradnicima na nekoliko serija kao što su Vuk Kostić, Marko Janketić, Ljubomir Bandović, Nataša Ninković. Reditelj trenutno pokušava da sklopi budžet filma, koji će koštati nekoliko miliona evra.
Možda vas zanima:
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
PRAVA ISTINA KOJU MALO KO ZNA Ovo je bila prava Zona Zamfirova, a jedna stvar o njoj i Manetu je posebno šokantna
Nušić se u ovom gradu družio sa viđenijim Srbima, a posebno sa čorbadži Zamfirom Kijametovićem, ocem 13 dece, među kojima je bila Jevrosima. Otac ju je iz milošte zvao Zona.
Možda vas zanima:
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
PRAVA ISTINA KOJU MALO KO ZNA Ovo je bila prava Zona Zamfirova, a jedna stvar o njoj i Manetu je posebno šokantna
Nušić se u ovom gradu družio sa viđenijim Srbima, a posebno sa čorbadži Zamfirom Kijametovićem, ocem 13 dece, među kojima je bila Jevrosima. Otac ju je iz milošte zvao Zona.
Možda vas zanima:
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
PRAVA ISTINA KOJU MALO KO ZNA Ovo je bila prava Zona Zamfirova, a jedna stvar o njoj i Manetu je posebno šokantna
Nušić se u ovom gradu družio sa viđenijim Srbima, a posebno sa čorbadži Zamfirom Kijametovićem, ocem 13 dece, među kojima je bila Jevrosima. Otac ju je iz milošte zvao Zona.
Reditelj nije potvrdio navode da će snimati film, ali je film „Dara iz Jasenovca“ premijerno prikazan u Gračanici, gde je najavio da mi je jedna od želja da sledeća tema bude Kosovo.
„Od Jadovna i Jasenovca, preko Kragujevca do Kosova i Metohije, ječe vapaji srpskih žrtava koje mnogi danas pokušavaju da uguše. Traže dušmani od nas da se nad svakom tuđom žrtvom sažalimo, a da nad našom ne smemo ni suzu da pustimo“, rekao je Antonijević.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)