TAJNA JE U OPADANJU LIŠĆA Kako se po narodnim verovanjima znalo kakva nas zima čeka?
Postoje ljudi koji ne prate vremensku prognozu, već na osnovu biljaka i životinja određuju kakvi nam vremenski predstoje.
Meteorolozi često umeju da pogreše u proceni vremenskih usloma, ali zbog raznih klimatskih faktora, koji se svakodnevno menjaju, to i ne možemo da ima zamerimo.
Ipak, postoje ljudi koji ne prate vremensku prognozu, već na osnovu biljaka i životinja određuju kakvi nam vremenski predstoje.
Možda vas zanima:
JESENJI CVET KOJI BUJA DO SAME ZIME: Petlova kresta se veoma lako gaji, a posađena jednom ostaje godinama u dvorištu
Petlova kresta je veoma živopisan cvet koji će vaše dvorište učiniti egzotičnim. Eksplozija boja će trajati do prvih mrazeva
KAKO DA VAŠE MUŠKATLE PREŽIVE JESEN I ZIMU? Uz ove savete cveće će bujati i sledeće godine
Jesen i zima definitivno nisu razlozi da bacite svoje cveće koje ste negovali tokom leta, potrebno je da sledite par koraka
Možda vas zanima:
JESENJI CVET KOJI BUJA DO SAME ZIME: Petlova kresta se veoma lako gaji, a posađena jednom ostaje godinama u dvorištu
Petlova kresta je veoma živopisan cvet koji će vaše dvorište učiniti egzotičnim. Eksplozija boja će trajati do prvih mrazeva
KAKO DA VAŠE MUŠKATLE PREŽIVE JESEN I ZIMU? Uz ove savete cveće će bujati i sledeće godine
Jesen i zima definitivno nisu razlozi da bacite svoje cveće koje ste negovali tokom leta, potrebno je da sledite par koraka
Možda vas zanima:
JESENJI CVET KOJI BUJA DO SAME ZIME: Petlova kresta se veoma lako gaji, a posađena jednom ostaje godinama u dvorištu
Petlova kresta je veoma živopisan cvet koji će vaše dvorište učiniti egzotičnim. Eksplozija boja će trajati do prvih mrazeva
KAKO DA VAŠE MUŠKATLE PREŽIVE JESEN I ZIMU? Uz ove savete cveće će bujati i sledeće godine
Jesen i zima definitivno nisu razlozi da bacite svoje cveće koje ste negovali tokom leta, potrebno je da sledite par koraka
Jedno od takvih narodnih verovanja jeste i ovo: ako lišće sa drveća ne opada, zima će biti jaka. I obrnuto, ako opada, zima će biti slaba i bez snega. Pored ovog verovanja u našem narodu postoji i mnoštvo drugih verovanja koja se odnose na vremense prilike. Neke od njih su: "Koliko magle u oktobru, toliko snega u februaru", "Ako je uoči Miholjdana vedra noć, zima će imati veću moć", kaže se u narodu.
pixabay
Ako je verovati narodnim običajima i predviđanjima i brojne životinje mogu nam reći kakvo će vreme biti. Prateći mrave, krtice, puževe i druge životinje, moguće je prikupiti podatke koji kasnije mogu da se povežu i skupe u prognozu za duži vremenski period.
Zato, ako vas zanima kakva će biti ova zima, dovoljno je da pogledate kroz prozor na obližnje drveće i odgovor je tu.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)