FILANTROP KOJI JE OBUO SRPSKU VOJSKU U OPANKE Predsednik Beogradske berze, "srpski Nobel" i zadužbinar, Nikola Spasić (FOTO/VIDEO)

Izvor: vikipedija

17:00

Kultura 0

U Prvom srpsko-turskom ratu 1876. godine učestvovao je kao redov-konjanik. U Drugom srpsko-turskom ratu nije učestvovao, jer ga je država oslobodila kao vojnog liferanta. Tada je prvi i jedini put radio sa državom. Napravio je i izliferovao vojsci oko 25.000 pari opanaka.

FILANTROP KOJI JE OBUO SRPSKU VOJSKU U OPANKE Predsednik Beogradske berze, "srpski Nobel" i zadužbinar, Nikola Spasić (FOTO/VIDEO)
Lepote Srbije ilustracija/T.T.

Zadužbinar koga su zvali "srpskim Nobelom" je razumeo rečenicu: "Ko daruje, taj je na dobitku".

Nikola Spasić (Beograd, 2. novembar 1838 — Krf, 28. novembar 1916) bio je srpski veletrgovac, dobrotvor i veliki zadužbinar.

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Bio je predsednik Beogradske berze, predsednik Saobraćajne banke i član Upravnog odbora Narodne banke Kraljevine Srbije. Odlikovan je Takovskom krstom 4. reda i Ordenom Svetog Save 3. reda.

Zadužbina Nikole Spasića je 1939. godine imala za 3 posto veći kapital od Nobelove.

Deda Nikole Spasića, Stojan je oko 1807. godine došao sa celom porodicom iz Leskovca. Nikolin Deda Stojan poreklom je bio iz Uroševca. Kao najstarije dete otac, Spasa Stojanović poznati beogradski trgovac, Nikolu je upisao u tek osnovani Licej, ali izmenjene porodične prilike prisilile su Nikolu da odmah po završetku prvog razreda napusti Licej i počne da uči voskarski i licitarski zanat.

Budući da ti zanati nisu pružali veće mogućnosti inteligentnom i sposobnom mladiću kakav je bio Nikola, prešao je kod strica Tase u bakalnice na Savi, a zatim u kožarsku radnju Radovana Barlovci, gde je izučio i opančarski zanat.

Godine 1864, sa početnim kapitalom od 200 dukata, Nikola je poželeo da se osamostali. Ta ušteđevina nije bila dovoljna, pa mu je pozajmicom od 500 dukata pomogao brat njegove prve žene Leposave - Đoka Jovanović, trgovac, nekadašnji poverenik Kapetana Miše Anastasijevića. To je bila jedina pozajmica u životu Nikole Spasića. Đoki Jovanoviću je ostao doživotno zahvalan i kada je ovaj posle mnogo godina usled stečaja ostao bez igde ičega pomagao ga je do smrti.

FILANTROP KOJI JE OBUO SRPSKU VOJSKU U OPANKE Predsednik Beogradske berze, WIKIMEDIA COMMONS
 

Foto: WikimediaCommons/Andrija12345678

U Vasinoj ulici pojavila se 1865. godine nova kožarska radnja pod firmom Nikola S. Spasić. U toj radnji se za opanke čekalo na red, posao se razgranavao i ostvarivala se dobra zarada. Prva supruga mu je umrla nakon šest godina braka i Nikola se još više posvetio radu. Uz opančarski zanat počeo je da se bavi trgovinom platnom i prerađenom kožom.

Sa drugom suprugom, Stankom „Čajom“ Spasić, proveo je najduži period svoga života. U kući se živelo uvek skromno, bez luksuza koji je sve više ulazio u kuće imućnih srpskih trgovaca. Nikola je u čaršiji uživao ugled ne samo bogatog već i čestitog i mudrog čoveka, čije se mišljenje o mnogim stvarima tražilo, a saveti prihvatali.

Uz pomoć druge supruge stekao je ogromno bogatstvo i još više razvio urođeni smisao za lepe stvari. Sagradio je porodičnu kuću u Knez Mihailovoj ulici br. 33.

FILANTROP KOJI JE OBUO SRPSKU VOJSKU U OPANKE Predsednik Beogradske berze, WIKIMEDIA COMMONS
 

Foto: WikimediaCommons/NMedjedov

Jedna od prvih dobrotvornih aktivnosti Nikole Spasića vezana je za Društvo dečjih skloništa početkom dvadesetog veka. On je u dvorištu Palilulske osnovne škole podigao kuću za „đačko sklonište“, a dodelio je i određenu godišnju novčanu pomoć, koja se redovno isplaćivala, kao i nagrade najboljim đacima.

Neraskidivo vezujući svoju sudbinu sa sudbinom srpskog naroda, Spasić je krajem 1915. godine napustio otadžbinu i kao već veoma star i oboleo povlačio se preko Niša i Soluna za Atinu i dalje na Krf gde je i umro. Supruga Naka ga je 1923. godine prenela u Srbiju i sahranila u crkvi na Topčiderskom groblju, koju je kao svoju zadužbinu podigao još mnogo pre početka balkanskih ratova.

Pre osnivanja Zadužbine Nikola je 9. februara 1912. godine napisao testament i predao ga na čuvanje Narodnoj banci. Po testamentu tadašnju imovinu su činile četiri velike zgrade u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu. Bile su to kuće pod brojevima 19, 33, 37 i 47. Kasnije je zgradu broj 37, poklonio pomenutom Invalidskom fondu.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

 

 

 

 

POVEZANE VESTI
Tagovi:
Nikola Spasić zadužbinar dobrotvor Knez Mihajlova srpski Nobel

Komentari(0)

Loading