VOJO SINE, TI ZNAŠ ŠTA BI ME SATRLO, A ŠTA BI MI SRCE OKREPILO Pročitajte autentično PISMO JEDNE SRPSKE MAJKE sinu na frontu
Rat često najteže pada onima koji su ostali kod kuće, da strape za svoje najmilije i čekaju vesti sa fronta. Majke i sestre onih koji su otišli da brane otadžbinu u Velikom ratu danonoćno su se molile za njihovo spasenje, a kao svedok ove dirljive borbe koja se odvijala daleko iza fronta danas je ostalo jedno pismo…
Pismo majke pukovnika Vojislava Pavlovića, komandanta 4. puka Drinske divizije, nađeno je u njegovom sanduku pošto je podlegao ranama.
“Vojo sine,
Pismo tvoje primila sam juče i potpuno razumela. Sve na stranu. Vreme i prilike su ozbiljne. Lako može sve na lepo da prođe, ali ako Bog rekne i mora se napred, onda znaš šta te čeka. Čeka te vrlo svetla dužnost, čeka te slava u svakom pogledu, bilo da padneš za otadžbinu, bilo da se časno, ali samo časno vratiš.
Ti ćeš potpuno pojmiti šta je to časnost. Bio su uvek hladan i otmen, takav treba i tamo da budeš. Vele ljudi da je prvoga dana pomalo uzbuđenja, a posle nastane puna ravnodušnost. Tebe i prvog dana treba ta ravnodušnost da ne napušta. Jednom se mre. Predstavi ti sebi sliku: da si vedrim čelom bio svud, svuda kao čelni, svuda gledao ravnodušno strašnoj smrti u oči, pa ili - ili.
Ti znaš da je srce tvoje majke veoma trošno. Ti znaš šta bi me satrlo, a šta bi mi srce okrepilo i krila mi dalo. Prema tome se vladaj...”
— Majka
Možda vas zanima:
Ko da smo se mi Srbi u boga sas kamenje gađali: Pismo srpskog ratnika 1915. godine porodici pred povlačenje vojske preko Albanije
Albanska golgota je ustaljen naziv za povlačenje srpske vojske i prognanih civila preko zavejanih planina Albanije i Crne Gore nakon invazije Centralnih sila na Srbiju, u zimu 1915/1916. godine tokom Prvog svetskog rata.
"Sinovi, zastanite. Čeka vas neutešni otac Ljubomir." Pismo penzionera iz Srbije koje se čita sa knedlom u grlu
Ceo život trčimo, za karijerom, novcem, boljoj budućnosti, a u tom trčanju, često zaboravimo na one koji su nam davali vetar u jedra i pružali ruke kada nam je to bilo najpotrebnije - roditelje.
Možda vas zanima:
Ko da smo se mi Srbi u boga sas kamenje gađali: Pismo srpskog ratnika 1915. godine porodici pred povlačenje vojske preko Albanije
Albanska golgota je ustaljen naziv za povlačenje srpske vojske i prognanih civila preko zavejanih planina Albanije i Crne Gore nakon invazije Centralnih sila na Srbiju, u zimu 1915/1916. godine tokom Prvog svetskog rata.
"Sinovi, zastanite. Čeka vas neutešni otac Ljubomir." Pismo penzionera iz Srbije koje se čita sa knedlom u grlu
Ceo život trčimo, za karijerom, novcem, boljoj budućnosti, a u tom trčanju, često zaboravimo na one koji su nam davali vetar u jedra i pružali ruke kada nam je to bilo najpotrebnije - roditelje.
Možda vas zanima:
Ko da smo se mi Srbi u boga sas kamenje gađali: Pismo srpskog ratnika 1915. godine porodici pred povlačenje vojske preko Albanije
Albanska golgota je ustaljen naziv za povlačenje srpske vojske i prognanih civila preko zavejanih planina Albanije i Crne Gore nakon invazije Centralnih sila na Srbiju, u zimu 1915/1916. godine tokom Prvog svetskog rata.
"Sinovi, zastanite. Čeka vas neutešni otac Ljubomir." Pismo penzionera iz Srbije koje se čita sa knedlom u grlu
Ceo život trčimo, za karijerom, novcem, boljoj budućnosti, a u tom trčanju, često zaboravimo na one koji su nam davali vetar u jedra i pružali ruke kada nam je to bilo najpotrebnije - roditelje.
Valja pomenuti još i ovo - majka pukovnika Pavlovića, Bosiljka, bila je unuka Karađorđeve ćerke Save, kao i baba slikarke Milene Pavlović Barili.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Manastir Jovanje – zaboravljeno svetilište na vodi u dolini srpskih svetinja
Najtiši manastir Ovčarsko-kablarske klisure: Jovanje – svetinja kojoj se pristupa čamcem i molitvom
Isposnica Svetog Save iznad Studenice – mesto gde je nastao prvi srpski tipik
Tišina visoko iznad Studenice: U steni iz koje je proizašao srpski monaški poredak
Manastir Gornjak i isposnica Grigorija Sinaita: Tišina stene u kojoj se čula molitva
U klisuri Mlave, pod senkom litica, i dalje stoji mesto gde se Srbi učili tišini – isposnica Grigorija Sinaita, jednog od duhovnih stubova srednjovekovne Srbije
Komentari(0)