Nakon velikih strahota Velikog rata, mnogi vojnici su se vraćali kući sa ožiljcima, fizičkim i duhovnim, pokušavajući da obnove život u svetu koji se zauvek promenio.
Rat je kroz istoriju nosio sa sobom neizmerne patnje i gubitke, ali i trenutke nade i života. Priča Trifka Topalovića, šumadijskog vojnika koji je preživeo Veliki rat, osvetljava sudbinu jednog čoveka, njegov povratak u rodno selo, i borbu da obnovi život nakon strahota bojišta.
Njegova priča je istovremeno i priča o ljubavi, opstanku i naporima da se, uprkos svim nepravdama i tragedijama, ponovo stane na noge i izgrade temelji nove budućnosti. Ovaj tekst, kroz Trifkovu ispovest, vodi nas u postratnu stvarnost gde su, uprkos mnogim gubicima, snaga i odlučnost bile pokretači svakodnevnog života.
Trifkov život je bio pravi prikaz snage ljudskog duha. Preživeo je Veliki rat, izgubio voljene, vratio se u svoje selo, ponovo zasnovao porodicu, obnovio zemlju i na kraju uživao u plodovima svog truda.
Možda vas zanima:
NJIH PLAVE KOVERTE NISU ZABRINJAVALE Trećepozivci ili “Srpske čiče” kako su ih zvali su bezrezervno branili svoje potomstvo
Kako su penzioneri odneli veliku pobedu nad austro-ugarskom vojskom?
VOJO SINE, TI ZNAŠ ŠTA BI ME SATRLO, A ŠTA BI MI SRCE OKREPILO Pročitajte autentično PISMO JEDNE SRPSKE MAJKE sinu na frontu
Rat često najteže pada onima koji su ostali kod kuće, da strape za svoje najmilije i čekaju vesti sa fronta. Majke i sestre onih koji su otišli da brane otadžbinu u Velikom ratu danonoćno su se molile za njihovo spasenje, a kao svedok ove dirljive borbe koja se odvijala daleko iza fronta danas je ostalo jedno pismo…
Možda vas zanima:
NJIH PLAVE KOVERTE NISU ZABRINJAVALE Trećepozivci ili “Srpske čiče” kako su ih zvali su bezrezervno branili svoje potomstvo
Kako su penzioneri odneli veliku pobedu nad austro-ugarskom vojskom?
VOJO SINE, TI ZNAŠ ŠTA BI ME SATRLO, A ŠTA BI MI SRCE OKREPILO Pročitajte autentično PISMO JEDNE SRPSKE MAJKE sinu na frontu
Rat često najteže pada onima koji su ostali kod kuće, da strape za svoje najmilije i čekaju vesti sa fronta. Majke i sestre onih koji su otišli da brane otadžbinu u Velikom ratu danonoćno su se molile za njihovo spasenje, a kao svedok ove dirljive borbe koja se odvijala daleko iza fronta danas je ostalo jedno pismo…
Možda vas zanima:
NJIH PLAVE KOVERTE NISU ZABRINJAVALE Trećepozivci ili “Srpske čiče” kako su ih zvali su bezrezervno branili svoje potomstvo
Kako su penzioneri odneli veliku pobedu nad austro-ugarskom vojskom?
VOJO SINE, TI ZNAŠ ŠTA BI ME SATRLO, A ŠTA BI MI SRCE OKREPILO Pročitajte autentično PISMO JEDNE SRPSKE MAJKE sinu na frontu
Rat često najteže pada onima koji su ostali kod kuće, da strape za svoje najmilije i čekaju vesti sa fronta. Majke i sestre onih koji su otišli da brane otadžbinu u Velikom ratu danonoćno su se molile za njihovo spasenje, a kao svedok ove dirljive borbe koja se odvijala daleko iza fronta danas je ostalo jedno pismo…
Njegova priča nije samo priča o preživljavanju, već o obnovi, nadi i ljubavi koja je, čak i u najtežim trenucima, bila svetionik u njegovom životu. Trifko Topalović ostaje simbol otpora i hrabrosti, kao i neprolazne nade koja je obeležila ne samo njega, već i čitavu generaciju koja je prošla kroz užase rata i posleratne borbe za obnovu.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)