Nakon velikih strahota Velikog rata, mnogi vojnici su se vraćali kući sa ožiljcima, fizičkim i duhovnim, pokušavajući da obnove život u svetu koji se zauvek promenio.
Rat je kroz istoriju nosio sa sobom neizmerne patnje i gubitke, ali i trenutke nade i života. Priča Trifka Topalovića, šumadijskog vojnika koji je preživeo Veliki rat, osvetljava sudbinu jednog čoveka, njegov povratak u rodno selo, i borbu da obnovi život nakon strahota bojišta.
Njegova priča je istovremeno i priča o ljubavi, opstanku i naporima da se, uprkos svim nepravdama i tragedijama, ponovo stane na noge i izgrade temelji nove budućnosti. Ovaj tekst, kroz Trifkovu ispovest, vodi nas u postratnu stvarnost gde su, uprkos mnogim gubicima, snaga i odlučnost bile pokretači svakodnevnog života.
Trifkov život je bio pravi prikaz snage ljudskog duha. Preživeo je Veliki rat, izgubio voljene, vratio se u svoje selo, ponovo zasnovao porodicu, obnovio zemlju i na kraju uživao u plodovima svog truda.
Možda vas zanima:
NJIH PLAVE KOVERTE NISU ZABRINJAVALE Trećepozivci ili “Srpske čiče” kako su ih zvali su bezrezervno branili svoje potomstvo
Kako su penzioneri odneli veliku pobedu nad austro-ugarskom vojskom?
VOJO SINE, TI ZNAŠ ŠTA BI ME SATRLO, A ŠTA BI MI SRCE OKREPILO Pročitajte autentično PISMO JEDNE SRPSKE MAJKE sinu na frontu
Rat često najteže pada onima koji su ostali kod kuće, da strape za svoje najmilije i čekaju vesti sa fronta. Majke i sestre onih koji su otišli da brane otadžbinu u Velikom ratu danonoćno su se molile za njihovo spasenje, a kao svedok ove dirljive borbe koja se odvijala daleko iza fronta danas je ostalo jedno pismo…
Možda vas zanima:
NJIH PLAVE KOVERTE NISU ZABRINJAVALE Trećepozivci ili “Srpske čiče” kako su ih zvali su bezrezervno branili svoje potomstvo
Kako su penzioneri odneli veliku pobedu nad austro-ugarskom vojskom?
VOJO SINE, TI ZNAŠ ŠTA BI ME SATRLO, A ŠTA BI MI SRCE OKREPILO Pročitajte autentično PISMO JEDNE SRPSKE MAJKE sinu na frontu
Rat često najteže pada onima koji su ostali kod kuće, da strape za svoje najmilije i čekaju vesti sa fronta. Majke i sestre onih koji su otišli da brane otadžbinu u Velikom ratu danonoćno su se molile za njihovo spasenje, a kao svedok ove dirljive borbe koja se odvijala daleko iza fronta danas je ostalo jedno pismo…
Možda vas zanima:
NJIH PLAVE KOVERTE NISU ZABRINJAVALE Trećepozivci ili “Srpske čiče” kako su ih zvali su bezrezervno branili svoje potomstvo
Kako su penzioneri odneli veliku pobedu nad austro-ugarskom vojskom?
VOJO SINE, TI ZNAŠ ŠTA BI ME SATRLO, A ŠTA BI MI SRCE OKREPILO Pročitajte autentično PISMO JEDNE SRPSKE MAJKE sinu na frontu
Rat često najteže pada onima koji su ostali kod kuće, da strape za svoje najmilije i čekaju vesti sa fronta. Majke i sestre onih koji su otišli da brane otadžbinu u Velikom ratu danonoćno su se molile za njihovo spasenje, a kao svedok ove dirljive borbe koja se odvijala daleko iza fronta danas je ostalo jedno pismo…
Njegova priča nije samo priča o preživljavanju, već o obnovi, nadi i ljubavi koja je, čak i u najtežim trenucima, bila svetionik u njegovom životu. Trifko Topalović ostaje simbol otpora i hrabrosti, kao i neprolazne nade koja je obeležila ne samo njega, već i čitavu generaciju koja je prošla kroz užase rata i posleratne borbe za obnovu.
Znakovi Boga u biljkama: Kako letnje bilje u narodnom verovanju otkriva prisustvo božanskog
U srpskoj narodnoj tradiciji, mnoge letnje biljke nisu se brale samo za lek – već i kao znakovi. Verovalo se da kroz njih govori ono što se ne vidi: božanska volja, opomena, blagoslov ili tiha potvrda da je čovek na pravom putu.
Jelen kao vodič duše: Predanja o životinji koja prati pokojnika kroz šumu ka svetlosti
U narodnom predanju Srbije, jelen nije bio samo plemenita zver. Verovalo se da se pred smrt, posebno kod „mirnih ljudi“, može pojaviti jelen – da im pokaže put kroz tamu i odvede ih tamo gde duša treba da ode.
Sveća koja ne kaplje – znak ili opomena: Letnji običaj posmatranja plamena uoči velikih praznika
U danima pred Petrovdanski i Gospojinski praznik, palila se sveća koja je morala da gori bez kapljanja. Ako plamen krene da titra, a vosak krene niz stranu – verovalo se da dom ima nerečenu reč. Ako sveća izgori čisto – zna se da tišina nije ostavila teret.
Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu
U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
Napustio školu a bio mega talenat, u životu ga pratio uspeh, al više je voleo kafanu: On je poslednji Beogradski mangup
Dijamant brušen na kaldrmi rodnog Beograda,Dušan Prelević Prele bio je mnogo toga: fudbaler, roker, glumac, boem, pisac, scenarista…
Komentari(0)