KLUPE U OBLIKU OTVORENIH KNJIGA Park ćirilice se nalazi u samom centru Bajine Bašte koji čuva tradiciju čuvene prepisivačke škole
Klupe u obliku otvorenih knjiga i tastatura sa nacionalnim pismom su jedinstveni na Balkanu
Bele klupe u obliku otvorenih knjiga, bukvara i čitanki sa ćiriličnim pismom, tastatura na kojoj se može sedeti, citati srpskih pisaca posevećeni književnoj reči i dečije igralište samo su neki od elemenata jedinstvenog Parka ćirilice koji se nalazi u samom centru Bajine Bašte.
„Svi mi ovde ponosni smo na račansku prepisivačku školu što je u najtežim vremenima sačuvala pismenost, što su se umožavale knjige i na neki način želimo da nastavimo tu tradiciju. Želimo da budemo mesto odakle će se podići svest i krenuti priča o značaju očuvanja pisma. Sve ono što radimo su pokušaji da naglasimo značaj stalnog korišćenja ćirilice i da se pre svega na neki način okrenemo deci i mladima, jer to su generacije od kojih očekujemo da promene ovo stanje kakvo je danas, jer trenutno je ćirilica jako zapostavljena i vrlo malo se koristi”, rekao je za RINU, Siniša Spasojević, TO Bajina Bašta.
Rina
Stanovnici Bajine Bašte, ali i turisti oduševljeno su prihvatili novu atrakciju u samom centru opštine, složivši se u tome da nam naše pismo ne može niko otuđiti samo ukoliko ga nedujemo i čuvamo na pravi način.
Možda vas zanima:
Na ovom mestu srpsko nacionalno pismo se piše srcem: "Ćirilica baštom cveta", počela peta po redu Ćirilična baština u Bajinoj Bašti
Manifestacija posvećena očuvanju i jačanju našeg jezika.
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Možda vas zanima:
Na ovom mestu srpsko nacionalno pismo se piše srcem: "Ćirilica baštom cveta", počela peta po redu Ćirilična baština u Bajinoj Bašti
Manifestacija posvećena očuvanju i jačanju našeg jezika.
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Možda vas zanima:
Na ovom mestu srpsko nacionalno pismo se piše srcem: "Ćirilica baštom cveta", počela peta po redu Ćirilična baština u Bajinoj Bašti
Manifestacija posvećena očuvanju i jačanju našeg jezika.
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Rina
Možda vas zanima:
Na ovom mestu srpsko nacionalno pismo se piše srcem: "Ćirilica baštom cveta", počela peta po redu Ćirilična baština u Bajinoj Bašti
Manifestacija posvećena očuvanju i jačanju našeg jezika.
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Možda vas zanima:
Na ovom mestu srpsko nacionalno pismo se piše srcem: "Ćirilica baštom cveta", počela peta po redu Ćirilična baština u Bajinoj Bašti
Manifestacija posvećena očuvanju i jačanju našeg jezika.
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Možda vas zanima:
Na ovom mestu srpsko nacionalno pismo se piše srcem: "Ćirilica baštom cveta", počela peta po redu Ćirilična baština u Bajinoj Bašti
Manifestacija posvećena očuvanju i jačanju našeg jezika.
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
„Ovde je bila Rača, oni su prepisivali sve, mislim da je Bajina Bašta dužna da sačuva ćirilicu”, rekao je jedan od stalnih posetilaca ovog kraja.
Rina
„Deca pretežno pišu latinicom, verovatno pod uticajem engleskog jezika, upravo njima treba usaditi u svest da je naše pismo ipak ćirilica i da ga moramo aktivno koristiti”, rekla je stanovnica Bajine Bašte.
Rina
Cilj parka Ćirilice jeste da podstiče i neguje korišćenje pisma, kao i da obogaćuje kulturni identitet i unapređuje sadržaje u oblasti jezika i kulture, jer naše pismo upravo je ono po čemu nas svuda u svetu prepoznaju. Inače, opština Bajina Bašta mnoge kulturne sadržaje posvetila je jeziku i pismu, a u planu je i otvaranje Muzeja ćirilice u blizini manastira Rača.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
ZLA KOB PORODICE: Zašto su Karađorđevići promenili slavu?
Dinastija Karađorđević 13. decembra obeležava svoju krsnu slavu, Sv. Apostola Andriju Prvozvanog. Međutim, to nije bila i slava Karađorđa i njegovih sinova koji su slavili Sv. Klimenta (8.12.). U nastavku teksta pročitajte manje poznate istorijske činjenice i okolnosti pod kojima je Petar Karađorđević 1890. godine, promenio slavu i zaštitnika porodičnog doma odabrao svetog apostola.
Zašto je patrijarh Pavle uvek kupio mrvice hleba sa stola
Bio je svetac koji je hodao među nama
Koja imena su Srbi davali deci u vreme turske vladavine?
Mnoga stara, arhaična imena se danas vraćaju u modu. Ipak, kada zađemo dalje u prošlost i našu istoriju, možemo da pronađemo mnoga koja deluju vrlo neobično i nesvakidašnje za srpsko područje, a opet inspirativno za buduće roditelje koji žele da budu originalni kada su imena za decu u pitanju.
OVO SRPSKO IME SU NAJVIŠE DAVALI RODITELJI DEČACIMA NA SEVERU KOSOVA! Pogledajte samo SIMBOLIKU
Kako navodi, rođeno je 59 dečaka i 49 devojčica
Svaki SRBIN ih ima, a nema pojma kako se zovu! Nazivi muških i ženskih predaka
Kroz usmeno predanje očuvali su se nazivi
Komentari(0)