KLUPE U OBLIKU OTVORENIH KNJIGA Park ćirilice se nalazi u samom centru Bajine Bašte koji čuva tradiciju čuvene prepisivačke škole
Klupe u obliku otvorenih knjiga i tastatura sa nacionalnim pismom su jedinstveni na Balkanu
Bele klupe u obliku otvorenih knjiga, bukvara i čitanki sa ćiriličnim pismom, tastatura na kojoj se može sedeti, citati srpskih pisaca posevećeni književnoj reči i dečije igralište samo su neki od elemenata jedinstvenog Parka ćirilice koji se nalazi u samom centru Bajine Bašte.
„Svi mi ovde ponosni smo na račansku prepisivačku školu što je u najtežim vremenima sačuvala pismenost, što su se umožavale knjige i na neki način želimo da nastavimo tu tradiciju. Želimo da budemo mesto odakle će se podići svest i krenuti priča o značaju očuvanja pisma. Sve ono što radimo su pokušaji da naglasimo značaj stalnog korišćenja ćirilice i da se pre svega na neki način okrenemo deci i mladima, jer to su generacije od kojih očekujemo da promene ovo stanje kakvo je danas, jer trenutno je ćirilica jako zapostavljena i vrlo malo se koristi”, rekao je za RINU, Siniša Spasojević, TO Bajina Bašta.
Rina
Stanovnici Bajine Bašte, ali i turisti oduševljeno su prihvatili novu atrakciju u samom centru opštine, složivši se u tome da nam naše pismo ne može niko otuđiti samo ukoliko ga nedujemo i čuvamo na pravi način.
Možda vas zanima:
Na ovom mestu srpsko nacionalno pismo se piše srcem: "Ćirilica baštom cveta", počela peta po redu Ćirilična baština u Bajinoj Bašti
Manifestacija posvećena očuvanju i jačanju našeg jezika.
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Možda vas zanima:
Na ovom mestu srpsko nacionalno pismo se piše srcem: "Ćirilica baštom cveta", počela peta po redu Ćirilična baština u Bajinoj Bašti
Manifestacija posvećena očuvanju i jačanju našeg jezika.
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Možda vas zanima:
Na ovom mestu srpsko nacionalno pismo se piše srcem: "Ćirilica baštom cveta", počela peta po redu Ćirilična baština u Bajinoj Bašti
Manifestacija posvećena očuvanju i jačanju našeg jezika.
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Rina
Možda vas zanima:
Na ovom mestu srpsko nacionalno pismo se piše srcem: "Ćirilica baštom cveta", počela peta po redu Ćirilična baština u Bajinoj Bašti
Manifestacija posvećena očuvanju i jačanju našeg jezika.
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Možda vas zanima:
Na ovom mestu srpsko nacionalno pismo se piše srcem: "Ćirilica baštom cveta", počela peta po redu Ćirilična baština u Bajinoj Bašti
Manifestacija posvećena očuvanju i jačanju našeg jezika.
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Možda vas zanima:
Na ovom mestu srpsko nacionalno pismo se piše srcem: "Ćirilica baštom cveta", počela peta po redu Ćirilična baština u Bajinoj Bašti
Manifestacija posvećena očuvanju i jačanju našeg jezika.
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
„Ovde je bila Rača, oni su prepisivali sve, mislim da je Bajina Bašta dužna da sačuva ćirilicu”, rekao je jedan od stalnih posetilaca ovog kraja.
Rina
„Deca pretežno pišu latinicom, verovatno pod uticajem engleskog jezika, upravo njima treba usaditi u svest da je naše pismo ipak ćirilica i da ga moramo aktivno koristiti”, rekla je stanovnica Bajine Bašte.
Rina
Cilj parka Ćirilice jeste da podstiče i neguje korišćenje pisma, kao i da obogaćuje kulturni identitet i unapređuje sadržaje u oblasti jezika i kulture, jer naše pismo upravo je ono po čemu nas svuda u svetu prepoznaju. Inače, opština Bajina Bašta mnoge kulturne sadržaje posvetila je jeziku i pismu, a u planu je i otvaranje Muzeja ćirilice u blizini manastira Rača.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
POSLEDNJI VLADAR IZ SENKE: Priča o Nikoli Pašiću – čoveku koji je hapsio sopstvene sinove i vladao Srbijom 50 godina
Nikola Pašić je bio simbol stare srpske politike: bradat, ćutljiv i na vlasti pet decenija. Ipak, iza imidža "čiča Pašića" krila se kontroverzna figura čija je vladavina obeležena političким preživljavanjem, ali i skandalima. Otkrivamo zašto je morao da hapsi sopstvenog sina i kako je njegovo bogatstvo postalo simbol korupcije u Kraljevini.
POSLEDNJA TAJNA OBRENOVIĆA: Skandalozna priča o Kralju Milanu i zašto je izbačen iz Srpske pravoslavne crkve
Kralj Milan Obrenović bio je bonvivan, reformator i prvi krunisani vladar moderne Srbije. Ipak, njegova vladavina, obeležena ambicijom i slabošću, završila se u skandalu. Otkrivamo zašto je njegova odluka o razvodu dovela do otvorenog sukoba sa Srpskom pravoslavnom crkvom i zašto je izopštenje iz vere bila najveća politička kazna.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
TITOV NESTALI ČOVEK: Priča o Sretenu Žujoviću, ministru koji se suprotstavio Titu i završio u samici bez suđenja
Sreten Žujović, poznat i kao "Crni", bio je jedan od najbližih Titovih saboraca, član Politbiroa i heroj NOB-a. Međutim, njegov život se dramatično preokrenuo 1948. godine kada je izabrao pogreшну stranu u sukobu sa Staljinom. Otkrivamo zašto je ovaj moćni ministar pao u nemilost i kako je izgledala politička čistka u vrhu Partije.
KAKO JE NASTAO ZLATNI KRUG: Priča o najvećem blagu u Srbiji i zašto su se Keltima tresle ruke od straha
Srbija je vekovima bila raskrsnica Rimskog i Keltskog carstva, ali i bogato nalazište zlata. Otkrivamo jednu od najvećih arheoloških misterija: priču o zlatnom keltskom blagu iz Donje Brnjice i zašto su drevni ratnici verovali da je zlato ukleto.
Komentari(0)