LEGENDA KAŽE DA JE NEKADA POSTOJAO DVORAC U KOME JE ŽIVELA LEPA KRČMARICA MARA Okamenjena ljubav Marka Kraljevića zbog koje kasno na Kosovo stiže

18:00

Kultura 0

Ovo je priča o tvrđavi o kojoj se u Topličkom kraju raspredaju brojne legende.

LEGENDA KAŽE DA JE NEKADA POSTOJAO DVORAC U KOME JE ŽIVELA LEPA KRČMARICA MARA  Okamenjena ljubav Marka Kraljevića zbog koje kasno na Kosovo stiže
Wikipedia

Istorija delimično poznaje nastanak Marine kule, čiji se temelji i danas nalaze iznad ovog sela, međutim, stene koje narod zove Marina sena, još uvek izazivaju nedoumice o poreklu i načinu nastanka.

3.bp.blogspot.com
 

Na oko četiri kilometra od Kuršumlije nalazi se selo Krčmare, obavijeno velom davnašnje tajne. Narodne legende i predanja o nastanku ovog i obližnjih sela, veoma neobičnih prirodnih i kulturno-istorijskih spomenika, prenose se i dalje s kolena na koleno. Ti spomenici su: Marina kula, Marina sena i Marina voda.

Brojna narodna predanja vezana su za ceo ovaj kompleks i samo selo Krčmare, a najčešće se pominje priča o Marku Kraljeviću i lepoj krčmarici Mari.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Priča o boravku Marka Kraljevića u Toplici prenosila se sa generacije na generaciju. Legenda kaže da se u podnožju Marine kule u srednjem veku nalazilo jedno veliko naselje, u kojem je živela devojka po imenu Mara i važila je za najlepšu u topličkom i kosaničkom kraju.

Nasred sela, Mara je imala krčmu u koju je Marko svraćao svaki put kad bi prošao kroz ove krajeve, kako legenda kaže, zaljubio se u krčmaricu.

Wikipedia
 

Godine 1371., Marko je dobio Makedoniju na upravu, te je kao vladar morao da boravi u tom kraju.
Međutim, kako Marko nije mogao dugo bez Mare, često je obilazio krčmaricu. Iako je put bio dug i naporan, Marko je na konju, u pratnji svojih odanih ratnika, prelazio i po nekoliko stotina kilometara, samo da bi video svoju ljubav. Tako je, provodeći vreme u Toplici, sve više zapostavljao svoje vladarske dužnosti. Po legendi on je sazidao Mari novu, veliku krčmu, a zatim i kulu, dvor na vrhu brda, kako bi joj obezbedio lagodniji život.
 
Čitavih sedam meseci njegova vojska je izgubila zidajući ove objekte i praveći cevi od pečene gline, pomoću kojih je Marko doveo vodu od kule do krčme. Onda je Marko na temeljima rimske bazilike, na ušću Toplice, podigao svoju zadužbinu, koju narod i danas zove Markova crkva. Tako je ovo selo dobilo naziv Krčmare, brdo iznad njega - Marina kula, a izvor - Marina voda.

Okolne stene, koje i danas dominiraju ovim selom, dobile su ime Marina skamenjena sena.

Legenda i dalje živi i govori da je Marko mnogo vremena provodio kod krčmarice Mare i nije se obazirao na glasnike koji su skoro svakodnevno pristizali iz njegovog kraja i zvali ga da se vrati i zaustavi tursku najezdu. Tako je Marko izgubio deo svoje teritorije.

Prema predanju, 28. juna 1389. godine, Marko je boravio kod Mare u selu. Rano ujutru, ustao je da nahrani svog konja Šarca. Kad  je došao do sena, video je da se skamenilo i nije imao čime da nahrani konja. Gledajući gladnog Šarca i kameno seno, pitao se da li je ovo zlokobni znak.

U jednom trenutku, shvatio je da, boraveći kod Mare, gubi vreme i da je odavno trebalo da krene u odlučujući boj za sudbinu srpskog naroda. U njemu se probudio ratnički duh, pa je okupio svoje podanike, pozdravio se sa Marom i obećao da će se vratiti. Na čelu svoje vojske krenuo je pravo na Kosovo. Međutim, zakasnio je, kako i pesma kaže: “Kasno Marko na Kosovo stiže“...
 
I pored toga što nije stigao na vreme, on je sa svojom vojskom nastavio borbu protiv nadmoćnih Turaka. Posle destekovanja njegove vojske, morao je da se povuče. Tada je razaslao glasnike po čitavoj Srbiji da se sakupe ratnici kako bi se suprotstavili Turcima i proterali ih iz zemlje. Dok se vojska okupljala, on je odlučio da se malo odmori. Čim je sklopio oči, usnio je san koji mu je rekao da će ga stići kletva cara Lazara. Trgnuo se tada iz sna i pomislio da se nešto dogodilo Mari, koju odavno nije video.
 
Ne mogavši da se nosi sa zlokobnim slutnjama i lošim mislima, Marko je uzjahao konja i sam otišao u Toplicu da vidi šta je sa njegovom dragom. Stigavši tamo, zatekao je samo ruševine krčme, što je bilo delo Turaka, a nedaleko odatle i Marin grob. Meštani su mu tada ispričali da je Mara dugo patila, misleći da je poginuo, jer se o njemu nije ništa čulo. Od brige i tuge ubrzo je i umrla, a Turci, prolazeći ovim krajevima, za sobom su ostavili pravu pustoš. Krčmu su zapalili i kulu porušili, a jedino skamenjenom senu nisu mogli da naude. Marko se tada rasrdio, misleći da ga je stigla Lazareva kletva.

Razočaran i nesrećan, umesto da nastavi borbu protiv Turaka, Marko je postao turski vazal. Ubrzo je poginuo na Rovinama u Rumuniji, boreći se na strani Turaka. Do poslednjeg časa u srcu je nosio svoju Maru - kaže legenda.

Prema zvaničnim izvorima, podigla ju je sredinom 15. veka (1451–1457) sultanija Mara Branković, kada joj je sultan Mehmed II dodelio na upravu Toplicu i Dubočicu.

WIKIMEDIA COMMONS
 

Mara Branković (1401 – 1487) bila je ćerka despota Đurđa Brankovića, a po njegovom dolasku na presto Srbije vode se pregovori o njenom venčanju za turskog sultana Murata II. Mara 1435. godine odlazi u harem u kome ima trista žena. Posle smrti sultana vraća se u Srbiju 1456. godine i od turskog sultana Mehmeda II dobija na upravu Toplicu i Dubočicu. Arheološki ostaci i poznate istorijske činjenice govore o tome da ovaj lokalitet predstavlja značajan istorijski spomenik iz epohe Brankovića.

Danas se veruje da skamenjena Marina sena imaju čudnu moć i uspešno leče ljubavne probleme.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

 

Komentari(0)

Loading