I SRBI IMAJU SVOJU MUMIJU Kako je egipatski sveštenik završio u kolekciji jednog Srbina
Beogradska mumija je mumifikovano telo koje potiče iz starog Egipta a koje je 1888. godine Hadži Pavle Riđički poklonio Narodnom muzeju u Beogradu.
Ime mumifikovane osobe je Nesmin, što znači „onaj koji pripada bogu Minu“. Nesmin je bio sveštenik u hramu boga plodnosti Mina, kao i svi muški članovi njegove porodice. Zapisano je da mu je otac bio Unefer, majka Čai-Hator-Imu, a deda Džed-Hor. Takođe mu je i majka živela, svirala sistrum (što je neka vrsta cimbala) pri hramu. Mumija potiče iz Ahmima, grada 200 km nizvodno od Luksora.
Hadži Pavle Riđički plemeniti Skribešćanski je u posed mumije došao februara 1888. godine u Luksoru, kupujući drveni kovčeg s mumijom prema sopstvenim rečima „ne za sebe, nego za srpski narod“.
Jula iste godine ga je poklonio beogradskom Narodnom muzeju, a javno je izložena jedini put u avgustu 1888. godine, a posle toga tek 2013. godine u Noći muzeja, gde je pristup mumiji imalo 550 ljudi. Sava Kosanović ga je sreo u Kairu (u patrijaršijskoj sali) u januaru 1888. i o njemu je zapisao da je u Nubiji kupio mumiju, koju je planiro pokloniti Matici srpskoj ili biogradskom muzeju.
Možda vas zanima:
NAJZNAČAJNIJI SRPSKI MUZEJ Narodni muzej sa svojom postavkom je ponos Beograda i Srbije
Narodni muzej u Beogradu osnovan je 1844. i najstarija je muzejska ustanova u Srbiji. Nalazi se u centralnom jezgru Beograda na prostoru između Trga Republike i ulica Čika Ljubine, Vasine i Laze Pačua, na kvadratnoj parceli koja se svojom čeonom stranom „oslanja“ na Trg Republike.
NIJE DOČEKAO KRAJ RATA Na današnji dan u Nici je preminuo slavni vojvoda Putnik
U Balkanskim ratovima bio je načelnik štaba Vrhovne komande. Posle Kumanovske bitke unapređen je u čin prvog vojvode (feldmaršala) srpske vojske.
Možda vas zanima:
NAJZNAČAJNIJI SRPSKI MUZEJ Narodni muzej sa svojom postavkom je ponos Beograda i Srbije
Narodni muzej u Beogradu osnovan je 1844. i najstarija je muzejska ustanova u Srbiji. Nalazi se u centralnom jezgru Beograda na prostoru između Trga Republike i ulica Čika Ljubine, Vasine i Laze Pačua, na kvadratnoj parceli koja se svojom čeonom stranom „oslanja“ na Trg Republike.
NIJE DOČEKAO KRAJ RATA Na današnji dan u Nici je preminuo slavni vojvoda Putnik
U Balkanskim ratovima bio je načelnik štaba Vrhovne komande. Posle Kumanovske bitke unapređen je u čin prvog vojvode (feldmaršala) srpske vojske.
Možda vas zanima:
NAJZNAČAJNIJI SRPSKI MUZEJ Narodni muzej sa svojom postavkom je ponos Beograda i Srbije
Narodni muzej u Beogradu osnovan je 1844. i najstarija je muzejska ustanova u Srbiji. Nalazi se u centralnom jezgru Beograda na prostoru između Trga Republike i ulica Čika Ljubine, Vasine i Laze Pačua, na kvadratnoj parceli koja se svojom čeonom stranom „oslanja“ na Trg Republike.
NIJE DOČEKAO KRAJ RATA Na današnji dan u Nici je preminuo slavni vojvoda Putnik
U Balkanskim ratovima bio je načelnik štaba Vrhovne komande. Posle Kumanovske bitke unapređen je u čin prvog vojvode (feldmaršala) srpske vojske.
Zabeleženo je da je 1892. godine, tokom posete Beogradu, Nikola Tesla posetio izložbu o Nesminu u Narodnom muzeju.
Narodni muzej se od 1919. do 1935. nalazio u tadašnjoj ulici Velikog Miloša (danas ulici Kneza Miloša), a kovčeg je bio smešten u prizemlju, uz zbirku nalaza iz praistorije.
Printscreen
Ostao je u stalnoj postavci i po preseljenju u Muzej kneza Pavla, gde se do početka Drugog svetskog rata nalazio u parteru. Prilikom bombardovanja 1941. godine pogođena je zgrada starog dvora, baš nasuprot prozorima partera iza kojih je stajao kovčeg. Prelaskom Narodnog muzeja u zgradu nekadašnje Uprave fondova, u postavci otvorenoj 1952, izložen je i kovčeg s mumijom, ali je 1962. skinut iz stalne postavke i sklonjen u muzejski depo.
Beogradska mumija nije bila javno izlagana jer nije postojala posebna zaštitna vitrina, u kojoj bi mumija bila smeštena i sačuvana od propadanja.
Za izlaganje osetljivog organskog materijala bilo je neophodno izraditi specijalnu vitrinu, koja će mumiju štititi od spoljašnjih uticaja. Srpski inženjeri su uz pomoć “Simensovih” komponenata konstruisali vitrinu sa dvostrukim staklom ispunjenim argonom, koja ima hladno osvetljenje i sopstvenu regulaciju temperature.
Misterija Karađorđeve lobanje: Zašto je glava vožda nestala nakon smrti?
Smrt vođe Prvog srpskog ustanka bila je brutalna – ali prava misterija počinje tek kada mu je odsečena glava. Gde je završila Karađorđeva lobanja i zašto je vekovima skrivena od naroda?
Njegoš i pismo koje nikada nije poslao: Da li je vladika zbog ljubavi hteo da napusti crkvu?
Pesnik, vladar i duhovnik, ali i čovek sa srcem – Njegoš je voleo jednom u životu, toliko da je bio spreman da se odrekne mantije zbog jedne Italijanke
Miholjsko leto i običaji poslednje kosidbe: Kako su se naši preci opraštali od leta uz pesmu, pokošenu travu i rakiju
U srcu srpske jeseni, kad sunce još uvek miluje livade, Miholjsko leto donosi tople dane i duh starih narodnih običaja – poslednju kosidbu i veselje pred dolazak zime
Tajne Viminacijuma: Šta kriju katakombe ispod rimskog grada u srcu Srbije?
Rimska metropola na tlu Srbije čuva misterije starije od 17 vekova – mumije, tajne hodnike i zaboravljene rituale
Tajna Tesline violine: Kako je naučni genije planirao da stvori muziku od struje?
Nikola Tesla nije samo menjao svet nauke – želeo je i da stvori prvi električni muzički instrument inspirisan narodnim zvucima
Komentari(0)