Znate li šta označava ljubičasti, a šta beli jorgovan? Svaki nosi jaku simboliku, evo kako je nastao ovaj cvet
Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa
Jorgovan donosi najlepši miris proleća, a mnogi ne znaju da je ovaj čarobni žbun rođen upravo na Balkanu! Odatle se početkom 16. veka „probio“ sve do severne Evrope, a u 18. veku je sa doseljenicima stigao i u Ameriku. Svi ga vole zbog mirišljavih cvetova, ali i otpornosti na niske temperature.
Danas ga srećemo u više nijansi – ima čak i izrazito plavičastih jorgovana, kao i onih u pravoj „magenta“ boji. Ipak, i dalje su najčešći ljubičasti i beli, a svaki od njih nosi posebnu simboliku. Za ljubičasti se veruje da simbolizuje prvu ljubav, pa mladi momci neće pogrešiti ako upravo njegov buket poklone svojoj simpatiji. Beli predstavlja oličenje mladalačke nevinosti, pa devojka može da ga ponese na sastanak ili od njega uplete nežni venčić.
Mnogo je legendi o tome kako su nastala ova dva cveta. Jedna kaže da ih je samo proleće sačinilo od zraka sunca i duginih boja. Druga, tužnija, opisuje kako je ljubičasti jorgovan postao beo od tuge nad grobom devojke stradale zbog ljubavi. Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa i tada često od njega pravimo bukete da ukrasimo dom.
Možda vas zanima:
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
Možda vas zanima:
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
Možda vas zanima:
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
Jorgovan pušta mnogo izdanaka u svom podnožju. Za rasađivanje odaberite one koji su dovoljno udaljeni od glavnog stabla da ga ne biste oštetili. Ipak, neka budu i dovoljno dobro razvijeni da mogu samostalno da se ukorene.
Pripremite rupu za sadnju tako što ćete usitniti zemlju i očistiti je od trave, pa dodajte malo organskog đubriva i pokrijte slojem zemlje. Sada pažljivo ašovom isecite izdanke, očistite od grudvi zemlje i posadite pažljivo zasipajući sitnom, hranljivom zemljom. Utabajte sa strane, pažljivo priskajući pa obilno zalite.
Jorgovan treba redovno orezivati, čim mu prođe cvetanje. Na proleće možete ponovo da skratite žbun za čitavu jednu trećinu. Naravno, ako želite da ostavite viši grm, nemojte toliko rezati ali vodite računa i o tome da uvek imate dovoljno mladih grana kako bi se očuvala kompaktnost biljke. Dobro je da između njih ima i dovoljno vazduha, jer se time čuva zdravlje i čuva jorgovan od štetočina.
Napustio školu a bio mega talenat, u životu ga pratio uspeh, al više je voleo kafanu: On je poslednji Beogradski mangup
Dijamant brušen na kaldrmi rodnog Beograda,Dušan Prelević Prele bio je mnogo toga: fudbaler, roker, glumac, boem, pisac, scenarista…
Letnje grančice gloga i običaj „vezivanja za snagu“ u periodu između Petrovdana i Velike Gospojine
U selima Srbije grančica gloga tokom leta ne bere se za čaj, već za snagu. Nosi se uz telo ili stavlja pod jastuk – ali tek kad se izgovori misao, jer glog ne čuva onoga ko ne zna šta nosi.
Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu
U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
„Šumska gospa“ iz avgustovskog predanja: Biće koje dolazi samo kada se zaboravi ime one koja je otišla bez pozdrava
U šumama istočne Srbije, pred kraj leta, postoji verovanje da se pojavljuje šumska gospa – biće koje ne traži ništa, ali sedi u tišini blizu staza. Ne govori, ne gleda, ali zna da podseti.
Maslačak u koji se ne duva kad nema vetra: Letnje verovanje o želji koja se ne nosi svakome
U narodnom verovanju, duvanje maslačka nije samo igra. Ako vetar ne duva, a neko duva maslačak – verovalo se da želja ne zna kuda da ide. Tada se može vratiti onome ko nije bio spreman da je primi.
Komentari(0)