LJUBAV PREMA SRBIJI PRETVARA U DELA Ova učiteljica i vrhunska slikarka četkicom stvara magiju (FOTO/VIDEO)
Ispod njene četkice do sada je nastalo na desetine dela, a skoro sva imaju motive Srbije i njenih prelepih pejzaža koji, viđeni očima ove kreativne devojke, postaju još nestvarniji.
Iako po profesiji učiteljica i profesor razredne nastave Milica Milovančević iz Topole već godinama unazad bavi se slikarstvom iz čiste ljubavi i zanosa.
„Naša zemlja je zaista nestvarna, stoga je njena lepota moja večita inspiracija. Tu su slike iz raznih krajeva Srbije, naravno Oplenac dominira jer sam u njegovoj blizini rođena i odrasla, planine, reke, vodopadi, uglavnom pejzaži. Ovo je neorealizam i publika lepo reaguje na ovaj pravac ali ja slikam i ostale pravce“, rekla je Milica.
Tokom godina naslikala je mnogo radova, dovoljnih i za izložbu i to neobičnog naziva "Pejzažna škrinja Srbije". Nakon Smederevske Palanke, izložba je sada aktuelna u Topoli. Kako je glavno zanimanje ove talentovane devojke rad sa decom, pokušala je kroz niz radionica i najmlađima da prenese sve čari slikarstva. Zbog velikog oduševljenja dece ali i talenta, zajedničkim radom nastalo je mnoštvo prelepih slika koje će takođe ugledati svetlost dana.
„Očekuje nas jedna lepa dečija izložba, verovatno će biti još i mojih. Deca lepo reaguju, radili smo zajedno i iz tog zajedničkog rada nastalo je dosta fotografija“, poručila je Milica.
Izložba koju je Milica organizovala bila je prodajnog tipa. Ipak to nije jedini način da se njene fotografije vide ili kupe. Milicu možete zapratiti na instagramu ili fejsbuku, a ova talentovana mlada umetnica najavljuje još slika iz različitih krajeva Srbije.
Izvor: RINA
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
Komentari(0)