DANAS JE VELIKI PETAK Najtužniji dan u godini, a evo koji se običaju moraju poštovati
Danas je Veliki Petak najtužniji dan u Hrišćanstvu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici širom sveta danas obeležavaju veliki praznik, Veliki petak koji se smatra i najtužnijim danom u pravoslavlju.
Crkva se danas seća događaja koji su neposredno prethodili Raspeću; počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da Ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: "Raspni Ga!"; nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti; razapinjanja i praštanja dželatima rečima:
"Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade"; umiranja, skidanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja Tela platnom i polaganja u grob; postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade Telo Gospodnje.
Možda vas zanima:
DANAS JE JEDAN OD NAJLEPŠIH PRAZNIKA Dan kada su majke i deca u centru pažnje, smatra se jednim od najvećih praznika u hrišćanstvu
Tog dana ukućani, ali pre svega deca, simbolično vezuju majke, a majke daruju poklone ili svečani ručak i kolače.
OBELEŽAVAMO PRAZNIK SVETIH APOSTOLA Danas je bitno da se pridžavate jednog pravila
Na svetog Vratolomeja ni jedan roditelj u Srbiji neće dopustiti da se njegovo dete popne na drvo. Zašto? Jer i samo njegovo ime ima strašno značenje, jer Srbi Vatolomeja tumače kao onaj dan kada "je lako slomiti vrat".
Možda vas zanima:
DANAS JE JEDAN OD NAJLEPŠIH PRAZNIKA Dan kada su majke i deca u centru pažnje, smatra se jednim od najvećih praznika u hrišćanstvu
Tog dana ukućani, ali pre svega deca, simbolično vezuju majke, a majke daruju poklone ili svečani ručak i kolače.
OBELEŽAVAMO PRAZNIK SVETIH APOSTOLA Danas je bitno da se pridžavate jednog pravila
Na svetog Vratolomeja ni jedan roditelj u Srbiji neće dopustiti da se njegovo dete popne na drvo. Zašto? Jer i samo njegovo ime ima strašno značenje, jer Srbi Vatolomeja tumače kao onaj dan kada "je lako slomiti vrat".
Možda vas zanima:
DANAS JE JEDAN OD NAJLEPŠIH PRAZNIKA Dan kada su majke i deca u centru pažnje, smatra se jednim od najvećih praznika u hrišćanstvu
Tog dana ukućani, ali pre svega deca, simbolično vezuju majke, a majke daruju poklone ili svečani ručak i kolače.
OBELEŽAVAMO PRAZNIK SVETIH APOSTOLA Danas je bitno da se pridžavate jednog pravila
Na svetog Vratolomeja ni jedan roditelj u Srbiji neće dopustiti da se njegovo dete popne na drvo. Zašto? Jer i samo njegovo ime ima strašno značenje, jer Srbi Vatolomeja tumače kao onaj dan kada "je lako slomiti vrat".
Na Veliki petak se posti. Strog je post, a ono što je naročito zabranjeno je pijenje vina, jer ono predstavlja Krv Gospodnju.
Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.
Na Veliki petak se ne peva i ne veseli se.
Od Velikog četvrtka do Uskrsa, kada je, prema verovanju vakrsao Isus, ne zvone crkvena zvona jer ona u pravoslavnoj crkvi predstavljaju znak radosti, već se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Svuda gde Srbi žive, narod od ranog jutra odlazi u crkvu na molitve, a uveče na službe na kojima se iznosi plaštanica i vrši opelo Isusu Hristu.Tada se narod poklanja Hristovom grobu i celiva plaštanicu.Vrše se i litije oko hrama. Žene kuvaju varice i mlade koprive.Varica se nosi čobanima, a koprivu jede i staro i mlado.Izbegava se bilo kakav drugi posao.U južnoj Srbiji decu ne puštaju napolje, van dvorišta.
U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža.Veruje se i da onog ko danas opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava kao i da kuću valja malo pomesti metlom,a onda tu metlu baciti, a sa njom i svo zlo iz kuće i domaćinstva.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Komentari(0)