OBIČAJE KOJE BI TREBALO DA ISPOŠTUJETE PRE VASKRSA Svaki od njih ima svoju simboliku i značaj, priprema nas za najradosniji hrišćanski praznik
Vaskrs je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, i dan kada smo svi srećni jer je Gospod Isus Hristos pobedio smrt!
Čitava nedelja pre Vaskrsa je u znaku pobožnosti, molitve, blagosti i umerenosti, čime se pripremamo za najradosniji hrišćanski praznik. Po crkvenom predanju, naziv velika, ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji, Isus Hristos učinio velika dela. Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka raju.
Naziv "strasna", ova nedelja je dobila, jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post. Interesantno je da ovaj naziv potiče iz toga što se, prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj Moravi u ovoj nedelji, supružnici suzdržavaju od bračnih obaveza.
Možda vas zanima:
NAJVAŽNIJI OBIČAJI ZA VASKRS KOJE SVAKI VERNIK TREBA DA ZNA: Danas čim ustanete 1 stvar obavezno morate da uradite
Najvažniji običaji za Vaskrs deo su tradicije koja obavezno treba da se ispoštuje.
Kako da skuvate jaja, a da vam ne popucaju: Obavezne cake za Vaskrs!
Ima li šta gore od pucanja ljuske prilikom kuvanja jaja koja smo odabrali da izazovu divljenje na vaskršnjoj trpezi? Otkrivamo odličan savet za ovaj problem
Možda vas zanima:
NAJVAŽNIJI OBIČAJI ZA VASKRS KOJE SVAKI VERNIK TREBA DA ZNA: Danas čim ustanete 1 stvar obavezno morate da uradite
Najvažniji običaji za Vaskrs deo su tradicije koja obavezno treba da se ispoštuje.
Kako da skuvate jaja, a da vam ne popucaju: Obavezne cake za Vaskrs!
Ima li šta gore od pucanja ljuske prilikom kuvanja jaja koja smo odabrali da izazovu divljenje na vaskršnjoj trpezi? Otkrivamo odličan savet za ovaj problem
Možda vas zanima:
NAJVAŽNIJI OBIČAJI ZA VASKRS KOJE SVAKI VERNIK TREBA DA ZNA: Danas čim ustanete 1 stvar obavezno morate da uradite
Najvažniji običaji za Vaskrs deo su tradicije koja obavezno treba da se ispoštuje.
Kako da skuvate jaja, a da vam ne popucaju: Obavezne cake za Vaskrs!
Ima li šta gore od pucanja ljuske prilikom kuvanja jaja koja smo odabrali da izazovu divljenje na vaskršnjoj trpezi? Otkrivamo odličan savet za ovaj problem
Ova nedelja je radna. U njoj se vrše velike pripreme za najveći praznik, Vaskrs, kada se tri dana ništa ne radi.
Velika nedelja počinje starasnim ponedeljkom, pa je zatim usledio stasni ili zavaliti utorak. Na ovaj dan se strogo postilo, što je značilo da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo poput vode ili kafe.
Ove nedelje je i stoka bila izložena postu. Karakteristično za ove dane je i to što se više ne čuje pesma kao u cvetnoj nedelji niti se igraju kola. Razlog je Isusovo stradanje, koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima, se iz istog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.
Potom do Vaskrsa slede velika sreda, četvrtak, petak i subota.
Velika sreda
Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji. Takođe su ljudi nastojali da na ovaj dan stoku dobro obezbede hranom, kako bi se u predstojećim danima posvetili prazničnim običajima.
U Negotinskoj krajni čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodoj medicini. Ponegde se i na veliku sredu, farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.
Veliki četvrtak
Ovaj dan je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja bostana. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Takođe su rađene obredne radnje oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se množila i davala mleko.
Na ovaj dan, žene su odlazile na reku gde su palile sveće, koje su pričvršćivale na malim daskama, i puštale ih niz vodu. Ovaj ritual posvećen je dušama mrtvih.
Veliki petak
Na ovaj dan, prema jevanđelju, desilo se veliko stradanje Isusa Hrista. Ovo stradanje se naziva još i iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe. Veliki petak se još naziva i „petak stradanja", a podrazumeva najstrožiji post.
Na ovaj dan, farbamo uskršnja jaja, ali postoji i niz običajnih radnji. Jedan od običaja, u leskovačkoj Moravi, je da se stočnoj hrani doda crveno jaje, kako bi stoka napredovala. U nekim krajevima, na ovaj dan, se ide u lov na rakove, dok se negde love zečevi za čiju se krv smatra da ima delotvornu moć kod nerotkinja.
U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Vaskrsa.
Velika subota
I na ovaj dan se ponegde farbaju jaja. Inače, velika subota se u okolini Leskovca, naziva još i dugačka subota, jer opominje na duge Isusove muke na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini, ovaj dan, na koji se jaja farbaju u crveno, se naziva još i crvena subota. Razolog leži u verovanju, da su jaja, u trenutku Isusovog vaskrsnuća, postala crvena. Zato se ova boja najviše i koristi pri oslikavanju.
Na veliku subotu se mesi uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno belo stavlja u sredinu, a njima se, na Vaskrs, deca međusobno daruju.
Vaskrs
Vaskrs se smatra najvećim od svih praznika. Prema jevanđelju, Isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu. Sa krsta u grobnicu preneli su ga njegovi tajni učenici Josif i Nikodim, koji su izmolili dozvolu od Pilata.
Na Vaskrsu počiva i sva osnova hrišćanske vere i nada svih živih u vaskrsnuće.
Vaskrs je trodnevna svetkovina, koja pored nedelje obuhvata ponedeljak i utorak. Na sam dan ovog „praznika nad praznicima ", običaj je da svoje prijatelje i porodicu pozdravite sa „Hristos vaskrse ", na šta vam oni odgovaraju „Vaistinu vaskrse"!
SRPSKI OBIČAJI VEZANI ZA MESEC: Zašto su lunarni ciklusi imali veliki značaj u narodnoj tradiciji?
U srpskoj narodnoj kulturi, mesečeve mene i lunarni ciklusi imali su posebno mesto, povezani sa brojnim običajima, verovanjima i ritualima. Naši preci verovali su da mesečeve faze direktno utiču na njihov svakodnevni život, zdravlje, plodnost zemlje i životinja, kao i na opštu sreću i blagostanje.
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Magijska moć belog luka: Srpska narodna verovanja i vradžbine!
U narodnoj medicini, i u verovanjima kod Srba, beli luk među ostalim biljkama ima počasno mesto
Zdravac nije samo ukras: Biljka koja oseti tvoje raspoloženje i kaže kakva je atmosfera u kući
Zdravac, jedna od najpoznatijih biljaka u srpskom narodu, često se koristi kao ukras u dvorištima. Ali iza njegovog prijatnog mirisa i skromnog izgleda krije se verovanje da ova biljka oseća čovekovo raspoloženje i reaguje na stanje u kući.
Komentari(0)