"BOŽJA APOTEKA" MONAHA JAKOVA Evo zašto sve više i više ljudi posećuje manastir na Mojsinjskoj gori
Manastir Svetog Jovana se nalazi na obodima Mojsinjske Svete Gore i danas u njemu živi samo monah Jakov.
Nekad brojno monaštvo, vernici kruševačke eparhije i iskušenici koji su boravili u manastiru, prikupljali su recepture, jer im je ime Svetog Jovana, koje manastir nosi, bilo misija, s obzirom na to da ovaj svetitelj slovi za zaštitnika bilja.
Manastir svetog Jovana Krstitelja u Makrešanu osnovan je u vreme Sinaita u srednjem veku.Obnova je započeta u 20. veku.
Pripada eparhiji Kruševačkoj. Manastirska slava je Rođenje svetog Jovana Preteče i Krstitelja, 24.juna ili 7.jula po novom kalendaru.
Možda vas zanima:
SVETA GORA U SRCU SRBIJE Planina koja obiluje prelepim svetinjama, prirodom i lekovitim izvorima
Mojsinjska Sveta gora predstavlja geografsku celinu u Centralnoj Srbiji za koju je vezano bogato istorijsko i religijsko nasleđe.
PRELEPA SVETINJA U PODNOŽJU GLEDIĆKIH PLANINA Manastir u Gruži koji se u predanju vezuje za Stefana Lazarevića
Manastir Kamenac se nalazi nekoliko kilometara od Gruže, u selu Čestinu, u podnožju Gledićkih planina.
Možda vas zanima:
SVETA GORA U SRCU SRBIJE Planina koja obiluje prelepim svetinjama, prirodom i lekovitim izvorima
Mojsinjska Sveta gora predstavlja geografsku celinu u Centralnoj Srbiji za koju je vezano bogato istorijsko i religijsko nasleđe.
PRELEPA SVETINJA U PODNOŽJU GLEDIĆKIH PLANINA Manastir u Gruži koji se u predanju vezuje za Stefana Lazarevića
Manastir Kamenac se nalazi nekoliko kilometara od Gruže, u selu Čestinu, u podnožju Gledićkih planina.
Možda vas zanima:
SVETA GORA U SRCU SRBIJE Planina koja obiluje prelepim svetinjama, prirodom i lekovitim izvorima
Mojsinjska Sveta gora predstavlja geografsku celinu u Centralnoj Srbiji za koju je vezano bogato istorijsko i religijsko nasleđe.
PRELEPA SVETINJA U PODNOŽJU GLEDIĆKIH PLANINA Manastir u Gruži koji se u predanju vezuje za Stefana Lazarevića
Manastir Kamenac se nalazi nekoliko kilometara od Gruže, u selu Čestinu, u podnožju Gledićkih planina.
Mnoge od recepata monah Jakov je, uz blagoslov, preuzeo iz ruske narodne tradicije i naslovio spis sa “Božja apoteka”.
Usred šume Mojsinske planine na 2-3 kilometra od sela Makrešana nalazi se manja zaravan, dolina sa imenom Vodice, koja je pozanata po bogatim izvorima hladne i zdrave vode koja umorne i iznemogle okrepljuje i osvežava.
Dolina je okružena šumom i zaštićena od severnih i istočnih vetrova, otvorena samo prema zapadu, vidljiva samo iz vazduha, tu u zavetrini na suncu smestio se Manastir Sveti Jovan Krstitelj.
U nastavku su neki od narodnih lekova za uobičajene boljke:
Svež krompir na rane
Kod opekotina, svraba ili perutanja kože pomaže rendani sirovi krompir, koji se nanosi u tankom sloju po obolelom mestu. Oblog se drži od 30 do 40 minuta, a kad se ukloni, koža se ispere toplom vodom.
Za ovaj problem pomaže i kora pomorandže: pomorandžu očistiti, pa koru staviti na oboleli deo kože, tako da do kože ide unutrašnji deo, staviti preko zavoj ili usku tkaninu da fiksira oblog, i ostaviti da deluje preko noći.
Kafa protiv herpesa
Pomešati po kašiku jogurta, mlevene kafe, dva izgnječena češnja belog luka, po pola kašičice meda i kukuruznog brašna. Ovom smesom se mažu mesta zahvaćena herpesom. Može se koristiti i odvar od žalfije: 5g lista žalfije preliti čašom prokuvane vode i posle 20 minuta ovom tečnošću ispirati herpes ili, ako je zahvaćen veći deo tela, dodati vodi za kupanje.
Iđirot vida gljivice
Ako se pojave gljivice na koži (najčešće između prstiju ruku i nogu), primenite ovaj recept: sirovi crni luk izgnječiti da se napravi kaša, pa time oblagati obolela mesta.
Pomaže i kupka od iđirota: skuvati u 1l vode odvar od dve kašike korena iđirorta i po jedne kašike mirođije i majčine dušice, ostaviti da odstoji 15 minuta, pa dodavati vodi za kupanje ili potapati bar dva puta dnevno ruke i noge u ovu tečnost.
Akne
Za akne i sitne bubuljice na licu u manastirima je pripreman ovaj recept: kašiku listića žalfije preliti čašom vrele vode i ostaviti u sudu, umotano u tkaninu, pola sata. Tečnost procediti, dodati pola kašičice meda i sve dobro promešati, pa praviti vlažne obloge i stavljati ih na akne dva do tri puta na dan.
Ekcem
Kod ekcema pomažu obloge od kaše napravljene od svežeg kupusa, pomešane sa belancetom. Kupus izgnječiti da postane žitka smesa, dodati belance, pa stavljati na deo kože zahvaćen ekcemom.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)