„GLASNIK IZ SVETA DUHOVA“ Najveći zaštititnik Aboridžina, Sreten Božić ove godine puni 90 godina
Malo ko zna da su Aboridžini kroz istoriju prošli goru golgotu od Indijanaca i da je njihov najveći zaštitnik pisac Bi Vongar (Glasnik iz sveta duhova).
To možda i ne bi bilo toliko važno da njegovo pravo ime nije Sreten Božić i da nije rođen u selu Gornja Trešnjevica kod Aranđelovca. Aboridžini su mu spasli život i pronašli ženu. On im se zahvalio tako što piše romane o njima. U potrazi za poslom stigao je u Australiju i na kamili prešao pustinju Tanami.
Ovo je priča o jednom nesvakidašnjem putovanju u modernoj istoriji:
Bilo je to putovanje koje je u potpunosti odredilo tok i smisao njegovog života: negde na polovini pustinje kamila je uginula, a ista sudbina se nadvila nad Božićem koga je iz nesvesti povratio čovek crnog lica i kovrdžave kose. Kada je otvorio oči, Božić je pomislio: „Nisam znao da je sveti Petar crn“. Usledilo je čudesno vezivanje za Aboridžine koji su u Australiji toga vremena jedva smatrani za ljude. Božić postaje Vongar („glasnik sa onog sveta“) i počinje da širom sveta prenosi istinu o stradanju Aboridžina pod nemilosrdnim ubilačkim mehanizmima pohlepnih belih kolonizatora: nuklearnim testiranjima i iskopavanjima uranijuma, koji je testiran nad Abordžinima, a potom bacan na Srbiju 1999. godine.
Francuska književnica Simon de Bovoar pomogla je Vongaru da izda knjigu “Valg” u Sjedinjenim Američkim Državama. Za to delo dobio je 1983. godine Međunarodnu PEN nagradu. “Nuklearnu trilogiju” u Nemačkoj je izdao Rene Bel, sin poznatog pisca Hajnriha Bela.
U Australiji je Bi Vongar nailazio na otpor izdavača. Nijedne novine nisu bile voljne da objave njegove tekstove. Nekoliko reditelja želelo je da snimi film po romanima srpsko-australijskog pisca, ali i to se uvek završavalo neuspehom.
Pošto je u jednom časopisu objavio članak u kom je osudio britanske nuklearne probe u Australiji, Bi Vongar je proteran iz zemlje. Po povratku se doseljava u južni deo, kupuje zemljište za kuću i imanje naziva “Dingova jama”, po divljim psima. Njegova porodica trebalo je da mu se pridruži kasnije. Međutim, ciklon Trejsi pokosio je 1974. godine mnoga australijska sela. Vongarova supruga Đumala i njihovo dvoje dece stradali su u oluji. Uprkos nesreći, nastavio je da piše i da se bori da istina o drevnom narodu dopre do javnosti. Australijska policija počela je da ga prati i prisluškuje.
Devedesetih godina Bi Vongar je počeo da piše roman “Raki”, priču o aboridžinskom dečaku odraslom u Srbiji. Rukopis ove knjige zaplenila je policija nakon što je pretresla njegovu kuću. Dve stotine pisaca sa Petog kontinenta potpisalo je peticiju da mu se rukopis vrati. Poslali su je Džonu Kainu, premijeru države Viktorija, ali bez uspeha. Istovremeno, dokumentarac Džona Mandelberga o Vongaru, nazvan “Dupli život”, nagrađen je na brojnim festivalima, uključujući i njujorški. Prošlo je izvesno vreme dok Bi Vongar nije skupio snage i, po sećanju, ponovo napisao zabranjeni roman. Borba se donekle isplatila.
Za delo “Raki”, srpsko-australijski književnik dobio je 1997. godine najveću australijsku nagradu za književnost. Po pravilniku Udruženja književnika Australije, dobitnik ove nagrade postaje državni kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Međutim, već iduće godine pravilnik Udruženja je promenjen. Nove odredbe nalagale su da se za Nobelovu nagradu biraju dva kandidata na osnovu predloga članova ove književne asocijacije. Sreten Božić ostaje tako bez kandidature.
Zahvaljujući poglavici Miruu iz domorodačkog plemena, postao je aktivista Centra za izučavanje Aboridžina. Osnovao je izdavačku kuću “Imprint” i tako se zaštitio, jer sada niko ne sme da ulazi u njegov privatni posed.
Danas Vongar živi sa čoporom dingosa u kući u Melburnu, i na imanju u crvenoj pustinji Tanami. Zbog toga ga Australijanci zovu Dingo-čovek. Svima preporučujem da pročitaju i više nego zanimljivu njegovu autobiografsku knjigu “Dingovo leglo”.
Najveći zaštititnik Aboridžina, Sreten Božić ove godine puni 90 godina.
Izvor: niste znali
POSLEDNJA TAJNA OBRENOVIĆA: Skandalozna priča o Kralju Milanu i zašto je izbačen iz Srpske pravoslavne crkve
Kralj Milan Obrenović bio je bonvivan, reformator i prvi krunisani vladar moderne Srbije. Ipak, njegova vladavina, obeležena ambicijom i slabošću, završila se u skandalu. Otkrivamo zašto je njegova odluka o razvodu dovela do otvorenog sukoba sa Srpskom pravoslavnom crkvom i zašto je izopštenje iz vere bila najveća politička kazna.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
TITOV NESTALI ČOVEK: Priča o Sretenu Žujoviću, ministru koji se suprotstavio Titu i završio u samici bez suđenja
Sreten Žujović, poznat i kao "Crni", bio je jedan od najbližih Titovih saboraca, član Politbiroa i heroj NOB-a. Međutim, njegov život se dramatično preokrenuo 1948. godine kada je izabrao pogreшну stranu u sukobu sa Staljinom. Otkrivamo zašto je ovaj moćni ministar pao u nemilost i kako je izgledala politička čistka u vrhu Partije.
KAKO JE NASTAO ZLATNI KRUG: Priča o najvećem blagu u Srbiji i zašto su se Keltima tresle ruke od straha
Srbija je vekovima bila raskrsnica Rimskog i Keltskog carstva, ali i bogato nalazište zlata. Otkrivamo jednu od najvećih arheoloških misterija: priču o zlatnom keltskom blagu iz Donje Brnjice i zašto su drevni ratnici verovali da je zlato ukleto.
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
Komentari(0)