Običaj koji danas znaju samo najstariji u selu

U selima u okolini Bujanovca i Trgovišta, sve do sredine 20. veka, opstajao je običaj pod nazivom „krivac“. U trenucima kada bi selo pogodila neka nesreća – teža bolest, iznenadna smrt, nevreme, šteta u usevima ili dugotrajna suša – stariji meštani su se okupljali i pozivali decu da „presude“.

Učestvovala su isključivo deca mlađa od deset godina, najčešće ona koja još nisu pošla u školu. Verovalo se da deca još uvek nisu „uprljana“ svetom odraslih i da imaju sposobnost da jasno „osete“ ko u selu nosi greh, nepravdu ili tajnu krivicu.

Ritual bacanja blata – simboličko obeležavanje krivca

Deca bi u tišini prolazila selom noseći zemlju pomešanu s blatom. Bez ikakvih instrukcija, svako dete bi instinktivno bacilo blato na vrata kuće koju oseća kao „krivca“. Bacanje nije bilo agresivno – više nalik obredu. Na taj način, označavala se kuća za koju se verovalo da nosi „nečistotu“ ili lošu energiju.

Obeleženi domaćin nije smeo da se ljuti – prihvatao bi „presudu“ i tokom naredne sedmice donosio darove crkvi, hranio siromašne ili prinosio sveću na mesto stradanja. Cilj nije bio osuda, već očišćenje zajednice.

Verovalo se da se selo tako oslobađa zla

Stariji meštani tvrde da je ovaj običaj imao snažan psihološki i duhovni efekat. Nakon rituala, selo bi se „resetovalo“ – odnosi među ljudima bi se smirivali, vraćao bi se mir, a u narodu bi rasla nada da će prestati nesreće.

U zapisima etnologa iz 1930-ih, pominju se slični običaji u selima kod Surdulice i Vranjske Banje, ali običaj „krivca“ je specifičan upravo po ulozi dece kao „duhovnih sudija“.

Zašto je običaj nestao?

Sa dolaskom školstva, modernih verovanja i odlaskom mladih iz sela, običaj je postao tabu tema. Mnogi su ga počeli posmatrati kao sujeverje, pa su i meštani prestali da ga praktikuju. Danas, u selima poput Lučana, Zarbinca ili Nesvrta, samo najstariji još pamte priče o deci koja su „sudila odraslima“.

Ipak, kao i mnoge druge zaboravljene srpske tradicije, i ova priča nosi u sebi simboliku zajedništva, pročišćenja i poverenja u čistu dušu deteta.

Oživimo priče iz zaborava

U vremenu kada sve više tražimo smisao i duhovnu ravnotežu, možda je upravo vreme da se setimo starih običaja. Ne da bismo ih slepo sledili, već da bismo razumeli vrednosti koje su oblikovale naš narod – vrednosti kao što su odgovornost, pokajanje i vera u nevinu istinu.