Bio je srpski kralj Holivuda.
Američki reditelj srpskog porekla Piter Bogdanovič preminuo je u 82. godini, objavili su američki mediji.
Bio je i scenarista, glumac, producent, kritičar i istoričar filma. Najpoznatiji je po filmovima „Poslednja bioskopska predstava“ iz 1971, kao i “Mesec od papira” iz 1973. godine.
Poznati su i njegovi filmovi “Što te tata pušta samu?” (1972), “Bioskop za groš” (1976), “Dejzi Miler” (1974), “Maska” (1985), “Dan kada su se svi smejali” (1981) i “Zaljubljeni porotnik” (1988).
Kao gostu 40. FEST-a, 2021. godine uručen mu je Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, njeno najveće priznanje, koje je ustanovljeno 1995. godine povodom stogodišnjice filma.
Bogdanovič je bio pripadnik talasa reditelja “novi Holivud”, kojem su pripadali i Skorseze, Spilberg, Altman, Alen, Fridkin, De Palma i Kopola.
Printscreen
Glumu je 50-ih učio kod Stele Adler, a ranih 60-ih je postao poznat kao programski urednik u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MoMA).
Bio je opsesivni posetilac bioskopa - u mladosti je gledao i po 400 naslova godišnje, pa je rezultat njegove posvećenosti prikaz rada američkih reditelja kao što su Orson Vels i Džon Ford. O Fordu je kasnije objavio i knjigu zasnovanu na beleškama nastalim tokom rediteljeve retrospektive u MoMA, kao i rada Hauarda Hoksa.
Nakon filma “Poslednja bioskopska predstava”, kritika ga je nazvala “novim Velsom” i “vunderkindom”, a bio je nominovan za Oskara u osam nominacija - dobio je dva Oskara za najbolje epizodne uloge.
Bogdanovič je potom ponovo doživeo uspeh filmom “Što te tata pušta samu?” (1972), romantičnom farsom s Barbrom Strajsend i Rajanom O’Nilom, snimljenom u stilu komedije 30-ih, kao i filmom “Mesec od hartije”, koje slavi kritika, ali su postigli i veliki uspeh na blagajnama.
Usledilo je više uspešnih naslova - Dejzi Miler, Sent Džek: javna kuća u Singapuru, Dan kad su se svi smejali, Maska.
U međuvremenu, napustio je suprugu Poli Plat i njihove dve kćerke, venčao mladu zvezdu svog filma Sibil Šepard, a potom započeo i novu romantičnu vezu sa dvadesetak godina mlađom starletom i Plejbojevom zečicom Doroti Straten, koju je ubio ljubomorni muž za vreme snimanja filma “Dan kada su se svi smejali” (1981). Amerika je bila skandalizovana, a duhovi su još više uzbunjeni kada je Bogdanovič venčao njenu mlađu sestru B.P. Straten. Iako je u sledeće tri decenije usledilo još desetak filmova, Bogdanovič je postao nepoželjno ime za producente, pa se ponovo vratio glumi i pisanju o filmu. U međuvremenu je i dva puta bankrotirao.
Bogdanovič je 2002. godine ponovo osvojio kritiku i publiku filmom “The Cat’s Meow”, a dve godine kasnije na televiziji su prikazani specijal “The Mystery of Natalie Wood” i dokumentarna drama “Hustle”.
Autor je više knjiga o filmu i filmskom stvaralaštvu, a pojavio se i kao glumac u mnogim filmovima i TV serijama. Poznat je po ulozi psihijatra iz kultne TV serije “Sopranovi”.
Svetska federacija filmskih arhiva (FIAF) dodelila je Bogdanoviču 2007. godine nagradu za životno delo, svrstavajući ga rame uz rame sa velikanima kao što su Bergman ili Oliveira.
IZNENADIĆETE SE Verovanja o burmama koja kruže među Srbima
Verovanje u moć i simboliku prstena potiče još iz stare ere. Zahvaljujući idealnom obliku, obliku kruga, prsten je doživljavan kao predmet izvanrednih moći. Korišćen je u ritualima i za njega je vezivana specifična simbolika. Ipak, nijedan nije imao takvu moć, kao onaj najvažniji – venčani prsten.
ZAŠTO JE VAŽNO DA PRAVOSLAVNI HRIŠĆANI POSTE SREDOM I PETKOM? Znajte da ne radite to samo zbog SEBE, nego i zbog njih
U mnogim religijama nailazimo na pojam posta, koji zauzima veoma važno mesto u životu vernika
10 GREŠAKA POBOŽNIH LJUDI: Ove običaje smo shvatili SASVIM POGREŠNO i nikad nismo ni pomislili da grešimo
Pobožni ljudi često prave ove greške jer jednostavno smatraju da je to ispravno
KAKO JE KiM DOBILO IME? Naziv koriste samo Srbi
Kosovo i Metohija veoma su značajan deo srpske istorije i tradicije, ali retki su oni koji znaju kako je tako važno podneblje našeg postanka i identiteta dobilo ime. Obe reči u nazivu naše južne pokrajine imaju različito poreklo i veliku simboliku.
"Zlatna nit" Pirotskog ćilima: Umiruća umetnost koju treba očuvati
Pirotski ćilim, čuven po svojim živopisnim bojama i jedinstvenim šarama, jedan je od najprepoznatljivijih simbola srpske kulturne baštine. Ova tradicionalna umetnost izrade ćilima, koja se prenosi s kolena na koleno, suočava se sa izazovima modernog vremena.
Komentari(0)