DANAS JE VELIKI PRAZNIK Evo šta treba imati na trpezi, a šta se maže na badnjak za srećnu i naprednu godinu
Na današnji dan se, prema verovanjima, ništa ne iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.
Vernici danas proslavljaju Badnji dan, dan uoči Božića koji predstavlja poslednji i najstrožiji dan božićnog posta, kao i veliku sreću jer prethodi danu Hristovog rođenja.
Badnji dan je naziv dobio po grani hrasta – badnjaku koji se na taj dan seče, unosi u kuću i pali. Postoje razni običaji koji se vezuju za ovaj dan. U nekim krajevima Srbije badnjak se maže medom kako bi simbolozovao slatku godinu pred nama, a drvetu se i prinosi vino.
Možda vas zanima:
KAKO DA ČESTITATE PRAZNIK? Ovo su najlepše čestitke za Badnje jutro, Badnje veče i Božić
Poruke za Badnji dan obraduju svakoga, pogotovo ako dolaze od bliskih i dragih ljudi.
NAJRADOSNIJI OBIČAJ ZA KOJI MNOGI NE ZNAJU Evo šta treba da uradi svako ko pronađe novčić u česnici za Božić
Sigurno da za ovo niste znali.
Možda vas zanima:
KAKO DA ČESTITATE PRAZNIK? Ovo su najlepše čestitke za Badnje jutro, Badnje veče i Božić
Poruke za Badnji dan obraduju svakoga, pogotovo ako dolaze od bliskih i dragih ljudi.
NAJRADOSNIJI OBIČAJ ZA KOJI MNOGI NE ZNAJU Evo šta treba da uradi svako ko pronađe novčić u česnici za Božić
Sigurno da za ovo niste znali.
Možda vas zanima:
KAKO DA ČESTITATE PRAZNIK? Ovo su najlepše čestitke za Badnje jutro, Badnje veče i Božić
Poruke za Badnji dan obraduju svakoga, pogotovo ako dolaze od bliskih i dragih ljudi.
NAJRADOSNIJI OBIČAJ ZA KOJI MNOGI NE ZNAJU Evo šta treba da uradi svako ko pronađe novčić u česnici za Božić
Sigurno da za ovo niste znali.
Muškarci rano ujutru treba da odu u šumu kako bi nasekli badnjak, dok žene pripremaju hranu i kolače koji će biti posluženi na trpezi za Badnje veče, kao i sutradan na Božić.
Pored mnoštva različitih običaja, koji valja da se ispoštuju na ovaj dan, ima nešto što bez obzira na kraj važi za sve delove Srbije.
Na današnji dan se, prema verovanjima, ništa ne iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.
Naime, veruje se da je za kuću dobro da se badnjak seče ka istočnoj strani, kao i da se iz najviše tri udarca sekirom mora odlomiti. Ono što sekira ne preseče iz tri udarca, mora se rukama odlomiti, uvrtanjem ili čupanjem.
Trpeza na Badnji dan je isključivo posna i najčešće se spremaju riba, podvarak i prebranac ili tučeni pasulj, uz kupus ili krompir salatu. U nekim krajevima Srbije, za ručak bi se popila i čaša crnog vina uz po seme drena, za sreću i radost tokom čitave godine. Sredina stola se, tradicionalno ukrašava pletenom korpom punom žitarica i suvog voća.
Običаj sečenjа bаdnjаkа se vezuje zа vitlejemske pаstire. Oni su, nа znаk Zvezde dа se rodio Hristos Spаsitelj, nаsekli grаne badnjaka i poneli gа u pećinu dа nаlože vаtru i ogreju Hristа i njegovu mаjku.
Badnje veče
Na Badnje veče, domaćin kuće sa sinovima unosi badnjak, slamu i pečenicu. Slama se posipa po čitavoj kući, a naročito tamo gde će se služiti večera.
Badnjak se polaže na ognjište, utom se pali i sveća i ukućani jedni drugima čestitaju praznik, očitaju molitvu, nakon čega se pristupa posnoj večeri i uživa u porodičnom miru.
Veruje se da na ovaj dan ili veče treba vratiti sve pozajmljeno i pomiriti se sa svima sa kojima ste bili u zavadi, kako bi cela naredna godina protekla u miru i slozi. U gradovima je običaj izmenjen, pa tako nije neobično videti mase ljudi okupljene u crkvenim portama kako zajednički pale badnjake, vesele se i pevaju pravoslavne pesme.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Komentari(0)