TRADICIJA SE PRENOSI SA KOLENA NA KOLENO Domaćini u selima Zapadne Srbije pre prvih petlova poranili po badnjak, prekrste se, pomole i obore drvo (FOTO)
Badnji dan pun je starih običaja, a iako živimo u modernom, brzom vremenu, neke stvari ipak decenijama ostaju nepromenjene.
Domaćini širom Zapadne Srbije i ovog jutra uoči Božića su poranili, a mnogi od njih su sa svojom decom krenili u cerovu šumu da poseku badnjak.
Možda vas zanima:
Kažu da ovim starim običajem Srbi saznaju istinu na Božić: Za Badnje veče glavicu crnog luka isecite na 12 delova
Da li ste nekad primenili ovaj običaj? Naše bake jesu i evo šta kaže tradicija
DANAS JE VELIKI PRAZNIK Evo šta treba imati na trpezi, a šta se maže na badnjak za srećnu i naprednu godinu
Na današnji dan se, prema verovanjima, ništa ne iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.
Možda vas zanima:
Kažu da ovim starim običajem Srbi saznaju istinu na Božić: Za Badnje veče glavicu crnog luka isecite na 12 delova
Da li ste nekad primenili ovaj običaj? Naše bake jesu i evo šta kaže tradicija
DANAS JE VELIKI PRAZNIK Evo šta treba imati na trpezi, a šta se maže na badnjak za srećnu i naprednu godinu
Na današnji dan se, prema verovanjima, ništa ne iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.
Možda vas zanima:
Kažu da ovim starim običajem Srbi saznaju istinu na Božić: Za Badnje veče glavicu crnog luka isecite na 12 delova
Da li ste nekad primenili ovaj običaj? Naše bake jesu i evo šta kaže tradicija
DANAS JE VELIKI PRAZNIK Evo šta treba imati na trpezi, a šta se maže na badnjak za srećnu i naprednu godinu
Na današnji dan se, prema verovanjima, ništa ne iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.
Možda vas zanima:
Kažu da ovim starim običajem Srbi saznaju istinu na Božić: Za Badnje veče glavicu crnog luka isecite na 12 delova
Da li ste nekad primenili ovaj običaj? Naše bake jesu i evo šta kaže tradicija
DANAS JE VELIKI PRAZNIK Evo šta treba imati na trpezi, a šta se maže na badnjak za srećnu i naprednu godinu
Na današnji dan se, prema verovanjima, ništa ne iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.
Odsečeno Badnje drvo nosi se u dvorište, a dočekuju ga ostali ukućani posipajući ga žitom i bombonama. Iako još uvek mala deca itekako znaju srpsku tradiciju i običaje i bezrezervno je poštuju.
„Sačuvali smo ovo prvo drvce koje je palo kad je tata zasekao Badnjak, to kasnije nosimo kući dajemo baki kako bi ga stavila ispod šerpe da bi tokom cele godine imali dobar i kvalitetan kajmak“, kaže devetogodišnji Miloš.
Domaćice spremaju posnu trpezu
Trpeza na današnji dan obavezno je posna, a domaćice od ranog jutra su na nogama i spremaju kako za danas tako i za sutrašnji veliki praznik. Mladena Gojković iz Čačka priseća se vremena kada se na Badnje veče večera služila na slami.
Na Badnji dan važi verovanje da se ne ide u goste, a da se veče obavezno provodi u krugu porodice, dok se na Božić obilaze prijatelji. Ipak, ovogodišnji veliki hrišćanksi praznik biće obeležen malo drugačije zbog trenutne epidemiološke situacije, tako da će „gostovanje“ po kućama ipak najverovatnije izostati.
Zaveži dušu u maramicu: Zaboravljeni ritual iz Pomoravlja pred rastanak sa voljenima
Kad sin krene u vojsku, muž na rad u tuđinu, ili brat u svet – žene iz Pomoravlja su vezivale maramicu sa hlebom, zemljom i zdravcem. Verovalo se da tako „duša ostaje kod kuće“ dok se telo ne vrati.
Ko je bila Vidosava Kovačević: Prva Srpkinja koja je pisala o telu, smrti i ženskom iskustvu – pre Prvog svetskog rata
Dok su druge pisale o ružama i poeziji, ona je pisala o umiranju, bolu, usamljenosti i telu koje stari. Njeni rukopisi bili su šapat koji niko nije bio spreman da čuje.
Peškir za štalu: Zašto su žene u Podrinju tkale poseban peškir koji se nikada nije unosio u kuću
U selima uz Drinu postojao je neobičan običaj – tkanje i kačenje posebnog peškira na vrata štale. Nije služio za brisanje, već za zaštitu. Nije se unosio u kuću, niti prao. Imao je svoju šaru, svrhu i dušu.
Pevanje pred vetar: Kako su pastiri sa Stare planine prizivali promenu vremena pesmom u zoru
Na grebenima iznad Kalne i Vrtovca, pastiri su u zoru pevali ka vetru – tiho, jednostavno, gotovo obredno. Verovalo se da pesma može da prizove sunce, odagna kišu ili umiri stado.
Zašto su žene u okolini Leskovca na dan Svete Petke stavljale so ispod jastuka: Običaj za dobijanje odgovora u snu
Verovalo se da, ako u noći uoči Svete Petke staviš šaku soli pod jastuk i postaviš pitanje u tišini, san će ti doneti odgovor. Tihi ritual koji se danas skoro zaboravio, nekada je bio važan čin introspekcije i nade.
Komentari(0)