Zašto se u srpskoj tradiciji petak smatra danom kada ne valja ni tražiti, ni pozajmljivati, ni uzimati novac
“Ne traži pare u petak – tražićeš ih cele godine.” Ova izreka još se čuje širom Srbije, naročito u manjim mestima, i to ne od sujevernih, već od onih koji “znaju kako se pare drže u kući”. U narodnom verovanju, petak nije povoljan dan za novac. To je dan tišine, iskušenja, unutrašnje sabranosti – a ne dan za nove obaveze. Veruje se da novac koji se pozajmi petkom nosi teškoću, a dug koji se tada napravi – teško se vraća.
Koreni verovanja – petak kao “dan mraka”
U srpskoj narodnoj religiji, petak je dan kada se ne započinje ništa važno. To nije dan za svadbu, za put, za gradnju, niti za novčane dogovore. Vezuje se za dan Hristovog raspeća, ali i za dan kada “zemlja ćuti, a voda pamti”. Zato se smatralo da sve što se započne u petak – traje, ali u tišini, bez ploda.
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Šta se ne sme raditi s novcem u petak
- Ne pozajmljuje se nikome – veruje se da “daješ ruku, ne pare”
- Ne vraća se dug – jer “novac izlazi iz kuće sa sve srećom”
- Ne daje se “na zajam” ni hleb, ni so – jer to nosi prazninu
- Ne kupuje se ništa skupo – kupljeno “ne donosi radost”
- U nekim krajevima, čak se pazilo da se u petak ne broji sitnina – “jer će sve ostati sitno do kraja meseca”.
Kako se štitio dom od “novčane praznine”
Postojali su i tihi običaji zaštite:
- Novac se u petak “gleda, ali ne dira”
- Ako baš moraš da daš – daj levom rukom, bez reči
- Ako primiš novac – prekriži ruku i kaži: “Da se ne zadrži praznina”
Dug napravljen petkom – dug duže traje
Verovalo se da će osoba koja se zaduži petkom stalno imati prepreke u vraćanju. Često se govorilo: “Ako u petak potpišeš – pisaćeš još godinama.” Zato su se važni finansijski dogovori odlagali za četvrtak ili subotu.
Danas – mit ili pametan oprez?
U vremenu kad se pare klikom šalju, teško je ostati veran ovim pravilima. Ali i dalje – mnogi nesvesno odlažu plaćanja za “neki drugi dan”. I možda nije stvar u magiji, već u ritmu – da petak ipak ostane dan za zatvaranje nedelje, a ne otvaranje dugova.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Možda spava pod vodom: Pesnik čiju je smrt predvidela poezija
Njegova poezija bila je tamna, puna slutnji i bola — a život još mračniji. Vladislav Petković Dis, pesnik izgubljenih duša, predvideo je sopstveni kraj stihovima koji danas zvuče kao epitaf. U smrti, pronašao je mesto koje mu za života nisu priznali.
Komentari(0)