Zašto se u srpskoj tradiciji petak smatra danom kada ne valja ni tražiti, ni pozajmljivati, ni uzimati novac
“Ne traži pare u petak – tražićeš ih cele godine.” Ova izreka još se čuje širom Srbije, naročito u manjim mestima, i to ne od sujevernih, već od onih koji “znaju kako se pare drže u kući”. U narodnom verovanju, petak nije povoljan dan za novac. To je dan tišine, iskušenja, unutrašnje sabranosti – a ne dan za nove obaveze. Veruje se da novac koji se pozajmi petkom nosi teškoću, a dug koji se tada napravi – teško se vraća.
Koreni verovanja – petak kao “dan mraka”
U srpskoj narodnoj religiji, petak je dan kada se ne započinje ništa važno. To nije dan za svadbu, za put, za gradnju, niti za novčane dogovore. Vezuje se za dan Hristovog raspeća, ali i za dan kada “zemlja ćuti, a voda pamti”. Zato se smatralo da sve što se započne u petak – traje, ali u tišini, bez ploda.
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Šta se ne sme raditi s novcem u petak
- Ne pozajmljuje se nikome – veruje se da “daješ ruku, ne pare”
- Ne vraća se dug – jer “novac izlazi iz kuće sa sve srećom”
- Ne daje se “na zajam” ni hleb, ni so – jer to nosi prazninu
- Ne kupuje se ništa skupo – kupljeno “ne donosi radost”
- U nekim krajevima, čak se pazilo da se u petak ne broji sitnina – “jer će sve ostati sitno do kraja meseca”.
Kako se štitio dom od “novčane praznine”
Postojali su i tihi običaji zaštite:
- Novac se u petak “gleda, ali ne dira”
- Ako baš moraš da daš – daj levom rukom, bez reči
- Ako primiš novac – prekriži ruku i kaži: “Da se ne zadrži praznina”
Dug napravljen petkom – dug duže traje
Verovalo se da će osoba koja se zaduži petkom stalno imati prepreke u vraćanju. Često se govorilo: “Ako u petak potpišeš – pisaćeš još godinama.” Zato su se važni finansijski dogovori odlagali za četvrtak ili subotu.
Danas – mit ili pametan oprez?
U vremenu kad se pare klikom šalju, teško je ostati veran ovim pravilima. Ali i dalje – mnogi nesvesno odlažu plaćanja za “neki drugi dan”. I možda nije stvar u magiji, već u ritmu – da petak ipak ostane dan za zatvaranje nedelje, a ne otvaranje dugova.
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Komentari(0)