Zašto se stare fotografije ne bacaju, već pale? Narodno verovanje o pamćenju i duši u slici
U srpskoj tradiciji, fotografija nije samo uspomena – već duhovni otisak. Zato se ne baca, ne cepa i ne ostavlja među đubretom.
“Ne bacaj sliku – gledaće te iz kontejnera.” Ova rečenica, koliko god zvučala arhaično, svedoči o starom narodnom osećaju da je fotografija mnogo više od papira. U narodnoj svesti, ona nosi deo duše, deo života uhvaćenog u trenutku. Zbog toga se stare fotografije, naročito onih koji su umrli, nikada ne bacaju – već se ritualno pale, zakopavaju, ili spaljuju uz molitvu. Jer slika, ako je puna nečije prisutnosti, mora biti ispraćena – a ne odbačena.
Slika kao “zamrznuta duša”
U vreme kada je fotografija bila retkost, narod ju je posmatrao kao čudo – ali i kao opasnost. Ako te neko slika dok ne znaš – “oduzima ti deo života”. Ako umreš, a neko ima tvoju sliku – “ima ti duh na dlanu”. Zato se verovalo da se posmrtne slike ne smeju držati pored kreveta, niti da ih treba gledati noću.
Zašto se ne cepa, ne baca i ne lomi
Cepanjem ili bacanjem slike, po verovanju, narušavaš mir onog ko je na njoj. Baciti sliku u kontejner značilo je baciti nečije prisustvo u prljavštinu, što može doneti nemir, noćne more, čak i bolest. Zbog toga su bake govorile: “Ako ne znaš ko je na slici – moli se, pa je zapali.”
Rituali spaljivanja slika
- Pale se na tihoj vatri, uz rečenicu: “Neka ide mirno.”
- Ne pale se u kući – već napolju, najčešće uz reku, potok ili pod stablo.
- Ne pale se zajedno sa drugim stvarima.
- Ne gledaju se dok gore.
- Ako slika ne izgori do kraja – ostatak se zakopava.
Kako se slike čuvaju: u staniolu, među molitvama, uz krst
Stare slike često su se uvijale u staniol, čuvale u kutijama od bombona, stavljale među molitvenike ili držale pored slavske sveće. Time se pokazivalo poštovanje prema osobi sa slike, ali i strah da se “prisustvo ne razbudi”.
Danas – digitalna era, ali ista intuicija
Iako danas fotografije brišemo klikom, mnogi i dalje osećaju nelagodu kada to rade sa slikama pokojnika. I to je deo istog arhetipskog osećaja – da slika nije samo podsetnik, već energetski zapis. A zapis se ne briše tek tako.
"Jednog u jamu, sa drugim u slamu": Preci su žene ponižavali izrekama, sad se zgražavamo od onoga što je Vuk zapisao
U plejadi Vukovih izreka, koji pršte od ponižavajućeg položaja žene, možemo da steknemo utisak kakav je njen položaj bio u 19. veku
SKRIVENA PRIČA O ZAKLETVAMA: Kako je Dušanov Zakonik spasio dinastiju i zašto se Knez Pavle najviše plašio "Stare knjige"
Dušanov Zakonik, donesen u 14. veku, nije bio samo skup zakona; on je bio simbol pravde i moralne odgovornosti. Otkrivamo kako je duh ovog srednjovekovnog dokumenta opominjao srpske vladare u 20. veku, i zašto su se Karađorđevići na njega pozivali da bi dokazali svoj legitimitet pred narodom.
PREOTEO ŽENU NAJBOLJEM DRUGU, A U 6. DECENIJI JOVAN DUČIĆ NAPRAVIO JE DETE LEPOTICI OD 19: Pa zgrozio svet ovim potezom
Ljubavni život Jovana Dučića ostavlja bez daha! Pisao je najlepše ljubavne hitove, a u privatni život mu obeležile burne afere.
Poslednji potomak Vuka Karadžića plod je vanbračne afere: Za dlaku izbegao smrt, pa se okrenuo Bogu - slavu stekao posthumno
Od trinestoro potomaka Vuka Karadžića nadživeli su ga samo dvoje, a ovo je interesantna priča o njegovom poslednjem potomku
NEVEROVATNO SRPSKO PREDANJE: Legenda o manastiru kod Niša u kome su žene živele pod muškim imenima da bi se spasile zuluma
Manastir u okolini Niša čuva vekovima staru legendu: Monahinje su se, prema predanju, oblačile u muške mantije i lažno predstavljale, a razlog je tragičan.
Komentari(0)