Zašto se stare fotografije ne bacaju, već pale? Narodno verovanje o pamćenju i duši u slici

Kiza R

21:00

Kultura 0

U srpskoj tradiciji, fotografija nije samo uspomena – već duhovni otisak. Zato se ne baca, ne cepa i ne ostavlja među đubretom.

stara fotografija
Shutterstock

“Ne bacaj sliku – gledaće te iz kontejnera.” Ova rečenica, koliko god zvučala arhaično, svedoči o starom narodnom osećaju da je fotografija mnogo više od papira. U narodnoj svesti, ona nosi deo duše, deo života uhvaćenog u trenutku. Zbog toga se stare fotografije, naročito onih koji su umrli, nikada ne bacaju – već se ritualno pale, zakopavaju, ili spaljuju uz molitvu. Jer slika, ako je puna nečije prisutnosti, mora biti ispraćena – a ne odbačena.

Slika kao “zamrznuta duša”

U vreme kada je fotografija bila retkost, narod ju je posmatrao kao čudo – ali i kao opasnost. Ako te neko slika dok ne znaš – “oduzima ti deo života”. Ako umreš, a neko ima tvoju sliku – “ima ti duh na dlanu”. Zato se verovalo da se posmrtne slike ne smeju držati pored kreveta, niti da ih treba gledati noću.

Zašto se ne cepa, ne baca i ne lomi

Cepanjem ili bacanjem slike, po verovanju, narušavaš mir onog ko je na njoj. Baciti sliku u kontejner značilo je baciti nečije prisustvo u prljavštinu, što može doneti nemir, noćne more, čak i bolest. Zbog toga su bake govorile: “Ako ne znaš ko je na slici – moli se, pa je zapali.”

Rituali spaljivanja slika

  • Pale se na tihoj vatri, uz rečenicu: “Neka ide mirno.”
  • Ne pale se u kući – već napolju, najčešće uz reku, potok ili pod stablo.
  • Ne pale se zajedno sa drugim stvarima.
  • Ne gledaju se dok gore.
  • Ako slika ne izgori do kraja – ostatak se zakopava.

Kako se slike čuvaju: u staniolu, među molitvama, uz krst

Stare slike često su se uvijale u staniol, čuvale u kutijama od bombona, stavljale među molitvenike ili držale pored slavske sveće. Time se pokazivalo poštovanje prema osobi sa slike, ali i strah da se “prisustvo ne razbudi”.

Danas – digitalna era, ali ista intuicija

Iako danas fotografije brišemo klikom, mnogi i dalje osećaju nelagodu kada to rade sa slikama pokojnika. I to je deo istog arhetipskog osećaja – da slika nije samo podsetnik, već energetski zapis. A zapis se ne briše tek tako.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
stare fotografije

Komentari(0)

Loading