Planinski vrtovi iznad Pribojske Banje: Povrće koje raste samo na 900 metara nadmorske visine

Kiza R

11:00

Kultura 0

Na padinama između Priboja i Banje, lokalna domaćinstva čuvaju seme povrća koje ne uspeva nigde više – ni ukusom, ni snagom

Pribojska banja
Shutterstock

U vreme kada su pijace prepune hibridnih sorti i plasteničke robe, u selima iznad Pribojske Banje još opstaje jedno drugo lice baštovanstva – planinski vrtovi, podignuti na visini od 800 do 950 metara, gde uspevaju samo otporne, stare sorte povrća. Tu se još uvek gaji pasulj očnjak, krompir crveni brđanin, šargarepa sa ljubičastim korenom, pa čak i autohtoni beli luk oštre arome, čije seme se prenosi kroz generacije.

Zemlja koja ne trpi hemiju

Bašte se nalaze na strmim padinama iznad sela Krajčinovići, Kratovo i Sastavci. Tamo gde nema industrijskog zagađenja, a sunce greje samo deo dana, povrće sporo raste – ali zato ima intenzivan ukus i dug vek trajanja. Ljudi ovde ne koriste veštačka đubriva ni pesticide – zemlja se đubri stajskim đubrivom, a korov se čupa rukom.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

– Naš paradajz puca kad se zagrize. Kad ga zamešaš s lukom i sirom, to je salata koju ne možeš kupiti, priča Milka iz Krajčinovića, koja još koristi seme koje je čuvala njena majka.

Mikroklima koja stvara snagu

Posebnost ovih vrtova je upravo u visinskoj klimi. Noći su hladne čak i leti, a dani bez ekstremnih temperatura, što povrću omogućava spor, ali stabilan rast. Takvi uslovi pogoduju naročito krompiru, lukovima i mahunarkama, koje ovde imaju izraženiji sadržaj skroba i aromu.

Mnogi nutricionisti tvrde da upravo ovakvo povrće ima višu hranljivu vrednost – jer biljke razvijaju više zaštitnih jedinjenja da bi opstale.

Mali vrtovi, veliki ponos

Ovo nisu velike plantaže. Svaka porodica ima po nekoliko redova, uglavnom za sebe, rodbinu i ponekog turista koji naiđe. Nema prodaje na veliko – ali ima ljubavi, tradicije i znanja koje se ne piše, već prenosi iz ruke u ruku.

Tagovi:

Komentari(0)

Loading