Jezik cvetova u srpskoj tradiciji: Šta je lavanda značila u svadbenim običajima u Homolju
Miris uspomena i znak čednosti: Zaboravljena simbolika lavande u starim srpskim svadbama
U srcu Homolja, planinskom kraju bogatom narodnom predajom, lavanda nije bila samo mirisna biljka. Bila je poruka, znak i svedok jedne tihe, zaboravljene simbolike u svadbenim običajima.
Danas je lavanda poznata po svom umirujućem mirisu i ljubičastoj boji koja krasi kozmetiku i suvenire, ali u selima oko Žagubice i Krepoljina, ona je vekovima imala posebno mesto u svadbenim ritualima. I ne, nije služila samo za ukras. Bila je simbol čednosti, blagoslova i zaštite od uroka.
Cvet u kosi – znak devojke za udaju
Možda vas zanima:
Miriše čarobno, opušta nerve i – tera komarce: Ovaj cvet će od vašeg doma napraviti najlepši vrt, a sadi se u aprilu
Proleće je vreme kada priroda buja, a bašte i terase postaju pravo platno za šarenilo boja i mirisa.
Zašto su žene u Homolju stavljale lavandu pod jastuk: Zaboravljeno verovanje da biljka štiti od mesečarenja
Dok danas lavandu cenimo zbog mirisa i smirenja, u istočnoj Srbiji su je nekada koristili kao duhovni štit – da dete ne ustaje u snu, ne luta i da ga "mesečina ne povuče".
Možda vas zanima:
Miriše čarobno, opušta nerve i – tera komarce: Ovaj cvet će od vašeg doma napraviti najlepši vrt, a sadi se u aprilu
Proleće je vreme kada priroda buja, a bašte i terase postaju pravo platno za šarenilo boja i mirisa.
Zašto su žene u Homolju stavljale lavandu pod jastuk: Zaboravljeno verovanje da biljka štiti od mesečarenja
Dok danas lavandu cenimo zbog mirisa i smirenja, u istočnoj Srbiji su je nekada koristili kao duhovni štit – da dete ne ustaje u snu, ne luta i da ga "mesečina ne povuče".
Možda vas zanima:
Miriše čarobno, opušta nerve i – tera komarce: Ovaj cvet će od vašeg doma napraviti najlepši vrt, a sadi se u aprilu
Proleće je vreme kada priroda buja, a bašte i terase postaju pravo platno za šarenilo boja i mirisa.
Zašto su žene u Homolju stavljale lavandu pod jastuk: Zaboravljeno verovanje da biljka štiti od mesečarenja
Dok danas lavandu cenimo zbog mirisa i smirenja, u istočnoj Srbiji su je nekada koristili kao duhovni štit – da dete ne ustaje u snu, ne luta i da ga "mesečina ne povuče".
Prema zapisima lokalnih etnologa i kazivanjima najstarijih meštanki Homolja, devojke koje su stasale za udaju stavljale su grančicu lavande u kosu tokom zavetine i seoskih vašara. Time su suptilno slale poruku da su spremne za udaju, ali i da nose miris doma, čistote i smirenosti – osobina koje su se u to vreme najviše cenile.
Shutterstock
Lavanda u svadbenom vencu
Tokom svadbi, lavanda se plela u venac zajedno sa peršunom i bosiljkom. Verovalo se da lavanda štiti mladu od urokljivih očiju i da njen miris tera zle duhove. Starije žene su je često stavljale i u nedra mlade "za svaki slučaj".
Takođe, lavanda se palila na ognjištu tokom prve bračne noći kao deo obreda "mirisnog blagoslova doma". U nekim selima, mladoženja je nosio vezani svežanj lavande u pojasu – znak da je osvojio "mirisnu i čistu nevestu".
Gde je tradicija preživela?
U selima poput Laznice, Osanice i Suvog Dola, običaji vezani za lavandu su opstali sve do sredine 20. veka. Danas ih znaju još samo najstariji, ali se zahvaljujući sve većem interesovanju za etnobotaniku, ponegde pokušavaju obnoviti. Postoji inicijativa da se u selu Milanovac kod Žagubice svake godine organizuje "Mirisni vašar" posvećen biljkama u tradiciji – sa lavandom u centru pažnje.
Povratak mirisa zaboravljenih običaja
Lavanda možda danas miriše na sapune i sveće, ali u Homolju još uvek odzvanja sećanje na nju kao tihi jezik devojaka, svetinje i domaćinske skromnosti. Njeno mesto u srpskoj kulturi možda je potisnuto – ali nije zaboravljeno.
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Prelo u Sremu: Noć kada se prela vuna i sklapala prijateljstva
Običaj zimskih okupljanja uz ognjište, pesmu i priču koji je grejao i kuću i dušu
Knez Lazar i krstasti šlem: Istina i mit o simbolu Kosovskog boja
Priča o najprepoznatljivijem ratnom znaku srednjovekovne Srbije
Kako je Mira Stupica osvojila beogradsku publiku prvom rečenicom na sceni
Debi legendarne glumice koji je obeležio jedno pozorišno doba
"Dobro je pio, mrzeo je Tita i Čkalju" Udovica Pavla Vuisića otkrila njegovo pravo lice: Pretukao Miju Aleksića zbog nje, pa zajedno glumili
Otkrivamo nepoznate priče iz života Pavla Vuisića – od velike ljubavi sa Mirjanom, sukoba sa kolegama, do susreta sa Titom i netrpeljivosti prema Čkalji.
Komentari(0)