Dok priroda buja, a zemlja traži vlagu, stari običaji prizivanja kiše kroz igru, pesmu i cveće ponovo bude zaboravljene slike sela istočne Srbije – i dečjih Dodola koje su bile glas prirode.
U srcu Homolja, proleće je nekad imalo svoj jezik – jezik pesme, zelenih venaca i dečjih nogu koje poskakuju kroz selo. Kada bi zemlja postala suva, a nebo ćutalo, meštani su prizivali kišu kroz ritual zvan Dodole. Danas, retki su koji se toga sećaju, ali u nekim selima još ima starica koje su kao devojčice igrale tu magičnu igru.
Devojčice koje zovu nebo
Ritual Dodola potiče iz starih slovenskih verovanja i vezan je za kult prirode i plodnosti. U vreme kada nije bilo meteoroloških prognoza ni navodnjavanja, svaki prolećni dan bez kiše bio je razlog za brigu. Tada bi sela oživela neobičnim prizorom: devojčice od 7 do 12 godina, odevene u travu, cveće i grančice, igrale bi kroz selo i pevale pesmu:
Možda vas zanima:
Češljanje uveče "rasipa dušu": Narodno verovanje koje skriva duboku simboliku
Zašto su se žene u Srbiji klonile češlja nakon zalaska sunca?
Jezik cvetova u srpskoj tradiciji: Šta je lavanda značila u svadbenim običajima u Homolju
Miris uspomena i znak čednosti: Zaboravljena simbolika lavande u starim srpskim svadbama
Možda vas zanima:
Češljanje uveče "rasipa dušu": Narodno verovanje koje skriva duboku simboliku
Zašto su se žene u Srbiji klonile češlja nakon zalaska sunca?
Jezik cvetova u srpskoj tradiciji: Šta je lavanda značila u svadbenim običajima u Homolju
Miris uspomena i znak čednosti: Zaboravljena simbolika lavande u starim srpskim svadbama
Možda vas zanima:
Češljanje uveče "rasipa dušu": Narodno verovanje koje skriva duboku simboliku
Zašto su se žene u Srbiji klonile češlja nakon zalaska sunca?
Jezik cvetova u srpskoj tradiciji: Šta je lavanda značila u svadbenim običajima u Homolju
Miris uspomena i znak čednosti: Zaboravljena simbolika lavande u starim srpskim svadbama
"Dodole, dodole,
da padne kišice,
da rodi pšenica,
da napuni torove,
da se napiju volovi..."
Njihova pesma bila je molitva prirodi, dok su ih domaćice polivale vodom – simbolično, kao da dozivaju kišu.
Magija koja se rađa iz potrebe
U Homolju, posebno u selima kao što su Laznica i Žagubica, Dodole su bile više od igre – bile su zajednički čin sela. Učestvovala je cela zajednica: deca su učila pesme od starijih, žene su ih oblačile u biljke, a muškarci tiho posmatrali i verovali. Ritual se održavao samo kad je zaista bilo suše – što ga je činilo još svečanijim.
U nekim pričama, čak se i spominje da je „najkišnija devojčica“ kasnije imala posebnu sreću u životu, jer ju je priroda blagoslovila.
Tragovi običaja u savremenom vremenu
Danas, ovaj običaj gotovo da ne postoji – nestao je sa seoskim đacima, s kolima volova, sa životom koji je bio oslonjen na ritam prirode. Ipak, povremeno se obnavlja na etno-manifestacijama i školskim predstavama, kao pokušaj da se tradicija ne zaboravi. Ali to više nije isto – jer Dodole nisu samo kostim i pesma, već osećanje povezanosti sa zemljom i iskrena molitva jednog naroda.
Dodola – nežna moć dečjeg glasa
Dok priroda svake godine iznova buja, možda je vreme da se i mi setimo svojih zaboravljenih rituala. Ne zbog sujeverja, već zbog poštovanja prema onome što su naši preci znali: da bez vode nema ni života, ni radosti, ni proleća.
Možda nam ne treba kiša – ali nam treba ta povezanost sa zemljom, sa ritmom prirode i sa sobom. A upravo su to Dodole znale, bez ijedne knjige, samo uz pesmu i osmeh.
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)