Kada se ne ide na groblje? Pitanje koje je svako od nas makar jednom u životu postavio.
Na važnoj raskrsnici puteva koji povezuju istok i zapad, Evropu sa Azijom smeštena je naša zemlja. Od davnina ovo plodno tlo bilo je interesantno mnogim narodima koji su pokušavali da ga osvoje. Bez obzira da li su u tome uspevali ili ne, svaki od njih je ostavio trag u našoj istoriji. Svaki je doneo svoju kulturu i narodna verovanja iz kojih su se tokom vekova formirali običaji u Srbiji.
Iako je savremeno doba uticalo da pojedini od njih padnu u zaborav, mnogi se i dalje prenose sa kolena na koleno. Među njima se posebno izdvajaju oni koji su vezani za glavna životna razdoblja – počev od samog rođenja, preko krštenja, pa do poslednjeg ispraćaja na večni počinak.
Međutim, završetak životnog kruga nikako ne označava kraj i odlazak u zaborav. Naši voljeni i dalje žive u našim mislima i dragim uspomenama. Dok odlaskom na grob iznova im odajemo počast. Možemo slobodno da kažemo da običaji nakon sahrane, takođe, imaju veliki značaj kod nas.
Možda vas zanima:
NEOBIČNI SRPSKI GROBNI OBIČAJI – Zaboravljene tradicije i rituali vezani za smrt
Od ostavljanja hrane na grobovima do tajnih predmeta zakopanih uz pokojnika, srpski grobni običaji kriju duboka značenja i verovanja koja su vekovima oblikovala odnos naroda prema smrti. Koji od ovih rituala su i danas prisutni, a koji su zauvek nestali?
Sutra su ZIMSKE ZADUŠNICE: Sveštenik otkriva šta nikako ne treba raditi - ovo je strogo zabranjeno
Srpska pravoslavna crkva i vernici ove subote obeležavaju zadušnice, a običaj nalaže da se izađe na groblje, očisti grobno mesto i upale sveće
Možda vas zanima:
NEOBIČNI SRPSKI GROBNI OBIČAJI – Zaboravljene tradicije i rituali vezani za smrt
Od ostavljanja hrane na grobovima do tajnih predmeta zakopanih uz pokojnika, srpski grobni običaji kriju duboka značenja i verovanja koja su vekovima oblikovala odnos naroda prema smrti. Koji od ovih rituala su i danas prisutni, a koji su zauvek nestali?
Sutra su ZIMSKE ZADUŠNICE: Sveštenik otkriva šta nikako ne treba raditi - ovo je strogo zabranjeno
Srpska pravoslavna crkva i vernici ove subote obeležavaju zadušnice, a običaj nalaže da se izađe na groblje, očisti grobno mesto i upale sveće
Možda vas zanima:
NEOBIČNI SRPSKI GROBNI OBIČAJI – Zaboravljene tradicije i rituali vezani za smrt
Od ostavljanja hrane na grobovima do tajnih predmeta zakopanih uz pokojnika, srpski grobni običaji kriju duboka značenja i verovanja koja su vekovima oblikovala odnos naroda prema smrti. Koji od ovih rituala su i danas prisutni, a koji su zauvek nestali?
Sutra su ZIMSKE ZADUŠNICE: Sveštenik otkriva šta nikako ne treba raditi - ovo je strogo zabranjeno
Srpska pravoslavna crkva i vernici ove subote obeležavaju zadušnice, a običaj nalaže da se izađe na groblje, očisti grobno mesto i upale sveće
Pravoslavna crkva – Kada ne treba ići na groblje?
Hrišćanstvo ističe da je dužnost svakog od nas da čuva uspomenu na pretke. A to ćemo najbolje učiniti kroz molitvene razgovore sa njima, sećanja na divne dane provedene zajedno i, naravno, posetom njihove večne kuće. Znači, u svakom trenutku, kad god poželite, možete otići na groblje. Čak i kada se u crkvi ne vrše pomeni za upokojene.
Ipak, najveće nedoumice vezane za pitanje: “kada se ne ide na groblje” stvaraju veliki verski praznici. Mnogi ljudi smatraju da se za Božić i Uskrs ne posećuju preminuli. Što je pogrešno mišljenje.
Naime, dan kada je Isus Hrist pobedio smrt i na taj način svim ljudima podario večni život slavi se nekoliko dana. Upravo je drugi dan po uskrsnuću posvećen preminulima. Prema običajima, za Pobusni ponedeljak treba “pobusati” grobove najmilijih busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima Srbije on se obeležava kao zadušnice. Na groblje se iznose farbana jaja i pale sveće.
I za najradosniji hrišćanski praznik, Božić, posećuju se preminuli. Odnosno, na prvi dan Božića deli se jelo za pokoj duše umrlih i odlazi na groblje. Dok se u davna vremena verovalo da je večera pripremljena za Badnje veče namenjena mrtvima, pa su se oni na nju i pozivali.
Kada se ne ide na groblje?
Kult mrtvih prožet je mističnim verovanjima. Jedno od njih jeste da noću ne treba ići na groblje. Zapravo, naglašava se da su ove posete veoma opasne. Razlog za to leži u objašnjenju da je groblje grad mrtvih, gde borave njihove duše.
S obzirom da pored dobrih, postoje i zli dusi, posetom u noćne sate možete ih uznemiriti. Što za posledicu ima dolazak bolesti, nesreća, materijalnih i drugih problema u vašu porodicu, prenosi „Drnda“
(stil.kurir.rs)
NAJNESREĆNIJI SRPSKI VLADAR: Ni mrtav nije imao mira, mošti su mu PLJAČKANE, SELJENE I DELJENE ŠEST PUTA
Ratni vihori i burni događaji u prošlosti dovodili su do toga da u Srbiji često ni mrtvi nemaju mira. Groblja su pljačkana, grobovi otvarani, posmrtni ostaci skrnavljeni… Jedan od onih koji nisu uspeli da izbegnu ovu tužnu sudbinu je i poslednji srpski srednjovekovni car, Uroš Nemanjić.
Zašto se MUŠKE I ŽENSKE KOŠULJE KOPČAJU na suprotnim stranama? Odgovor je u jednom "PRAVILU" iz prošlosti
Ako nosite mušku košulju, dugmad su obično na desnoj strani. Ako je ženska košulja, obično su na levoj. Zašto postoji ova razlika? Pa… niko zapravo nije baš siguran!
Ljudi gledaju u spomenik na groblju i krste se sa obe ruke: Zoran za datum smrti stavio 2057. godinu, a pored napravio neverovatnu humorističku tablu od slika sa ženama
Zoran Brkić iz Obreža kod Varvarina, čovek neobične životne filozofije i još neobičnijih planova, postao je lokalna atrakcija zahvaljujući nesvakidašnjem projektu – unapred je sebi podigao spomenik, zakupio čak deset grobnih parcela na seoskom groblju i koristi jednu od njih kao oglasnu tablu za dokumentovanje svog života, a sve to je nazvao humorističkim spomenikom.
Čudo prirode i dalje živi u samom centru Čačka i to u zatvorenom prostoru: Fascinatni fikus slavi 54. rođendan, žene čekaju u redu da uzmu pelcer ove biljke
Čačanski Kulturni centar ovih dana vrvi od ljudi – ne zbog neke predstave ili koncerta, već zbog rezidbe čuvenog fikusa starog 54 godine. Ovaj impozantni fikus, posađen pre tačno 54 godine, trenutno se nalazi u fazi rezidbe, a građani imaju priliku da dobiju deo ove legendarne biljke. Fikus iz Doma kulture već godinama slovi za najveći primerak ove vrste u zatvorenom prostoru na Balkanu, a dimenzije su mu impresivne, pa visina dostiže oko 8 metara, krošnja se prostire na oko 45 metara dužine, sa širinom između 5,5 i 6,5 metara.
FATALNA SRPSKA PESNIKINJA: Milica Stojadinović je plenila LEPOTOM! Njegoš je bio zaljubljen u nju, a ona je LJUBAV poklonila drugom! (VIDEO)
Milica Stojadinović je čuvena srpska pesnikinja koja je postavila temelje modernog novinarstva u oblasti ratnog izveštavanja.
Komentari(0)