Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Pletenje venaca od lekovitog bilja
Jedan od najpoznatijih običaja vezanih za početak leta jeste pletenje venaca od lekovitih biljaka, naročito ivanjskog cveća, bosiljka i kantariona. Ovi venci se kače na vrata kuća i štala, verujući da donose zaštitu od bolesti i nesreće.
Skakanje preko vatre – ritual pročišćenja
Možda vas zanima:
Zaboravljeni srpski običaji koji se i danas praktikuju
Kako su nekada izgledale srpske svadbe, krsne slave i običaji preteča današnjih proslava?
Devojke stavite ispod jastuka noćas ogledalce, možda sanjate budućeg muža: Etnološkinja otkriva verovanja i običaje za tri velika praznika koja proslavljamo
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave naredna praznike, Krstovdan, Bogojavljenje i Sveti Jovan. Postoje brojni običaji koji su vezani u našoj zemlji za ova tri datuma a jedan najrasprostranjeniji i najznačajniji je svakako veliko osvećenje vode koje se dešava na Krstovdan i Bogojavljenje u našim hramovima i crkvama.
Možda vas zanima:
Zaboravljeni srpski običaji koji se i danas praktikuju
Kako su nekada izgledale srpske svadbe, krsne slave i običaji preteča današnjih proslava?
Devojke stavite ispod jastuka noćas ogledalce, možda sanjate budućeg muža: Etnološkinja otkriva verovanja i običaje za tri velika praznika koja proslavljamo
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave naredna praznike, Krstovdan, Bogojavljenje i Sveti Jovan. Postoje brojni običaji koji su vezani u našoj zemlji za ova tri datuma a jedan najrasprostranjeniji i najznačajniji je svakako veliko osvećenje vode koje se dešava na Krstovdan i Bogojavljenje u našim hramovima i crkvama.
Možda vas zanima:
Zaboravljeni srpski običaji koji se i danas praktikuju
Kako su nekada izgledale srpske svadbe, krsne slave i običaji preteča današnjih proslava?
Devojke stavite ispod jastuka noćas ogledalce, možda sanjate budućeg muža: Etnološkinja otkriva verovanja i običaje za tri velika praznika koja proslavljamo
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave naredna praznike, Krstovdan, Bogojavljenje i Sveti Jovan. Postoje brojni običaji koji su vezani u našoj zemlji za ova tri datuma a jedan najrasprostranjeniji i najznačajniji je svakako veliko osvećenje vode koje se dešava na Krstovdan i Bogojavljenje u našim hramovima i crkvama.
U mnogim krajevima Srbije, u noći uoči Ivanjdana palile su se velike vatre, a mladi su skakali preko plamena. Verovalo se da ovaj čin donosi zaštitu od zlih sila i bolesti, kao i sreću u ljubavi.
Kupanje u rekama i rosna voda
Verovalo se da ivanjdanska rosa ima moć isceljenja, pa su se ljudi u ranim jutarnjim satima umivali njome kako bi sačuvali zdravlje. Takođe, običaj je bio da se na prvi letnji dan kupa u reci, jer se smatralo da voda tada ima posebno osvežavajuća i lekovita svojstva.
Simbolika običaja i njegovo značenje danas
Iako su mnogi drevni običaji zaboravljeni, Ivanjdan i dalje ima poseban značaj u narodnom kalendaru. Njegovi rituali podsećaju na povezanost čoveka i prirode, kao i na verovanja da su sunce, voda i vatra izvori života i snage.
Zašto su letnji običaji važan deo srpske tradicije?
Obeležavanje dolaska leta nije samo deo prošlosti – ono je izraz poštovanja prema prirodi i starim verovanjima. Bilo da je kroz venčiće od ivanjskog cveća, skakanje preko vatre ili umivanje rosom, Srbi su vekovima dočekivali letnje dane sa nadom, verujući da će im sunce doneti radost i blagostanje.
Zašto se verovalo da crna mačka koja legne na prag nosi poruku „s one strane“: Mačke u narodnim verovanjima nisu samo baksuz
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
Zašto se u nekim selima i danas ne zviždi napolju posle mraka: Verovanje da se tako „dozivaju vetreni ljudi“
U Šumadiji, Pomoravlju i Timočkoj krajini, stariji i danas upozoravaju: „Ne zviždi noću, dozvaćeš vetrene ljude.“ Ova neobična zabrana potiče iz verovanja da zviždanje otvara put bićima koja hodaju vetrom i pamte ime onoga ko ih pozove.
Ko su „nagaznici“ iz narodnog predanja: Bića koja ostaju na mestima tuge i pomerenih grobova
U zaboravljenim slojevima srpskog narodnog verovanja kriju se bića koja nisu ni duše ni demoni – već tragovi nesahranjenog bola. Nagaznici nastaju tamo gde je smrt ostala bez oproštaja.
Zašto se verovalo da noć između utorka i srede „nosi san bez povratka“: Zabranjeni dani u snovima
U nekim delovima Srbije, posebno u planinskim krajevima, postojalo je verovanje da su određene noći opasne za san. Najviše se izbegavala noć između utorka i srede, jer se verovalo da ono što se tada sanja – ne donosi poruku, već teret.
Zašto se nož zakopavao ispod kolevke u Homolju: Običaj da se preseče „nevidljiva senka“ koja prati bebu
U homoljskim selima, kada bi dete plakalo bez prestanka, a lek ni molitva nisu pomagali, starije žene bi tiho zakopavale nož ispod kolevke – verujući da će preseći senku koja je ušla s porođajem ili iz sna.
Komentari(0)