Srbija u Prvom svetskom ratu: Kako su žene spasile vojsku u povlačenju preko Albanije?
Heroine Velikog rata: Neispričane priče o hrabrosti i požrtvovanju srpskih žena
U vrtlogu Prvog svetskog rata, kada se srpska vojska povlačila preko surovih albanskih planina, ključnu ulogu u spasavanju ranjenika i bolesnih odigrale su hrabre žene – lekarke, bolničarke i dobrovoljke. Njihova požrtvovanost i hrabrost ostavile su neizbrisiv trag u istoriji srpskog naroda.
Albanska golgota: Povlačenje kroz surovu zimu
U jesen 1915. godine, pod pritiskom združenih snaga Nemačke, Austrougarske i Bugarske, srpska vojska bila je primorana na povlačenje preko nepristupačnih planina Crne Gore i Albanije. Ovaj događaj, poznat kao Albanska golgota, predstavljao je jedno od najtežih iskušenja za srpski narod. Procene govore da je tokom povlačenja do Skadra srpska vojska izgubila više od 20.000 ljudi, dok su žrtve među civilima bile još veće. sh.wikipedia.orgmod.gov.rs+1sh.wikipedia.org+1
Možda vas zanima:
TAJNA IMENA AUTOKOMANDE U BEOGRADU: Zašto je kružni tok dobio nemački naziv i kakvu ulogu je imao u Prvom svetskom ratu
Beogradska saobraćajnica nosi naziv koji je ostao kao svedok okupacije: Otkrivamo zašto je taj prostor bio centralna logistička baza Austro-Ugarske vojske.
110 godina sećanja: Dani kada je Srbija stajala pred najmračnijom sudbinom, Beograd u plamenu i krvavim sokacima, i reči koje odjekuju i danas
Posle slavnih pobeda u Cerskoj i Kolubarskoj bici 1914. godine, Srbija je dočekala 1915. iscrpljena. Epidemija pegavog tifusa odnela je desetine hiljada života, rezerve su bile istrošene, a glad je pritiskala narod. Uprkos obećanjima, saveznička pomoć je stizala sporo i u nedovoljnom obimu. U takvim okolnostima Centralne sile odlučuju da unište Srbiju jednom za svagda. U novoj ofanzivi udružuju se Nemačka, Austro-Ugarska i Bugarska, dok Turska pruža logističku potporu.
Možda vas zanima:
TAJNA IMENA AUTOKOMANDE U BEOGRADU: Zašto je kružni tok dobio nemački naziv i kakvu ulogu je imao u Prvom svetskom ratu
Beogradska saobraćajnica nosi naziv koji je ostao kao svedok okupacije: Otkrivamo zašto je taj prostor bio centralna logistička baza Austro-Ugarske vojske.
110 godina sećanja: Dani kada je Srbija stajala pred najmračnijom sudbinom, Beograd u plamenu i krvavim sokacima, i reči koje odjekuju i danas
Posle slavnih pobeda u Cerskoj i Kolubarskoj bici 1914. godine, Srbija je dočekala 1915. iscrpljena. Epidemija pegavog tifusa odnela je desetine hiljada života, rezerve su bile istrošene, a glad je pritiskala narod. Uprkos obećanjima, saveznička pomoć je stizala sporo i u nedovoljnom obimu. U takvim okolnostima Centralne sile odlučuju da unište Srbiju jednom za svagda. U novoj ofanzivi udružuju se Nemačka, Austro-Ugarska i Bugarska, dok Turska pruža logističku potporu.
Možda vas zanima:
TAJNA IMENA AUTOKOMANDE U BEOGRADU: Zašto je kružni tok dobio nemački naziv i kakvu ulogu je imao u Prvom svetskom ratu
Beogradska saobraćajnica nosi naziv koji je ostao kao svedok okupacije: Otkrivamo zašto je taj prostor bio centralna logistička baza Austro-Ugarske vojske.
110 godina sećanja: Dani kada je Srbija stajala pred najmračnijom sudbinom, Beograd u plamenu i krvavim sokacima, i reči koje odjekuju i danas
Posle slavnih pobeda u Cerskoj i Kolubarskoj bici 1914. godine, Srbija je dočekala 1915. iscrpljena. Epidemija pegavog tifusa odnela je desetine hiljada života, rezerve su bile istrošene, a glad je pritiskala narod. Uprkos obećanjima, saveznička pomoć je stizala sporo i u nedovoljnom obimu. U takvim okolnostima Centralne sile odlučuju da unište Srbiju jednom za svagda. U novoj ofanzivi udružuju se Nemačka, Austro-Ugarska i Bugarska, dok Turska pruža logističku potporu.
Uloga žena u sanitetskoj službi: Neumorne heroine
U ovim teškim trenucima, žene su preuzele ključnu ulogu u pružanju medicinske pomoći. Srpski vojni sanitet suočavao se sa ogromnim izazovima tokom povlačenja, a žene su bile na prvoj liniji pružanja pomoći ranjenicima i bolesnicima. sr.wikipedia.org
Elsi Inglis: Škotska lekarka koja je dala sve za Srbiju
Među mnogim ženama koje su pružale pomoć, posebno se ističe Elsi Inglis, škotska lekarka koja je osnovala Bolnicu škotskih žena za službu u inostranstvu. Stigla je u Srbiju u januaru 1915. godine, usred epidemije tifusa, i posvetila svoj život srpskom narodu. Nakon zarobljavanja 1915. godine, repatrirana je, ali je nastavila sa humanitarnim radom sve do svoje smrti 1917. godine. Odlikovana je najvišim srpskim ordenima, uključujući Orden belog orla i Orden Svetog Save. blic.rs
Oliv Oldridž: Australijanka koja je videla hrabrost srpskog vojnika
Oliv Oldridž, australijska bolničarka, takođe je ostavila dubok trag svojim zapisima o hrabrosti srpskih vojnika. Istakla je njihovu sposobnost da se suoče sa smrću i bolom, naglašavajući njihovu snagu i izdržljivost. blic.rs
Dug prema heroinama: Sećanje i priznanje
Danas, sećanje na ove hrabre žene često bledi pred velikim istorijskim događajima. Međutim, njihov doprinos bio je neprocenjiv. One su bile svetionici nade u najmračnijim trenucima srpske istorije, pružajući ne samo medicinsku pomoć već i moralnu podršku vojnicima i civilima.
Nezaboravne heroine srpske istorije
Žene poput Elsi Inglis i Oliv Oldridž simbol su hrabrosti i požrtvovanosti. Njihove priče podsećaju nas na snagu ljudskog duha i na to koliko je važna uloga žena u ratnim vremenima. Njihova dela ostaju večna inspiracija i dokaz da humanost i saosećanje mogu prevazići i najteže prepreke.
Zimski dani u manastiru: Tišina, oganj i molitva dok napolju veje
Kad sneg prekrije zidine i svet utihne, srpski manastiri postaju mesta u kojima vreme stane. Unutra – tiha vatra, tiša molitva, i duša koja se vraća sebi.
„Tiha nedelja“: Dan kada se ni dete ne budi pre vremena
U srpskoj tradiciji, nedelja nije bila samo dan odmora, već dan tišine. Dan za sabranost, mir u kući i poštovanje ritma duše – a ne za planove, poslove i galamu.
Sveti Arhangel Mihailo: Ko je zapravo Božji vojvoda koga Srbi slave na Aranđelovdan
Aranđelovdan, koji se obeležava 21. novembra, spada među najvažnije slave u srpskom narodu. Sveti Mihailo ne dolazi tiho – on dolazi s mačem, da preseče zlo i zaštiti pravdu.
Kako su naši stari prepoznavali dolazak zime: Zaboravljeni narodni „prognozeri“
Nisu imali aplikacije ni meteorologe, ali su znali – ako mačka legne na leđa, sneg je blizu. A ako dim ide pravo, dani su brojani.
Zašto se u kući ne peva posle zalaska sunca: Tiha pravila srpskog domaćinstva
Stari su govorili – „Ne pevaj uveče, da ne zaplačeš ujutru.“ U toj rečenici nije bilo pretnje, već mudrosti o poštovanju noći, doma i duhovnog mira.
Komentari(0)