Bitka kod Ivankovca, vođena 18. avgusta 1805. godine, predstavlja jednu od ključnih prekretnica Prvog srpskog ustanka. To je bio prvi put da su srpske trupe uspele da savladaju osmansku vojsku u otvorenom sukobu, čime su dodatno osnažile borbu za nezavisnost i pokazale da oslobođenje Srbije nije nemoguće.
Pozadina sukoba: Srbija između ustanka i odmazde
Nakon što su Srbi pod vođstvom Karađorđa podigli Prvi srpski ustanak 1804. godine, ubrzo su se suočili sa ozbiljnim izazovom. Iako su uspeli da proteraju dahije i oslobode veći deo Beogradskog pašaluka, sultan Selim III nije bio spreman da im prepusti vlast. Umesto toga, poslao je iskusnog vojskovođu Hafiz-pašu iz Niša da uguši pobunu i ponovo uspostavi osmansku kontrolu nad ovim prostorom.
Ustanici su shvatili da će Osmanlije pokušati da povrate Beograd i krenuli su u pripremu odbrane. Ključna tačka njihovog plana bila je Ivankovac kod Ćuprije, strateška pozicija na putu prema Beogradu.
Možda vas zanima:
Zaboravljena bitka kod Ivankovca: Kako je Karađorđeva pobeda kod Ćuprije promenila tok Prvog srpskog ustanka?
Saznajte kako je jedna od presudnih bitaka Prvog srpskog ustanka pala u zaborav i zašto je pobeda srpskih ustanika kod Ivankovca bila ključna za dalju borbu protiv Osmanlija
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
Možda vas zanima:
Zaboravljena bitka kod Ivankovca: Kako je Karađorđeva pobeda kod Ćuprije promenila tok Prvog srpskog ustanka?
Saznajte kako je jedna od presudnih bitaka Prvog srpskog ustanka pala u zaborav i zašto je pobeda srpskih ustanika kod Ivankovca bila ključna za dalju borbu protiv Osmanlija
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
Možda vas zanima:
Zaboravljena bitka kod Ivankovca: Kako je Karađorđeva pobeda kod Ćuprije promenila tok Prvog srpskog ustanka?
Saznajte kako je jedna od presudnih bitaka Prvog srpskog ustanka pala u zaborav i zašto je pobeda srpskih ustanika kod Ivankovca bila ključna za dalju borbu protiv Osmanlija
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
Pripreme za bitku: Srpska strategija protiv osmanske vojske
Suočeni sa nadolazećom osmanskom vojskom, srpski ustanici su brzo preduzeli mere zaštite. Glavne snage bile su raspoređene na sledeći način:
Milenko Stojković i Petar Dobrnjac sa oko 2.000 vojnika postavili su odbrambene položaje na brdu Ivankovac, koristeći prirodne prepreke i rovove.
Karađorđe Petrović, sa dodatnih 4.000–5.000 ustanika, bio je spreman da pojača odbranu čim Osmanlije napadnu.
Odbrambene linije su unapred utvrđene rovovima, kako bi se usporio osmanski napad i naterala neprijateljska vojska na iscrpljujuću borbu.
Srpski ustanici nisu imali artiljeriju ni ozbiljnije resurse, ali su nadoknadili nedostatke odličnim poznavanjem terena i odlučnošću da se odupru neprijatelju.
Tok bitke: Kako su ustanici zaustavili Hafiz-pašu?
U ranim jutarnjim satima 18. avgusta 1805. godine, Hafiz-paša je sa oko 15.000 osmanskih vojnika započeo napad na srpske položaje na Ivankovcu.
Turska vojska bila je nadmoćna u brojevima, ali su Srbi imali bolje utvrđene položaje i koristili su prirodne prepreke kako bi usporili neprijatelja. Hafiz-paša je verovao da će lako probiti ustanike, ali nije računao na njihovu upornost i odličnu organizaciju.
Prvi napadi Osmanlija bili su siloviti, ali nisu uspeli da probiju srpske rovove.
Nakon nekoliko sati borbe, Karađorđe je stigao sa pojačanjima, čime su srpske snage dodatno ojačane.
Hafiz-paša je ranjen u toku borbe, što je izazvalo paniku među njegovim vojnicima.
U večernjim satima, Osmanlije su bile primorane da se povuku ka Paraćinu, ostavljajući veliki broj mrtvih i ranjenih.
Ova pobeda bila je dokaz da srpski ustanici mogu da poraze čak i nadmoćnu osmansku vojsku ako koriste pravu taktiku.
Posledice i značaj bitke kod Ivankovca
Bitka na Ivankovcu imala je dalekosežne posledice:
- Prva velika pobeda Srba nad Osmanlijama – Ustanici su pokazali da mogu da se nose sa redovnom osmanskom vojskom.
- Ojačan moral ustanika – Ova pobeda dala je novu snagu borbi za oslobođenje i motivisala nove ljude da se pridruže Karađorđevoj vojsci.
- Početak otvorenog sukoba sa Osmanlijama – Nakon ovog poraza, Osmansko carstvo je počelo da šalje još veće trupe u Srbiju, pokušavajući da slomi ustanak.
- Stvaranje temelja za srpsku vojsku – Srbi su počeli da razvijaju ozbiljniju vojnu organizaciju i strategiju za buduće bitke.
Sećanje na Ivankovac: Spomenik pobedi i hrabrosti
Danas se u blizini mesta gde se odigrala bitka nalazi spomen-kompleks Ivankovac, koji podseća na ovaj važan događaj iz srpske istorije. Svake godine, 18. avgusta, održavaju se manifestacije u znak sećanja na hrabre ustanike koji su izborili prvu pobedu protiv Osmanskog carstva.
Iako je bitka kod Ivankovca nepravedno zapostavljena u odnosu na kasnije velike bitke, ona ostaje prvi trenutak kada je Srbija pokazala da može da se bori i pobeđuje u borbi za slobodu.
Pobeda koja je promenila istoriju
Bitka kod Ivankovca nije samo vojni sukob – ona je simbol hrabrosti, odlučnosti i početka stvaranja moderne srpske vojske. Njena važnost leži u činjenici da je Srbima pokazala da mogu da se suprotstave Osmanlijama i da je oslobođenje moguće.
Danas, kada govorimo o srpskim pobedama, ne smemo zaboraviti Ivankovac – mesto gde je sve počelo.
Tajna afera kralja Milana: Ljubav, politika i skandal na dvoru
Kralj Milan Obrenović bio je jedna od najkontroverznijih ličnosti srpske istorije krajem 19. veka. Njegov život obeležili su burni politički potezi, ratovi, ali i ljubavni skandali. Dok se u udžbenicima najviše piše o njegovom sukobljenom braku sa kraljicom Natalijom, malo se govori o ljubavnim aferama koje su potresale dvor i Beograd.
Skandal u Kragujevcu 1835: Kako je prva srpska zastava izazvala međunarodni incident
Malo ko zna da je uvođenje prve zvanične srpske zastave 1835. godine izazvalo pravi diplomatski skandal i gotovo koštalo Srbiju političke stabilnosti.
Dvoboji u Beogradu: Kada su čast i ljubav odlučivane pištoljem
U 19. i početkom 20. veka Beograd nije bio samo centar politike i trgovine, već i mesto gde su se sporovi često rešavali – dvobojem. Iako zvuči kao scena iz romana, dvoboji su zaista bili prisutni u srpskom društvu, naročito među oficirima, političarima i uglednim građanima.
Čovek koji je zavoleo srpski narod više od mnogih domaćih sinova - Arčibald Rajs, stranac u Srbiji, srce na Kajmakčalanu
Kada je 1914. godine stigao u ratom zahvaćenu Srbiju, švajcarski naučnik Arčibald Rajs nije mogao ni da nasluti da će ova zemlja postati njegova druga domovina. Došao je da beleži zločine nad civilima, a ostao zauvek u srcima Srba – toliko da mu je srce posle smrti preneto na Kajmakčalan, među vojnike koje je voleo.
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Komentari(0)