CRVENO NIKAKO NE JEDITE I NE PIJTE: Danas je Sveti Jovan - koje običaje moramo da ispoštujemo?
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Jovana Krstitelja
Ovaj praznik je četvrti po broju svečara koji ga proslavljaju, a u našem narodu poznati su brojni običaji.
Takođe je ovaj datum u kalendar upisan crvenim slovom, što znači da ne treba raditi kućne, niti bilo koje druge poslove. Sveti Jovan se naziva Krstiteljem zato što je u reci Jordan krstio Isusa Hrista.
Na današnji dan jevanđelista i apostol Luka poželeo je da prenese telo Svetog Jovana iz Sevastije, gde ga je posekao Irod, u Antiohiju, rodno mesto Jovanovo, ali je uspeo da izmoli samo Jovanovu ruku.
Možda vas zanima:
Zašto su žene u okolini Leskovca na dan Svete Petke stavljale so ispod jastuka: Običaj za dobijanje odgovora u snu
Verovalo se da, ako u noći uoči Svete Petke staviš šaku soli pod jastuk i postaviš pitanje u tišini, san će ti doneti odgovor. Tihi ritual koji se danas skoro zaboravio, nekada je bio važan čin introspekcije i nade.
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Možda vas zanima:
Zašto su žene u okolini Leskovca na dan Svete Petke stavljale so ispod jastuka: Običaj za dobijanje odgovora u snu
Verovalo se da, ako u noći uoči Svete Petke staviš šaku soli pod jastuk i postaviš pitanje u tišini, san će ti doneti odgovor. Tihi ritual koji se danas skoro zaboravio, nekada je bio važan čin introspekcije i nade.
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Možda vas zanima:
Zašto su žene u okolini Leskovca na dan Svete Petke stavljale so ispod jastuka: Običaj za dobijanje odgovora u snu
Verovalo se da, ako u noći uoči Svete Petke staviš šaku soli pod jastuk i postaviš pitanje u tišini, san će ti doneti odgovor. Tihi ritual koji se danas skoro zaboravio, nekada je bio važan čin introspekcije i nade.
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Srpski narod izuzetno poštuje Svetog Jovana, pa je kao narodna izreka zabeleženo: "Nad Jovanom višeg i pribranijeg nema".
Običaji na Svetog Jovana
Nikako ne treba da se jede ili pije nešto crveno, jer podseća na prolivenu krv Svetog Jovana Krstitelja.
Na taj dan se ne veseli, niti se u ruke uzima nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo. Veruje se, da na ovaj praznik, ne treba jesti ništa iz tanjira, niti sa tacne. Takođe, izbegava se bilo kakav rad, kako napolju tako i domu.
U srpskom narodu postoji običaj bratimljenja – "po Bogu i svetom Jovanu", a Jovanjdan je jedna od najčešćih slava.
Za ovaj dan vezuje se i čudo
Jevanđelist Luka hteo je da prenese Jovanovo telo iz Sevastije gde je velikog proroka posekao car Irod. Uspeo je samo da prenese jednu ruku u Antiohiju, svoje rodno mesto, gde je čuvana do desetog veka.
Posle je preneta u Carigrad, odakle je nestala u vreme Turaka. Priča se da je svake godine na svetiteljev dan sveti arhijerej iznosio pred narod njegovu ruku.
Kada bi se javljala raširena najavljivala je rodnu i godinu obilja, a kada bi bila zgrčena predskazivala je i nerodnu i gladnu godinu.
Poznato je da se za Jovanjdan stvaraju kumstva i velika prijateljstva, ali je i rasprostranjeno verovanje da na dan Svetog Jovana Krstitelja ne bi trebalo da uzimete nož u ruke!
Ovo ime je nekada krasilo sve devojčice: Njima je pravda na prvom mestu
Najpopularnija pesma koja nosi ovo ime je ona koju je pevao Toma Zdravković
Crna proja za duše mrtvih: Zaboravljeno jelo iz planinskih sela oko Tare
Proja bez masti i mleka, ostavljana na prozoru kao dar duhovima predaka
Zašto se Sveti Ilija plaši groma? Stari bog Perun još uvek živi u srpskoj tradiciji
Gromovnik koji vozi vatrena kola – kako je pagansko božanstvo preživelo kao hrišćanski svetac
Kao da je reka uzela nevestu: Đurđevdanski običaj krije tragove prastare žrtve
Šala koja potiče iz paganskog kulta – zašto su devojke gurnute u reku na Đurđevdan?
Zaboravljeni običaj “kućnog drveta”: Zašto su Srbi sadili bukvu ili hrast pored kuće i verovali da će u njemu ostati duša domaćina
U mnogim selima Srbije, uz samu kuću se sadio stubasti hrast, bukva ili jablan. Verovalo se da to drvo čuva dom od groma, pamti reči ukućana i da se duša domaćina, po smrti, nastani u njegovoj krošnji.
Komentari(0)