Koliko košta putovanje u Laponiju u gradić Rovanijemi koji se smatra rodnim mestom Deda Mraza?
Priča o Deda Mrazu se skoro nikad ne završava sa jednostavnih par rečenica o dobrom starom deki koji u svojim sankama i sa irvasima leti oko sveta i kroz odžak spušta poklone za svu dobru decu.
Ta ista deca imaju i milion drugih pitanja i potpitanja, a jedno od glavnih je „Gde živi Deda Mraz?“ – odgovor „Na Severnom polu“, jednostavno nije dovoljan. „Gde je to?“, „Kako izgleda?“, „Daj mi da vidim“, „Hoću da idem kod njega!“, samo so neka od potpitanja koja prosečno dete postavi za manje od jedne minute, dok se mozak nas roditelja ubrzava do usijanja da smisli smislene odgovore na sva ova potanja.
Ipak, umesto slike leda između okeana, što, verujte mi, uopšte ne prolazi kod dece kao dokaz da Deda Mraz živi daleko i da ne možemo kod njega, neko je sklopio magične predele Finske, irvase i snežne zime u rodni kraj omiljenog lika svakog deteta.
Možda vas zanima:
Najmlađi Deda Mraz na svetu je dečak iz Srbije: Miloš ima samo šest godina, ali je na svom konju deoneo paketiće drugarima iz vrtića
Imao je i neverovatne Deda Mrazice
Da li su Deda Mraz i Sveti Nikola ISTA OSOBA?
Legenda i običaji vezani za Deda Mraza zapravo su zasnovani na liku Svetog Nikole
Možda vas zanima:
Najmlađi Deda Mraz na svetu je dečak iz Srbije: Miloš ima samo šest godina, ali je na svom konju deoneo paketiće drugarima iz vrtića
Imao je i neverovatne Deda Mrazice
Da li su Deda Mraz i Sveti Nikola ISTA OSOBA?
Legenda i običaji vezani za Deda Mraza zapravo su zasnovani na liku Svetog Nikole
Možda vas zanima:
Najmlađi Deda Mraz na svetu je dečak iz Srbije: Miloš ima samo šest godina, ali je na svom konju deoneo paketiće drugarima iz vrtića
Imao je i neverovatne Deda Mrazice
Da li su Deda Mraz i Sveti Nikola ISTA OSOBA?
Legenda i običaji vezani za Deda Mraza zapravo su zasnovani na liku Svetog Nikole
Reč je Laponiji, smeštenoj na samom severu Finske, koja je jedno od najmagičnijih mesta, čak i kada joj se ne doda bajka o starcu u crvenom odelu, zahvaljujući prirodnim čudima poput ponoćnog sunca, Aurore Borealis, snega koji neprestano pada i temperatura koje idu i do 30 ispod nule.
Upravo tu je smešten rodni grad Deda Mraza, o kom deca sanjanju, a i mi stariji. Samo što se mi pitamo i koliko bi nas ovo magično putovanje koštalo.
Ona kaže da su leteli iz Beča do Helsinkija, a zatim to gradića Rovanijemi, koji je prestonica Laponije i dom Deda Mraza. Povratne karte su ih izašle 340 evra po osobi, a koristili su avio kompanije Ryanair, 120 evra, i Finnair, 220 evra.
Najveći izdatak je sam smeštaj. Pre svega bajkoviti iglo sa otvorenim staklenim krovom po noćenju za dve osobe košta 500 evra.
Ipak, postoje i pristupačnije varijante kao što su fini smeštaji za 150 evra po noćenju za dve osobe. Jedino na šta treba da obratite pažnju, jeste da rezervišete hotel ili apartman nekoliko meseci ranije, jer, kako Kristina kaže „sve dobro, a povoljno, brzo se se razgrabi“.
Što se tiče ostalih troškova oni mogu biti minimalni, s obzirom da se ulaz u Deda Mrazovo selo ne plaća, i nemate nikakvu obavezu da bilo šta kupite.
KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
U svom bogatom književnom opusu bavio se mnogim temama, ali su najdominantnije ostale bajke koje čitaju deca i odrasli širom sveta.
ZABORAVLJENA NEMICA KOJA JE SEBE SMATRALA SRPKINJOM Priča o Babet Bahmajer koja je zbog ljubavi promenila ime i ODBILA NACISTE!
Beta Vukanović bila je profesorka beogradske Umetničke škole i jedna od osnivačica Društva srpskih umetnika, slikara i vajara "Cvijeta Zuzorić".
NEPRESUŠNA MUDROST NAŠEG NARODA! Ljudi smišljali, Vuk skupljao: Ovo su najbolje SRPSKE narodne poslovice!
Vuk Stefanović Karadžić (1787. - 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.
Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Komentari(0)