Koliko košta putovanje u Laponiju u gradić Rovanijemi koji se smatra rodnim mestom Deda Mraza?
Priča o Deda Mrazu se skoro nikad ne završava sa jednostavnih par rečenica o dobrom starom deki koji u svojim sankama i sa irvasima leti oko sveta i kroz odžak spušta poklone za svu dobru decu.
Ta ista deca imaju i milion drugih pitanja i potpitanja, a jedno od glavnih je „Gde živi Deda Mraz?“ – odgovor „Na Severnom polu“, jednostavno nije dovoljan. „Gde je to?“, „Kako izgleda?“, „Daj mi da vidim“, „Hoću da idem kod njega!“, samo so neka od potpitanja koja prosečno dete postavi za manje od jedne minute, dok se mozak nas roditelja ubrzava do usijanja da smisli smislene odgovore na sva ova potanja.
Ipak, umesto slike leda između okeana, što, verujte mi, uopšte ne prolazi kod dece kao dokaz da Deda Mraz živi daleko i da ne možemo kod njega, neko je sklopio magične predele Finske, irvase i snežne zime u rodni kraj omiljenog lika svakog deteta.
Možda vas zanima:
Najmlađi Deda Mraz na svetu je dečak iz Srbije: Miloš ima samo šest godina, ali je na svom konju deoneo paketiće drugarima iz vrtića
Imao je i neverovatne Deda Mrazice
Da li su Deda Mraz i Sveti Nikola ISTA OSOBA?
Legenda i običaji vezani za Deda Mraza zapravo su zasnovani na liku Svetog Nikole
Možda vas zanima:
Najmlađi Deda Mraz na svetu je dečak iz Srbije: Miloš ima samo šest godina, ali je na svom konju deoneo paketiće drugarima iz vrtića
Imao je i neverovatne Deda Mrazice
Da li su Deda Mraz i Sveti Nikola ISTA OSOBA?
Legenda i običaji vezani za Deda Mraza zapravo su zasnovani na liku Svetog Nikole
Možda vas zanima:
Najmlađi Deda Mraz na svetu je dečak iz Srbije: Miloš ima samo šest godina, ali je na svom konju deoneo paketiće drugarima iz vrtića
Imao je i neverovatne Deda Mrazice
Da li su Deda Mraz i Sveti Nikola ISTA OSOBA?
Legenda i običaji vezani za Deda Mraza zapravo su zasnovani na liku Svetog Nikole
Reč je Laponiji, smeštenoj na samom severu Finske, koja je jedno od najmagičnijih mesta, čak i kada joj se ne doda bajka o starcu u crvenom odelu, zahvaljujući prirodnim čudima poput ponoćnog sunca, Aurore Borealis, snega koji neprestano pada i temperatura koje idu i do 30 ispod nule.
Upravo tu je smešten rodni grad Deda Mraza, o kom deca sanjanju, a i mi stariji. Samo što se mi pitamo i koliko bi nas ovo magično putovanje koštalo.
Ona kaže da su leteli iz Beča do Helsinkija, a zatim to gradića Rovanijemi, koji je prestonica Laponije i dom Deda Mraza. Povratne karte su ih izašle 340 evra po osobi, a koristili su avio kompanije Ryanair, 120 evra, i Finnair, 220 evra.
Najveći izdatak je sam smeštaj. Pre svega bajkoviti iglo sa otvorenim staklenim krovom po noćenju za dve osobe košta 500 evra.
Ipak, postoje i pristupačnije varijante kao što su fini smeštaji za 150 evra po noćenju za dve osobe. Jedino na šta treba da obratite pažnju, jeste da rezervišete hotel ili apartman nekoliko meseci ranije, jer, kako Kristina kaže „sve dobro, a povoljno, brzo se se razgrabi“.
Što se tiče ostalih troškova oni mogu biti minimalni, s obzirom da se ulaz u Deda Mrazovo selo ne plaća, i nemate nikakvu obavezu da bilo šta kupite.
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)