Arheološka nalazišta, bogata istorija, ostaci rimskih utvrđenja...
Jedan od dva muzeja sa specijalnom postavkom i zgradom koja je namenski napravljena za muzejsku upotrebu je Arheološki muzej Đerdapa. Nalazi se u Kladovu i predstavlja izuzetno svedočanstvo mnogim civilizacijama i bogatoj istoriji Dunava.
Osnovan je 1996. godine sa posebnom namenom čuvanja baštine Dunava u oblasti šire regije Gvozdena Vrata – Đerdap i celovitog predstavljanja i promocije ovog značajnog nasleđa.
Postavka Arheološkog muzeja Đerdapa i sačuvane spomeničke celine omogućavaju da se sveobuhvatnije sagleda jedinstven kulturni predeo Dunava u ovoj regiji, koji se formirao i menjao u kontinuitetu sada već preko deset milenijuma.
View this post on Instagram
Na teritoriji Arheološkog muzeja Đerdapa sačuvani su segmenti reperezentativne spomeničke celine limesa Rimske imperije, utvrđene rimske granice, koji čine jedinstven arheološki park regije. Tabula Traiana, natpis postavljen na stene kanjona Donje Klisure – Kazana, vidljiv samo s Dunava, jedno je od najznačajnijih svedočanstava o Trajanovim građevinskim aktivnostima na Dunavu i pripremama za rat sa Dačanima.
Ostaci Trajanovog puta – Trajanov kanal (Sipski kanal) i čuveni Trajanov most na Pontesu, kod Kostolca, kojeg je izgradio Apolodor početkom 2. veka naše ere, zajedno s tvrđavom Pontes (1–6. vek), koja je štitila ovaj most, predstavljaju izuzetan pimer rimske arhitekture.
View this post on Instagram
10 neoprostivih gramatičkih i pravopisnih grešaka: Nemojte više da se sramotite!
Zbog ovih grešaka nastavnici su uvek davali jedinice bez razmišljanja
SVI ZNAJU SUDBINU DAJANE, A MALO KO PRIČU SRPSKE PRINCEZE! Umrla je u NAJTEŽIM mukama, ceo život bila je nevidljiva
O princezi Dajani, njenom životu u kraljevskoj palati i van nje mnogi u Srbiji znaju, ali malo ko zna kako je u životu prošla poslednja princeza koja je ceolog života bila nevidljiva i u senci svoje braće
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Komentari(0)