KADA UMETNOST IMA SVOJU PRIMENU Predmeti koji su nekada bili deo svakodnevnog života danas su umetnost
Pored nacionalne umetnosti, radi se na prikupljanju i predstavljanju dela primenjene umetnosti iz drugih delova Evrope i sveta.
Muzej primenjene umetnosti pripada kategoriji umetničkih muzeja specijalizovanog tipa. Osnovan je 1950. godini i nalazi se u dvospratnoj palati građenoj u akademskom stilu, na adresi Vuka Karadžića 18.
Muzej je tokom prve godine od osnivanja otkupio vrednu zbirku raznovrsnih umetničkih predmeta, koje je u periodu od trideset godina skupljao slikar i grafičar Ljuba Ivanović. U toj zbirci se nalazilo oko 3000 predmeta, među kojima su se po istorijskoj i umetničkoj vrednosti isticali zlatarski proizvodi, stare rukopisne i štampane knjige, predmeti rezbareni u drvetu, drvorezne i slikane ikone i drugi predmeti.
Danas se u muzeju nalazi 37 000 predmeta, a kolekcija sadrži: metal i nakit, stilski nameštaj,tekstil i kostim, fotografija i primenjena grafika, keramika, porcelan i staklo, savremena primenjena umetnost i arhitektura.
View this post on Instagram
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)