Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju dan Svetih apostola Olimpa, Erasta, Kvarta, Rodiona, Sosipatera i Tercija
Behu svi iz Sedamdeset apostola. Poslednja trojica spominju se još i na drugom mestu, i to: Rodion 8. aprila, Sosipater 28. aprila a Tercije 30. oktobra.
Sv. Olimp i Rodion behu sledbenici apostola Petra; i kada Petar postrada, postradaše i oni, jer po zapovesti Neronovoj biše obezglavljeni. Erast bio najpre ekonom crkve Jerusalimske, a po tom episkop u Paneadi Palestinskoj. Kvart bio episkop u Bejrutu; mnogo je stradao no mnoge je i priveo veri Hristovoj. Sosipater bio episkop u Ikoniji; a Tercije bio drugim episkopom u istoj toj Ikoniji. Duhovno vojevaše, pobednici biše, i vencima se slave uvenčaše.
(IZVOR: alo.rs)
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)