Vernici Srpske pravoslavne crkve obeležavaju praznik svetih vrača Kozme i Damjana, odnosno slave Svete Vrače
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik svetih vrača Kozme i Damjana. Oni su bili lekara i čudotvorci, zaštitnici brojnih pravoslavnih domova i zdravstvenih ustanova. Lekari ih slave kao zaštitnike svoje profesije, a Lekarska komora Srbije je 2007. godine i zvanično proglasila taj dan svojom slavom.
Ko su bili sveti Vrači?
Kozma i Damjan su rođeni u Aziji, gde su odgajani kao hrišćani. Kasnije su postali lekari, odnosno vračevi. Veruje su da su od Boga dobili dar da leče ljude, a kako su ga dobili besplatno, oni ljudima nisu naplaćivali lečenje. Ovi svetitelji se na ikonama i freskama predstavljaju u srednjovekovnoj odeći, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove.
Možda vas zanima:
KAKO JE KOZMA NALJUTIO DAMJANA Danas su sveti VRAČI, a veruje se da se ovaj dan slavi i kao zaštita od udara groma (MOLITVA)
Mnogi vernici proslavljaju svete Vrače, Kozmu i Damjana, 14. novembra kao zimsku i 14. jula kao letnju slavu. Pošto su smatrali da je njihov talenat za lečenje dar od Boga, nikada za usluge lečenja nisu uzimali darove niti novac. Ali postoji priča kada je Kozma naljutio Damjana zbog 3 jajeta.
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Možda vas zanima:
KAKO JE KOZMA NALJUTIO DAMJANA Danas su sveti VRAČI, a veruje se da se ovaj dan slavi i kao zaštita od udara groma (MOLITVA)
Mnogi vernici proslavljaju svete Vrače, Kozmu i Damjana, 14. novembra kao zimsku i 14. jula kao letnju slavu. Pošto su smatrali da je njihov talenat za lečenje dar od Boga, nikada za usluge lečenja nisu uzimali darove niti novac. Ali postoji priča kada je Kozma naljutio Damjana zbog 3 jajeta.
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Možda vas zanima:
KAKO JE KOZMA NALJUTIO DAMJANA Danas su sveti VRAČI, a veruje se da se ovaj dan slavi i kao zaštita od udara groma (MOLITVA)
Mnogi vernici proslavljaju svete Vrače, Kozmu i Damjana, 14. novembra kao zimsku i 14. jula kao letnju slavu. Pošto su smatrali da je njihov talenat za lečenje dar od Boga, nikada za usluge lečenja nisu uzimali darove niti novac. Ali postoji priča kada je Kozma naljutio Damjana zbog 3 jajeta.
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Kozma i Damjan su bili oprezni u besplatnom lečenju, da se sveti Kozma naljutio na brata što je od neke bolesnice uzeo tri jajeta, a Damjan ih je uzeo kad ga je isceljena žena zaklela Presvetom Trojicom. Po smrti svetitelja, sahranjeni su zajedno u mestu Feremanu, a narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.
Na sutrašnji dan, prema narodnom verovanju, ne bi trebalo da radimo teške poslove i izlazimo iz kuće pre preke potrebe.
Sveti Vrači se obeležavaju i tokom leta, 14. jula.
Molitva svetim Vračima
Blagodat isceljenja primivši, zdravlje dajete onima koji su bolesni, čudotvorci Kozmo i Damjane, lekari preslavni,vašom posetom pobediste demonske podvale, svet isceljujući čudesima.
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
KAD ZASVETLUCA PAPRAT: Srpsko verovanje o cvetu paprati koji donosi sreću i bogatstvo
U srpskom folkloru paprat se smatrala biljkom koja jednom godišnje, u letnjoj noći, daje poseban sjajni cvet. Ko uspe da ga pronađe, verovalo se, stiče bogatstvo i sreću za čitav život.
NA KOJIM MESTIMA JE BRANKO ĆOPIĆ SKRIVAO SVOJE RUKOPISE TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA?
Branko Ćopić, jedan od najvoljenijih srpskih pisaca, tokom Drugog svetskog rata morao je da krije svoje rukopise od okupatora, često koristeći vrlo neobična mesta za sakrivanje.
ČUVARKUĆA ISPOD KROVA: Šta znači stari srpski običaj sadnje ove biljke na krovu kuće?
Nekada je gotovo svaka seoska kuća u Srbiji na krovu imala posađenu biljku čuvarkuću. Ovaj običaj nije bio samo ukras, već deo složene simbolike zaštite porodice i doma od bolesti, požara i nesreća.
TRAVA "ZMIJARKA": Kako su naši preci terali zmije iz dvorišta pomoću jedne biljke?
Nekada davno, u selima južne Srbije, verovalo se da trava poznata kao "zmijarka" ima posebnu moć da drži zmije daleko od kuća i dvorišta. Danas ovaj običaj skoro da je potpuno nestao.
Komentari(0)