Vernici Srpske pravoslavne crkve obeležavaju praznik svetih vrača Kozme i Damjana, odnosno slave Svete Vrače
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik svetih vrača Kozme i Damjana. Oni su bili lekara i čudotvorci, zaštitnici brojnih pravoslavnih domova i zdravstvenih ustanova. Lekari ih slave kao zaštitnike svoje profesije, a Lekarska komora Srbije je 2007. godine i zvanično proglasila taj dan svojom slavom.
Ko su bili sveti Vrači?
Kozma i Damjan su rođeni u Aziji, gde su odgajani kao hrišćani. Kasnije su postali lekari, odnosno vračevi. Veruje su da su od Boga dobili dar da leče ljude, a kako su ga dobili besplatno, oni ljudima nisu naplaćivali lečenje. Ovi svetitelji se na ikonama i freskama predstavljaju u srednjovekovnoj odeći, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove.
Možda vas zanima:
KAKO JE KOZMA NALJUTIO DAMJANA Danas su sveti VRAČI, a veruje se da se ovaj dan slavi i kao zaštita od udara groma (MOLITVA)
Mnogi vernici proslavljaju svete Vrače, Kozmu i Damjana, 14. novembra kao zimsku i 14. jula kao letnju slavu. Pošto su smatrali da je njihov talenat za lečenje dar od Boga, nikada za usluge lečenja nisu uzimali darove niti novac. Ali postoji priča kada je Kozma naljutio Damjana zbog 3 jajeta.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
KAKO JE KOZMA NALJUTIO DAMJANA Danas su sveti VRAČI, a veruje se da se ovaj dan slavi i kao zaštita od udara groma (MOLITVA)
Mnogi vernici proslavljaju svete Vrače, Kozmu i Damjana, 14. novembra kao zimsku i 14. jula kao letnju slavu. Pošto su smatrali da je njihov talenat za lečenje dar od Boga, nikada za usluge lečenja nisu uzimali darove niti novac. Ali postoji priča kada je Kozma naljutio Damjana zbog 3 jajeta.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
KAKO JE KOZMA NALJUTIO DAMJANA Danas su sveti VRAČI, a veruje se da se ovaj dan slavi i kao zaštita od udara groma (MOLITVA)
Mnogi vernici proslavljaju svete Vrače, Kozmu i Damjana, 14. novembra kao zimsku i 14. jula kao letnju slavu. Pošto su smatrali da je njihov talenat za lečenje dar od Boga, nikada za usluge lečenja nisu uzimali darove niti novac. Ali postoji priča kada je Kozma naljutio Damjana zbog 3 jajeta.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Kozma i Damjan su bili oprezni u besplatnom lečenju, da se sveti Kozma naljutio na brata što je od neke bolesnice uzeo tri jajeta, a Damjan ih je uzeo kad ga je isceljena žena zaklela Presvetom Trojicom. Po smrti svetitelja, sahranjeni su zajedno u mestu Feremanu, a narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.
Na sutrašnji dan, prema narodnom verovanju, ne bi trebalo da radimo teške poslove i izlazimo iz kuće pre preke potrebe.
Sveti Vrači se obeležavaju i tokom leta, 14. jula.
Molitva svetim Vračima
Blagodat isceljenja primivši, zdravlje dajete onima koji su bolesni, čudotvorci Kozmo i Damjane, lekari preslavni,vašom posetom pobediste demonske podvale, svet isceljujući čudesima.
PRAVA ISTINA O TESTAMENTU PAVLA VUISIĆA: Nikakav komunist ni govora, niti jedne reči da mi ne progovori, inače ću ustati iz groba!
Poslednjih meseci po srpskim portalima se objavljuje tekst testamenta Pavla Vuisića iz 1982. godine, koji se poput dobrog gega "šeruje" po društvenim mrežama. Testament se prenosi nepotpun, što danas žalosti njegovu suprugu Mirjanu, poznatiju kao Sula, koja je 32 godine provela sa Pavlom i koja danas čuva sećanje na njega.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Vukašin i Marička bitka: Sudbonosni trenutak srpske srednjovekovne istorije
Kraj 14. veka bio je vreme burnih političkih previranja na Balkanu. U tom vihoru istorije izdigla se figura kralja Vukašina Mrnjavčevića – vojskovođe, vlastele i jednog od ključnih aktera u poslednjim godinama srpske srednjovekovne moći. Njegov uspon, savez sa carem Urošem, sukobi sa vlastelom i tragičan kraj na obalama Marice ostavili su dubok trag na sudbinu srpskog kraljevstva.
Nakon razvoda od svetski poznate žene, naš glumac spas pronašao na Hilandaru! Svi ga znate kao Branka Pantića iz "Tesne kože", a ovo je njegova životna priča
Glumac Gojko Baletić, šta god da je u životu uradio, a uradio je i radio dosta, ostaće upamćen kao najstariji sin nesrećnog Mite Pantića, onog iz legendarne "Tesne kože".
Od Vlakče do Pariza – put prvog srpskog pilota
U vreme kada je nebo još uvek delovalo nedostižno, narednik Mihajlo Petrović postao je prvi Srbin koji je položenu pilotsku dozvolu, otvarajući tako novo poglavlje u istoriji naše avijacije.
Komentari(0)