U okviru manastirskog kompleksa nalazi se i muzej sećanja na vladiku Nikolaja.
Shutterstock
Na svega 11 kilometara od Valjeva, u selu Lelić, nalazi se istoimeni manastir. Manastir Lelić je zadužbina vladike Nikolaja i njegovog oca Dragomira Velimirovića.
Istorija manastira navodi da je manastirska crkva osvećena na Preobraženje Gospodnje 19. avgusta 1929. godine. Skoro sedamdeset godina Lelić je bio parohijska crkva, ali je na ideju Njegovog Preosveštenstva vladike Lavrentija doneta odluka da Lelić postane manastir.
Sa pretvaranjem Lelića u manastir se čekalo nekoliko godina. Razlog za to je bio nedostatak monaha, pa je odlučeno da upravu nad Lelićem preuzmu monasi manastira Kaona, a sam Lelić je postao metoh tog manastira. Godine 1996. 12. maja Lelić ne konačno postao manastir.
Sam datum na koji je Lelić proglašen za manastir je bitan iz dva razlog. Tog datuma se obeležavalo 40 goodina od upokojenja vladike Nikolaja, a te godine je bio i jubilej od 5 godina prenosa moštiju Svetog vladike iz SAD-a u njegovu zadužbinu.
Mošti ovog srpskog Svetitelja se i dan danas nalaze u Leliću. Sačuvane su u celosti, a posetioci hrama ih mogu celivati nedeljom, kada su otvorene.U okviru manastirskog kompleksa nalazi se i muzej sećanja na vladiku Nikolaja, a nalazi se u kući vladike koja je podignuta dve godine nakon izgradnje Lelića.
Stara srpska imena skoro da su zaboravljena kod nas, pa roditelji sa ovih prostora sve više svojoj deci daju internacionalna imena. To rade sa obrazloženjem kako bi se njihva deca lakše uklopila u nekoj stranoj zemlji, ako sreću žele da potraže "preko grane".
Sveti starac Nektarije Vitalis iz Кamarize, koji je tvrdio da je i sam isceljen od raka na grudima uz pomoć Svetog Nektarija, je u šali i s ljubavlju govorio "Sveti Nektarije je mekane duše, osetljiv je, njemu je dovoljno da malo mahnete i eto njega da vam pomogne".
Krsna slava veliki je porodični praznik kod Srba, a tradicija se poštuje vekovima unazad. Jednog od najvećeg svetaca, Arhangela Mihajala, slavi veliki broj građana koji su i ovog novembarskog jutra poranili i u crkvu odneli sveću, žito i kolač.
Komentari(0)