ČUDO U VISOKIM DEČANIMA: Znate li šta se dogodilo kada su Turci pokušali manastir da pretvore u džamiju? (VIDEO)
Po zauzeću Srbije, Turci su mnoge srpske crkve pretvorili u svoje džamije, pa su to hteli da učine i sa dečanskom manastirskom crkvom.
Za ovu svrhu dovedena je u Dečane silna turska vojska i mnogo njihovih verskih velikodostojnika sa njihovim poglavarom da bi taj čin bio što svečaniji. Da ovo ne bi izazvalo bunu okolnih Srba Turci su rasporedili svoju vojsku oko manastira i doneli dosta municije koju su smestili u kulu zvonaru na velikoj kapiji.
Glavni vojskovođa sa doglavnicima smesti se u najbolje odaje konaka i onda pozva igumana i monahe i predloži im da se poturče; u protivnom da odmah napuste manastir. Pošto su odbili da se poturče, iguman i bratija molili su, preklinjali, plakali, obećavali zlato, samo da Turci ostave manastir na miru, ali ništa nije pomoglo. Turci ih isteraše iz manastira i oni se povukoše u isposnice u klisuri više manastira.
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja. To su hteli da stave i na crkveno kube, ali zbog velike visine bez skele to nisu mogli odmah učiniti, pa su ostavili za docnije. Po isterivanju kaluđera, ostao je u manastiru samo još Sveti kralj na koga Turci nisu računali.
Možda vas zanima:
MANASTIR VISOKI DEČANI KRIJE VELIKU TAJNU SRPSKE ISTORIJE: Ko je misteriozna princeza sa freske? (FOTO)
Ova freska u manastiru Visoki Dečani predstavlja veliku enigmu već decenijama
Prvi Srbin koga su Turci nabili na kolac
Nikola Skobaljić bio je srpski vojvoda iz Dubočice, iz okolina Leskovca i poslednji vladar tog kraja pre konačnog pada pod tursku vlast. Bio je čuven po velikoj hrabrosti i brojnim podvizima, ali je u istoriji ostao upamćen i kao prvi Srbin koga su Turci nabili na kolac.
Možda vas zanima:
MANASTIR VISOKI DEČANI KRIJE VELIKU TAJNU SRPSKE ISTORIJE: Ko je misteriozna princeza sa freske? (FOTO)
Ova freska u manastiru Visoki Dečani predstavlja veliku enigmu već decenijama
Prvi Srbin koga su Turci nabili na kolac
Nikola Skobaljić bio je srpski vojvoda iz Dubočice, iz okolina Leskovca i poslednji vladar tog kraja pre konačnog pada pod tursku vlast. Bio je čuven po velikoj hrabrosti i brojnim podvizima, ali je u istoriji ostao upamćen i kao prvi Srbin koga su Turci nabili na kolac.
Možda vas zanima:
MANASTIR VISOKI DEČANI KRIJE VELIKU TAJNU SRPSKE ISTORIJE: Ko je misteriozna princeza sa freske? (FOTO)
Ova freska u manastiru Visoki Dečani predstavlja veliku enigmu već decenijama
Prvi Srbin koga su Turci nabili na kolac
Nikola Skobaljić bio je srpski vojvoda iz Dubočice, iz okolina Leskovca i poslednji vladar tog kraja pre konačnog pada pod tursku vlast. Bio je čuven po velikoj hrabrosti i brojnim podvizima, ali je u istoriji ostao upamćen i kao prvi Srbin koga su Turci nabili na kolac.
Po dogovoru među Turcima, obred pretvaranja crkve u džamiju imao se započeti pred glavnim ulazom u crkvu. Ceo prostor ispred crkve zastrt je ćilimima. U sredini, na počasnim mestima, nalazili su se zapovednik vojske Tatarin i ostali velikodostojnici. Za glavnog verskog starešinu određeno je mesto pred glavnim vratima sa južne strane.
Kada su trube i talambasi oglasili početak svečanosti, vojska spolja radosno jurnu unutra i ispuni sav prostor oko crkve. Tada verski starešina poče da klanja na svom mestu. Ali u tom času zemlja se zatrese i figura lava stražara sa južne strane pored prozora Svetog Georgija otkinu se, pade na glavu verskog starešine i razmrska je. Njegova krv i mozak poprskaše sve velikodostojnike oko njega.
Istovremeno prepuknu svod paperte, polomiše se mermerne ploče među grobovima Svetog kralja i Svete Jelene i izbi čudan plamen, koji momentalno obavi crkvu iznutra i spolja i opali Turke koji su stajali uza zid crkveni. Ovim zbivanjima pridruži se i strašna oluja sa provalom oblaka, munjama i gromovima. Jedan grom udari u polumesec na kuli, zapali municiju u njoj i kula se uz strašnu eksploziju sruši. Sa kulom se sruši i kraljeva palata.
Od provale oblaka Bistrica nadođe od brda do brda, i zajedno sa vodom koja se sjuri niz brdo više manastira, preplavi manastirsku portu i odnese sve što joj se nađe na putu. U toj katastrofi, prema sačuvanom predanju, nastradalo je mnoštvo Turaka, a vojskovođa Tatarin se spasao čudnim slučajem sa ostatkom vojske, koja se nalazila podalje od manastira
Ali i on je platio glavom, kada je bežeći iz Dečana ulazio u Peć, gde ga je po predanju ubio kapetan Leka Dukađinac, iz osvete zbog njegove namere da dečansku crkvu pretvori u džamiju. Turci su ga proglasili za svoga "sveca", stavili mu na grob ploču sa natpisom, ozidali mu turbe i palili kandilo na njegovom grobu.
Spomenik sa natpisom uništen je prilikom oslobođenja ovih krajeva 1912. godine, a turbe se srušilo 1926. godine.
(tvhram.rs)
Glumio je čuvenu SLAVUJKU, a danas živi na ivici egzistencije i evo kako izgleda: "CVILIM I PLAČEM KAD MI STIGNE PENZIJA"
Glumca, kompozitora, tekstopisca i voditelja Borisa Bizetića, mnogi pamte kao čuvenu Slavujku iz humorističkog šoua, koji je režirao upravo on, a koji se emitovao u periodu od 1994. godine do 2002. godine i 1996. godine dobio je Oskar popularnosti za najpopularniju emisiju.
I NEPRIJATELJSKIM VOJNICIMA VELIKOG RATA U ovom srpskom gradu je jedinstven spomenik koji opominje na sav besmisao rata
Danas slavimo Dan primirja, ali jedan spomenik na čačanskom groblju na najbolji mogući način pokazuje svu strahotu, ali i besmisao ratovanja.
KOSTIĆ JOJ SLOMIO SRCE: Ovo je priča o ljubavi Laze i Lenke
Oprosti moje grešne zalute, Santa Maria della Salute.
Ovako se SLAVI SLAVA prema srpskoj tradiciji i običajima: Sveća se samo na jedan način PRAVILNO PALI I GASI, a za to malo ko zna
Slava je jedinstveno obeležje, znak raspoznavanja srpskog naroda u porodici pravoslavnih naroda. Srbi su jedini od primanja hrišćanstva do danas zadržali ovu specifičnu tradiciju. Prema rečima patrijarha Pavla, "ovaj naš lepi običaj nije svečanost pojedinca, kao što je na primer imendan ili rođendan, običaji koji postoje i kod hrišćanskih pravoslavnih naroda", već je "slavlje šire zajednice: jedne porodice ili više njih, čak plemena".
ŠTA DANAS SLAVIMO I ZAŠTO JE 11. NOVEMBAR NERADNI DAN? Tačno u 11 sati zvanično je okončano STRADANJE, a svaka kuća bila je zavijena u crno
Pred građanima Srbije je poslednji neradni praznik u ovoj godini, ali ruku na srce mnogo je onih koji i ne znaju šta se to praznuje i zbog čega u četvrtak, 11. novembra, eventualno neće ići na posao.
Komentari(0)