Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
U tome gradu beše ogromna većina neznabožaca, a sv. Averkije upravljaše svojim malobrojnim stadom tugujući u srcu zbog tolikog mnoštva neznabožaca, idolopoklonika, i moleći se prilježno Bogu, da ih Bog obrati svetlosti istine.
U vreme jednog šumnog praznovanja idolskog, raspali se Averkije revnošću Božjom, pa uđe u hram idolski, i polupa sve idole. Kada ga razjareni neznabošci htedoše ubiti, u tom trenutku pripadoše Božjem čoveku tri besna mladića bacajući penu i urlajući, i Božji čovek izgna iz njih demone, i mladići postaše zdravi i mirni. Videvši to neznabošci obratiše svoj gnev u divljenje Hristovome čudotvorcu, i odmah 500 njih primiše krštenje. Malo po malo i ceo grad Jerapolj poverova u Hrista i krsti se.
Antipat oblasti te Publije imaše majku slepu. Averkije joj molitvom povrati vid, te poverovaše u Hrista Publije i majka njegova i množina drugih ljudi. Pod starost bi sv. Averkije pozvat u Rim, gde isceli poludelu carevu kćer. Nekoliko puta javljaše se Gospod Hristos Svome vernom sledbeniku. LJudi izbliza i izdaleka hodiše k njemu za čudotvornu pomoć pri neizlečivim mukama. Demoni ga se ne samo bojahu, nego mu i služahu po zapovesti njegovoj. Po uputstvu samog Gospoda propovedao Jevanđelje i po Siriji i Mesopotamiji. U dubokoj starosti predstavio se Gospodu svome ljubljenome, u gradu Jerapolju, krajem II stoleća.
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Prepodobni Lot
Veliki podvižnik Misirski. Savremenik Arsenija Velikog i Agatona. Podvizavao se u svom manastiru blizu jednog jezera kod grada Arsinoja, i nastavljavao mnogu bratiju na put spasenja. NJegov bliski drug i savetnik bio je avva Josif. Jednom Lot reče Josifu: "avvo, ja postim koliko mogu, držim molitvu i bezmolvije i razmišljam, i još po sili čuvam se od skvernih pomisli. Šta, dakle, još da činim?" Tada starac ustade, diže ruke k nebu, i deset njegovih prstiju zasijaše kao deset plamenih sveća. Pa odgovori Lotu: "ako želiš, to budi sav ognjem!" Ugodivši Bogu i nastavivši mnoge na put spasenja upokoji se sv. Lot mirno u V stoleću.
Spomen čudotvornog izbavljenja Moskve od Litvanaca pomoću Presvete Bogorodice
U vreme kneza Vasilija Jovanovića Litvanci behu zauzeli Moskvu, i Rusi stajahu u velikom očajanju. Tada se sv. Sergije Radonježski javi nekom zarobljenom episkopu Arseniju i obeća mu, da će sutrašnjeg dana Moskva biti očišćena od Litvanaca silom i molitvom Svete Prečiste. I zaista sutradan Litvanci pobegnu iz grada, a ruska vojska uđe u Moskvu. I sav narod sa suzama radosti proslavi Boga i Presvetu Bogorodicu.
Beseda
Sveto Pismo ne pridaje osobitu cenu telesnoj lepoti, kao uopšte nečemu prolaznom. Zato treba svaki čitalac Svetoga Pisma da bude dovoljno pažljiv i mudar, te da zna pohvalu telesnoj lepoti primeniti na duh i duhovne vrednosti. Nesumnjivo da krasota duhovna daje neku čudnu privlačnost i najnestrojnijem telu, kao što opet rugobna duša čini odvratnim i najstrojnije telo. Prorok David otrignuvši riječ dobru govori Caru svome, Hristu Gospodu: krasan si ljepotom iznad sinova čovečjih. Gospod je sam sebi stvorio telesni ogrtač kakav je On hteo. Da je hteo da se javi u svetu kao telesno najlepši čovek među svima sinovima ljudskim,
On je to mogao učiniti. No mi nemamo ni spomena u Jevanđelju o tome, da je On telom Svojim privlačio ljude k Sebi i telesnim strojem uticao na ljude.
Sam je On rekao: tijelo ne pomaže ništa (Jov. 6, 63). Jasno je, dakle, da David ne govori o telesnoj lepoti Cara Hrista nego o duhovnoj, božanskoj krasoti NJegovoj. To se uostalom odmah vidi iz daljih reči Psalmopevca: izleva se blagodat iz usta Tvojih. Nenadmašna krasota Sina Božijeg nije, dakle, u kroju i obliku NJegovih usta nego u bujici blagodati, koja Mu se iz usta izleva. I viđesmo ga, i neimaše izgleda ni krasote, govori prorok Isaija opet o Hristu (Is. 53, 2– 3). Kako se slaže dakle, Isaija sa Davidom? Sasvim dobro, David govori o Hristovoj unutrašnjoj krasoti, a Isaija o Hristovom spoljašnjem uniženom položaju. Ne videsmo Ga kao cara ili bogataša, hoće Isaija da kaže, nego Ga videsmo kao slugu i paćenika.
MOLITVA
O Gospode Isuse Hriste, lepši si nam Ti od svih ljudi i angela, - slava besmrtnoj i neprolaznoj krasoti Tvojoj. Ispravi, Gospode blagi, ispravi rugobu duša naših, unakaženih grehom, molimo Ti se. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)