Teolog Aleksandar Đurđević otkrio je kakav je stav pravoslavne crkve prema tetoviranju.
O ovoj temi govorio je u jednom od svojih video-snimaka na Tiktoku.
- Kakav je stav pravoslavne crkve prema tetoviranju? Da li je to greh? U trećoj knjizi Mojsijevoj Gospod nam kaže: Ne udarajte na sebe nikakvih belega, ja sam Gospod". E sad, u savremenom društvu gde su tetovaže postale uobičajene, crkva se suočava sa izazovom balansiranja između tradicionalnih učenja i modernih praksi - objašnjava Đurđević.
Dodao je da se tetovaža smatra skrnavljenjem tela onakvog kakvog je Bog stvorio, ali da crkva pomaže vernicima da dođu do duhovnog ispunjenja bez obzira na fizički izgled.
Možda vas zanima:
ZAŠTO SE VUNENE ČARAPE NOSE NA OSTROG? Ovo je priča o čudu, dubokoj simbolici i narodnom verovanju koje traje vekovima
Vernici već vekovima donose vunene čarape u manastir Ostrog.
Došli na krštenje, a odgovor sveštenika ih šokirao, ubrzo su svima oči bile pune suza: "Kod Svetog Vasilija Ostroškog ide se onda kad vas svetac pozove..."
Krštenje u manastiru Ostrog mnogima je jedna od životnih želja, a u Crnoj Gori se ne postavlja pitanje gde će onaj ko želi da primi ovu Svetu tajnu to učiniti
Možda vas zanima:
ZAŠTO SE VUNENE ČARAPE NOSE NA OSTROG? Ovo je priča o čudu, dubokoj simbolici i narodnom verovanju koje traje vekovima
Vernici već vekovima donose vunene čarape u manastir Ostrog.
Došli na krštenje, a odgovor sveštenika ih šokirao, ubrzo su svima oči bile pune suza: "Kod Svetog Vasilija Ostroškog ide se onda kad vas svetac pozove..."
Krštenje u manastiru Ostrog mnogima je jedna od životnih želja, a u Crnoj Gori se ne postavlja pitanje gde će onaj ko želi da primi ovu Svetu tajnu to učiniti
Možda vas zanima:
ZAŠTO SE VUNENE ČARAPE NOSE NA OSTROG? Ovo je priča o čudu, dubokoj simbolici i narodnom verovanju koje traje vekovima
Vernici već vekovima donose vunene čarape u manastir Ostrog.
Došli na krštenje, a odgovor sveštenika ih šokirao, ubrzo su svima oči bile pune suza: "Kod Svetog Vasilija Ostroškog ide se onda kad vas svetac pozove..."
Krštenje u manastiru Ostrog mnogima je jedna od životnih želja, a u Crnoj Gori se ne postavlja pitanje gde će onaj ko želi da primi ovu Svetu tajnu to učiniti
- Crkva se trudi da svakom verniku pristupi s ljubavlju i razumevanjem. I šta mislite, da li bi Hristos odbacio istetoviranog čoveka? Ne bih rekao.To naravno ne znači da svi sada treba da istetoviramo svoja tela, pogotovo ne likovima Hrista, Bogorodici ili nekih drugih svetitelja ili manastira, na primer manastira Ostrog. Običaj tetoviranja svetih simbola po telu pripada savremenoj instant religioznosti. I već poznati zaključak ove teme je: Oni koji se ne tetoviraju neka ne osuđuju one koji se tetoviraju i obrnuto. Volite se - naveo je on.
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Komentari(0)