Teolog Aleksandar Đurđević otkrio je kakav je stav pravoslavne crkve prema tetoviranju.
O ovoj temi govorio je u jednom od svojih video-snimaka na Tiktoku.
- Kakav je stav pravoslavne crkve prema tetoviranju? Da li je to greh? U trećoj knjizi Mojsijevoj Gospod nam kaže: Ne udarajte na sebe nikakvih belega, ja sam Gospod". E sad, u savremenom društvu gde su tetovaže postale uobičajene, crkva se suočava sa izazovom balansiranja između tradicionalnih učenja i modernih praksi - objašnjava Đurđević.
Dodao je da se tetovaža smatra skrnavljenjem tela onakvog kakvog je Bog stvorio, ali da crkva pomaže vernicima da dođu do duhovnog ispunjenja bez obzira na fizički izgled.
Možda vas zanima:
Došli na krštenje, a odgovor sveštenika ih šokirao, ubrzo su svima oči bile pune suza: "Kod Svetog Vasilija Ostroškog ide se onda kad vas svetac pozove..."
Krštenje u manastiru Ostrog mnogima je jedna od životnih želja, a u Crnoj Gori se ne postavlja pitanje gde će onaj ko želi da primi ovu Svetu tajnu to učiniti
Beograđanku muka naterala da prespava pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
Njena priča je divna, iako sam početak nije bio obećavajući
Možda vas zanima:
Došli na krštenje, a odgovor sveštenika ih šokirao, ubrzo su svima oči bile pune suza: "Kod Svetog Vasilija Ostroškog ide se onda kad vas svetac pozove..."
Krštenje u manastiru Ostrog mnogima je jedna od životnih želja, a u Crnoj Gori se ne postavlja pitanje gde će onaj ko želi da primi ovu Svetu tajnu to učiniti
Beograđanku muka naterala da prespava pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
Njena priča je divna, iako sam početak nije bio obećavajući
Možda vas zanima:
Došli na krštenje, a odgovor sveštenika ih šokirao, ubrzo su svima oči bile pune suza: "Kod Svetog Vasilija Ostroškog ide se onda kad vas svetac pozove..."
Krštenje u manastiru Ostrog mnogima je jedna od životnih želja, a u Crnoj Gori se ne postavlja pitanje gde će onaj ko želi da primi ovu Svetu tajnu to učiniti
Beograđanku muka naterala da prespava pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
Njena priča je divna, iako sam početak nije bio obećavajući
- Crkva se trudi da svakom verniku pristupi s ljubavlju i razumevanjem. I šta mislite, da li bi Hristos odbacio istetoviranog čoveka? Ne bih rekao.To naravno ne znači da svi sada treba da istetoviramo svoja tela, pogotovo ne likovima Hrista, Bogorodici ili nekih drugih svetitelja ili manastira, na primer manastira Ostrog. Običaj tetoviranja svetih simbola po telu pripada savremenoj instant religioznosti. I već poznati zaključak ove teme je: Oni koji se ne tetoviraju neka ne osuđuju one koji se tetoviraju i obrnuto. Volite se - naveo je on.
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Komentari(0)