Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
Sveta Zlata Meglenska, čiji praznik pada 24. oktobra, u istočnoj Srbiji se obeležava kao zaštitnica devojaka i žena koje se mole za očuvanje čestitosti i duhovne snage. Rođena u 18. veku, Sveta Zlata je poznata po svojoj nepokolebljivoj veri, zbog čega je postala simbol hrabrosti i vere u narodnom predanju.
Na ovaj dan, žene iz mnogih sela u istočnoj Srbiji odlaze u crkve kako bi se pomolile za zaštitu sebe i svojih porodica. Ovaj praznik je poseban za devojke, koje se mole za zdravlje, poštenje i snagu da se suoče sa izazovima života. Mnoge žene na 24. oktobar poste, verujući da će na taj način zadobiti duhovnu snagu koju je imala i sama svetiteljka.
Jedan od specifičnih običaja vezanih za ovaj dan je izbegavanje teških fizičkih poslova, naročito pranja veša i ručnih radova, jer se veruje da bi to donelo nesreću. Umesto toga, žene se posvećuju molitvama i pripremanju jednostavnih jela, u znak poštovanja prema svetiteljki.
Možda vas zanima:
Jezero toplije od svih drugih – Voda iz peska i ogledalo neba
Rgotsko jezero, jedno od najčistijih i najtoplijih u Evropi, nastalo je 1978. godine u trenutku kada su rudari najvećeg rudnika kvarcnog peska „Srbokvarc“ u selu Rgotina morali da napuste stari površinski kop. Voda je iznenada prokuljala i za samo nekoliko dana ispunila kop dubok oko 70 metara, stvarajući novo jezero. Tako se na mestu rudarske jame pojavila prirodna akumulacija, koja se vremenom pretvorila u pravi biser istočne Srbije.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Možda vas zanima:
Jezero toplije od svih drugih – Voda iz peska i ogledalo neba
Rgotsko jezero, jedno od najčistijih i najtoplijih u Evropi, nastalo je 1978. godine u trenutku kada su rudari najvećeg rudnika kvarcnog peska „Srbokvarc“ u selu Rgotina morali da napuste stari površinski kop. Voda je iznenada prokuljala i za samo nekoliko dana ispunila kop dubok oko 70 metara, stvarajući novo jezero. Tako se na mestu rudarske jame pojavila prirodna akumulacija, koja se vremenom pretvorila u pravi biser istočne Srbije.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Možda vas zanima:
Jezero toplije od svih drugih – Voda iz peska i ogledalo neba
Rgotsko jezero, jedno od najčistijih i najtoplijih u Evropi, nastalo je 1978. godine u trenutku kada su rudari najvećeg rudnika kvarcnog peska „Srbokvarc“ u selu Rgotina morali da napuste stari površinski kop. Voda je iznenada prokuljala i za samo nekoliko dana ispunila kop dubok oko 70 metara, stvarajući novo jezero. Tako se na mestu rudarske jame pojavila prirodna akumulacija, koja se vremenom pretvorila u pravi biser istočne Srbije.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
U nekim mestima istočne Srbije, običaj je da se na ovaj dan poklanja hrana siromašnima, kako bi se, prema verovanju, zadobila blagodat Svetih Zlata i zaštita doma. Posebno je važno da se tog dana pomogne onima u nevolji, jer se veruje da dobro delo učinjeno na ovaj praznik donosi dugoročne blagoslove.
Mnogi vernici veruju da se molitvama Svetoj Zlati mogu zaštititi od nevolja i iskušenja, posebno devojke koje se spremaju za brak. Ovaj praznik, posvećen ženskoj hrabrosti i duhovnosti, ima duboko značenje u istočnom delu Srbije, gde se tradicija Svetih Zlata prenosi sa generacije na generaciju.
Običaji i rituali vezani za ovaj praznik podsećaju na važnost očuvanja vere i morala, kao i na značaj solidarnosti i pomoći drugima. Sveta Zlata Meglenska ostaje simbol ženske snage i nepokolebljive vere, čije nasleđe i dalje inspiriše mnoge žene u istočnoj Srbiji.
NEVEROVATNO SRPSKO PREDANJE: Legenda o manastiru kod Niša u kome su žene živele pod muškim imenima da bi se spasile zuluma
Manastir u okolini Niša čuva vekovima staru legendu: Monahinje su se, prema predanju, oblačile u muške mantije i lažno predstavljale, a razlog je tragičan.
TAJNA IMENA AUTOKOMANDE U BEOGRADU: Zašto je kružni tok dobio nemački naziv i kakvu ulogu je imao u Prvom svetskom ratu
Beogradska saobraćajnica nosi naziv koji je ostao kao svedok okupacije: Otkrivamo zašto je taj prostor bio centralna logistička baza Austro-Ugarske vojske.
Čak i vidre znaju da zaplivaju ovom srpskom rekom: Ibar je žila kucavica i simbol grada Kraljeva
Inženjer otkriva šta su najveći rizici za očuvanje njenog biodiverziteta
SUTRA JE MIHOLJDAN: Ne valja raditi po kući, ali jedna stvar je STROGO ZABRANJENA – evo šta donosi Miholjsko leto!
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj svetac, poznat po dugovečnosti i isceliteljskoj moći, označava početak prave jeseni, ali donosi i period topline poznat kao Miholjsko leto.
SRPSKI OBIČAJ ZA SREĆU: Zašto mlada na venčanju OBAVEZNO treba da zgazi mladoženju i šta to znači za brak?
Srpske svadbe su riznica običaja, ali mnogi gosti ostanu zbunjeni kada vide mladu kako gazi mladoženju pred oltarom ili ispred crkve. Nije reč o šali, već o dubokoj etno-tradiciji. Otkrivamo zašto se ovaj ritual smatra ključnim za sreću u braku i ko će "držati konce" u kući.
Komentari(0)