Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
Sveta Zlata Meglenska, čiji praznik pada 24. oktobra, u istočnoj Srbiji se obeležava kao zaštitnica devojaka i žena koje se mole za očuvanje čestitosti i duhovne snage. Rođena u 18. veku, Sveta Zlata je poznata po svojoj nepokolebljivoj veri, zbog čega je postala simbol hrabrosti i vere u narodnom predanju.
Na ovaj dan, žene iz mnogih sela u istočnoj Srbiji odlaze u crkve kako bi se pomolile za zaštitu sebe i svojih porodica. Ovaj praznik je poseban za devojke, koje se mole za zdravlje, poštenje i snagu da se suoče sa izazovima života. Mnoge žene na 24. oktobar poste, verujući da će na taj način zadobiti duhovnu snagu koju je imala i sama svetiteljka.
Jedan od specifičnih običaja vezanih za ovaj dan je izbegavanje teških fizičkih poslova, naročito pranja veša i ručnih radova, jer se veruje da bi to donelo nesreću. Umesto toga, žene se posvećuju molitvama i pripremanju jednostavnih jela, u znak poštovanja prema svetiteljki.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Vratnjanske kapije – srpski Kolorado: Čudesni kameni mostovi u istočnoj Srbiji za koje mnogi ne znaju
Zavirite u jedan od najlepših prirodnih fenomena Srbije – impozantne stene koje izgledaju kao da su delo ljudskih ruku
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Vratnjanske kapije – srpski Kolorado: Čudesni kameni mostovi u istočnoj Srbiji za koje mnogi ne znaju
Zavirite u jedan od najlepših prirodnih fenomena Srbije – impozantne stene koje izgledaju kao da su delo ljudskih ruku
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Vratnjanske kapije – srpski Kolorado: Čudesni kameni mostovi u istočnoj Srbiji za koje mnogi ne znaju
Zavirite u jedan od najlepših prirodnih fenomena Srbije – impozantne stene koje izgledaju kao da su delo ljudskih ruku
U nekim mestima istočne Srbije, običaj je da se na ovaj dan poklanja hrana siromašnima, kako bi se, prema verovanju, zadobila blagodat Svetih Zlata i zaštita doma. Posebno je važno da se tog dana pomogne onima u nevolji, jer se veruje da dobro delo učinjeno na ovaj praznik donosi dugoročne blagoslove.
Mnogi vernici veruju da se molitvama Svetoj Zlati mogu zaštititi od nevolja i iskušenja, posebno devojke koje se spremaju za brak. Ovaj praznik, posvećen ženskoj hrabrosti i duhovnosti, ima duboko značenje u istočnom delu Srbije, gde se tradicija Svetih Zlata prenosi sa generacije na generaciju.
Običaji i rituali vezani za ovaj praznik podsećaju na važnost očuvanja vere i morala, kao i na značaj solidarnosti i pomoći drugima. Sveta Zlata Meglenska ostaje simbol ženske snage i nepokolebljive vere, čije nasleđe i dalje inspiriše mnoge žene u istočnoj Srbiji.
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Komentari(0)