Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
Sveta Zlata Meglenska, čiji praznik pada 24. oktobra, u istočnoj Srbiji se obeležava kao zaštitnica devojaka i žena koje se mole za očuvanje čestitosti i duhovne snage. Rođena u 18. veku, Sveta Zlata je poznata po svojoj nepokolebljivoj veri, zbog čega je postala simbol hrabrosti i vere u narodnom predanju.
Na ovaj dan, žene iz mnogih sela u istočnoj Srbiji odlaze u crkve kako bi se pomolile za zaštitu sebe i svojih porodica. Ovaj praznik je poseban za devojke, koje se mole za zdravlje, poštenje i snagu da se suoče sa izazovima života. Mnoge žene na 24. oktobar poste, verujući da će na taj način zadobiti duhovnu snagu koju je imala i sama svetiteljka.
Jedan od specifičnih običaja vezanih za ovaj dan je izbegavanje teških fizičkih poslova, naročito pranja veša i ručnih radova, jer se veruje da bi to donelo nesreću. Umesto toga, žene se posvećuju molitvama i pripremanju jednostavnih jela, u znak poštovanja prema svetiteljki.
Možda vas zanima:
Danas slavimo Cveti, praznik velike sreće – evo koji su narodni običaji na ovaj dan
Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa.
Vodopad koji se pojavljuje i nestaje – prirodni fenomen Srbije
Ovaj misteriozni vodopad nalazi se u istočnom delu Srbije, u blizini Zlotske pećine i Lazarevog kanjona. Nastaje kada se sneg sa planinskih vrhova topi i puni podzemne tokove. Voda tada probija kroz stene i stvara moćan slap koji može dostići visinu od čak 20 metara.
Možda vas zanima:
Danas slavimo Cveti, praznik velike sreće – evo koji su narodni običaji na ovaj dan
Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa.
Vodopad koji se pojavljuje i nestaje – prirodni fenomen Srbije
Ovaj misteriozni vodopad nalazi se u istočnom delu Srbije, u blizini Zlotske pećine i Lazarevog kanjona. Nastaje kada se sneg sa planinskih vrhova topi i puni podzemne tokove. Voda tada probija kroz stene i stvara moćan slap koji može dostići visinu od čak 20 metara.
Možda vas zanima:
Danas slavimo Cveti, praznik velike sreće – evo koji su narodni običaji na ovaj dan
Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa.
Vodopad koji se pojavljuje i nestaje – prirodni fenomen Srbije
Ovaj misteriozni vodopad nalazi se u istočnom delu Srbije, u blizini Zlotske pećine i Lazarevog kanjona. Nastaje kada se sneg sa planinskih vrhova topi i puni podzemne tokove. Voda tada probija kroz stene i stvara moćan slap koji može dostići visinu od čak 20 metara.
U nekim mestima istočne Srbije, običaj je da se na ovaj dan poklanja hrana siromašnima, kako bi se, prema verovanju, zadobila blagodat Svetih Zlata i zaštita doma. Posebno je važno da se tog dana pomogne onima u nevolji, jer se veruje da dobro delo učinjeno na ovaj praznik donosi dugoročne blagoslove.
Mnogi vernici veruju da se molitvama Svetoj Zlati mogu zaštititi od nevolja i iskušenja, posebno devojke koje se spremaju za brak. Ovaj praznik, posvećen ženskoj hrabrosti i duhovnosti, ima duboko značenje u istočnom delu Srbije, gde se tradicija Svetih Zlata prenosi sa generacije na generaciju.
Običaji i rituali vezani za ovaj praznik podsećaju na važnost očuvanja vere i morala, kao i na značaj solidarnosti i pomoći drugima. Sveta Zlata Meglenska ostaje simbol ženske snage i nepokolebljive vere, čije nasleđe i dalje inspiriše mnoge žene u istočnoj Srbiji.
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)