Jesen je u Srbiji period kada počinje i sezona krsnih slava, a neke od najvećih padaju baš u narednim mesecima. Zbog toga je veoma važno znati kako se ona obeležava i ko može da je nasledi.
Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve koji je doneo 15. maja 1985. godine ovu odluku: "Budući da je krsna slava praznik "Male crkve", to jest porodice, to i najmanja porodica treba da je slavi. Kad se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovo kad se oženi, dužan je da proslavlja krsno ime, bez obzira na to što ga otac slavi u starom domu. U znak poštovanja roditelja, tako važnu stvar, kao što je osnivanje porodice i samostalnost slavljenja krsnog imena, sinovi su dužni da o tome obaveste oca i zamole ga da im to blagoslovi. Ako bi otac odbio ili ne bi hteo "predati" slavu, sinovi treba da se obrate svešteniku u mestu gde žive, za savet i blagoslov".
Prema ovoj odluci ukoliko je sin u mogućnosti da dolazi u roditeljski dom, onda i nije obavezno da on sam obeležava slavu dokle god mu je otac ne preda.
Po dobijanju blagoslova sina od strane oca, to ne znači da otac prestaje da slavi slavu u svom domu. Naprotiv, on nastavlja da slavi zaštitnika doma dok god je u mogućnosti, a sin počinje da slavi slavu u okviru svoje porodice radi blagostanja i svakog napretka članova svoje porodice.
Možda vas zanima:
Slava u Srbiji: Kako porodični svetac okuplja generacije za istom trpezom
Slava nije samo običan praznik – ona je srž porodične tradicije, veza sa precima i svetac zaštitnik doma. Ovaj jedinstveni običaj, koji je Srbima donela Pravoslavna crkva, ne postoji nigde drugde u svetu u ovom obliku i danas je deo UNESCO-ve nematerijalne kulturne baštine.
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Možda vas zanima:
Slava u Srbiji: Kako porodični svetac okuplja generacije za istom trpezom
Slava nije samo običan praznik – ona je srž porodične tradicije, veza sa precima i svetac zaštitnik doma. Ovaj jedinstveni običaj, koji je Srbima donela Pravoslavna crkva, ne postoji nigde drugde u svetu u ovom obliku i danas je deo UNESCO-ve nematerijalne kulturne baštine.
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Možda vas zanima:
Slava u Srbiji: Kako porodični svetac okuplja generacije za istom trpezom
Slava nije samo običan praznik – ona je srž porodične tradicije, veza sa precima i svetac zaštitnik doma. Ovaj jedinstveni običaj, koji je Srbima donela Pravoslavna crkva, ne postoji nigde drugde u svetu u ovom obliku i danas je deo UNESCO-ve nematerijalne kulturne baštine.
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Crkva predodređuje običaj da otac predaje komad kolača svom nasledniku, pa mnoge zanima kako izgleda to predavanje - gde ono treba da se obavi.
Prve godine, kada sin zasnuje samostalno domaćinstvo, on dolazi kod roditelja na slavu. Kad se slavski kolač iseče, otac iz svoje desne ruke predaje sinu deo slavskog kolača, jedan drugom čestitaju slavu, a otac uz najlepše želje i blagoslove poželi sinu da sa svojom ženom i decom, dugo u zdravlju i dobrom raspoloženju slavi slavu. Blagosiljanje slavskog kolača i njegovo rezanje je najbolje da se obavi u crkvi od strane sveštenika, ili pak ako je sveštenik u mogućnosti da dođe u dom slavara, ali deo slavskog kolača sin svakako dobija na blagoslov od oca, a ne od sveštenika. Sin dobija jednu četvrtinu slavskog kolača i taj deo nosi kući, podeli ga sa svojom porodicom, i već naredne godine počinje da sprema kolač u svom domu i da slavi slavu koju je nasledio.
Šta ako u porodici nema muških naslednika
"Poznato nam je, kako ranije tako i danas, da, kako se prenosilo prezime sa oca na sina, tako se nasleđivala i slava. Ali isto tako moramo da znamo koliku važnu ulogu ima žena u Crkvi. Presveta Bogorodica je bila izabrana od Boga Oca da rodi Sina Božijeg radi spasenja svakog od nas. Ima li veće i važnije uloge od ove? To ne smemo nikada zaboraviti i moramo imati uvek na umu. Međutim, ako nema muških potomaka, nema razloga da žena ne može da nastavi da slavi slavu roditelja, sve do momenta kada se uda za supruga kada zajedno počinju da slave krsnu slavu koju je suprug nasledio od svog oca. Ali i tada, s obzirom na to da nema muških naslednika, kćerka neće pogrešiti ako ima želju da obeleži slavu koju su slavili njeni dedovi i otac. Uz slavsku sveću, slavski kolač i žito, u krugu porodice ili i prijatelja i gostiju, uvek može da prinese blagodarne molitve zaštitniku doma u kojem je odrasla sa svojim roditeljima", govorio je svojevremeno diplomirani teolog i psiholog Darko Nikolić za portal Ona.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
Komentari(0)