Na ovom mestu u Beogradu je ubijen knez Mihailo Obrenović: Događaj koji je obeležio našu istoriju (VIDEO)
Grupa zaverenika ubila ga je u Košutnjaku, nedaleko od Hajdučke česme
U Košutnjaku 1868. godine u atentatu je stradao knez Mihailo Obrenović, a danas se na mestu njegovog ubistva nalazi spomen-obeležje
Knez Mihailo Obrenović je vladao Srbijom od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine i bio je poznat kao apsolutistički vladar. Za vreme njegove druge vladavine turska vojska povukla se iz svih srpskih gradova.
U našoj istoriji upamćen je i kao vladar kom su 1867. godine predati ključevi Beograda, čime se grad oslobodio turske vlasti. Beograd je za vreme njegove vladavine postao srpska prestonica, a knez Mihailo zaslužan je i za privredni i kulturni razvoj grada.
Možda vas zanima:
Knez Obrenović je izgubio glavu za svojom sestričinom i hteo da je ženi: A ona završila sa njegovim vabračnim sinom
Katarina je bila najfatalnija žena na našem dvoru u 19. veku
KNEZ MIHAILO OBRENOVIĆ BAŠ NIJE IMAO SREĆE SA ŽENAMA: Ove tri DAME su mu BRUTALNO slomile SRCE
S obzirom na to da je odrastao u velikim evropskim prestonicama, melanholična crta mogla bi se pripisati i vaspitanju ili trendu sredine veka
Možda vas zanima:
Knez Obrenović je izgubio glavu za svojom sestričinom i hteo da je ženi: A ona završila sa njegovim vabračnim sinom
Katarina je bila najfatalnija žena na našem dvoru u 19. veku
KNEZ MIHAILO OBRENOVIĆ BAŠ NIJE IMAO SREĆE SA ŽENAMA: Ove tri DAME su mu BRUTALNO slomile SRCE
S obzirom na to da je odrastao u velikim evropskim prestonicama, melanholična crta mogla bi se pripisati i vaspitanju ili trendu sredine veka
Možda vas zanima:
Knez Obrenović je izgubio glavu za svojom sestričinom i hteo da je ženi: A ona završila sa njegovim vabračnim sinom
Katarina je bila najfatalnija žena na našem dvoru u 19. veku
KNEZ MIHAILO OBRENOVIĆ BAŠ NIJE IMAO SREĆE SA ŽENAMA: Ove tri DAME su mu BRUTALNO slomile SRCE
S obzirom na to da je odrastao u velikim evropskim prestonicama, melanholična crta mogla bi se pripisati i vaspitanju ili trendu sredine veka
Možda vas zanima:
Knez Obrenović je izgubio glavu za svojom sestričinom i hteo da je ženi: A ona završila sa njegovim vabračnim sinom
Katarina je bila najfatalnija žena na našem dvoru u 19. veku
KNEZ MIHAILO OBRENOVIĆ BAŠ NIJE IMAO SREĆE SA ŽENAMA: Ove tri DAME su mu BRUTALNO slomile SRCE
S obzirom na to da je odrastao u velikim evropskim prestonicama, melanholična crta mogla bi se pripisati i vaspitanju ili trendu sredine veka
Knez Mihailo Obrenović preselio je prestonicu iz Kragujevca u Beograd.
Grupa zaverenika ubila ga je u Košutnjaku, nedaleko od Hajdučke česme 1868. godine, a ubrzo nakon njegove smrti nastala je ideja o podizanju spomen-obeležja na mestu stradanja.
Spomen-obeležje na mestu pogibije kneza Mihaila pripada Topčideru, kulturno-istorijskom prostoru koji predstavlja dobro od izuzetnog značaja.
Prvobitna zamisao je bila da se na mestu pogibije postavi memorijalna kapela, a ovaj predlog dao je ruski skulptor Mihail Osipovič Mikešin. Ova ideja nije zaživela, a na mestu ubistva postavljena je kamena ploča sa isklesanim natpisom: „Tvoja misao poginuti neće.”
Ploča je sklonjena, a mesto pogibije kneza Mihaila obeleženo je gvozdenim ogradama. Ministarstvo građevine Kraljevine Srbije je 1912. godine podiglo kamenu ogradu koja orkužuje gvozdene šipke, i time dodatno označava mesto ubistvo.
Tokom 2020. godine spomen-obeležje je restauirano i predstavlja simbol Beograda i sećanje na znamenitog vladara, a najpoznatija beogradska ulica nosi njegovo ime.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)